Голем слачец
| Голем слачец | |
|---|---|
| Calystegia sepium | |
| Научна класификација [ у ] | |
| Непознат таксон (попр): | Calystegia |
| Вид: | Голем слачец |
| Научен назив | |
| Calystegia sepium (L.) R.Br. | |
| Синоними[2] | |
|
Convolvulus sepium L. | |
Голем слачец (науч.: Calystegia sepium) е вид цветно растение од семејството Convolvulaceae. Има космополитска распространетост низ умерените региони на северната и јужната хемисфера.
Опис
[уреди | уреди извор]Calystegia sepium е тревесто повеќегодишно растение кое се витка во насока спротивна од стрелките на часовникот до висина од 3 метри. Листовите се распоредени наизменично на стеблото, тие се матно зелени погоре и побледи подолу, едноставни и во форма на стрела, во должина се 5-10 см и широки 3-7 см.[3]
Цветовите се бели, понекогаш со розови делови, кои се создаваат од доцна пролет до крајот на летото (помеѓу јули и септември во северна Европа).[4] Пупките се опкружени со големи овални, зелени брактеоли со бордо рабови. За време на антезата тие не се преклопуваат (или едвај се преклопуваат).[5] :567 Отворените цветови се во форма на труба. По цветањето, плодот се развива како речиси сферична капсула, која е скриена од брактите. Тоа е 1 см во дијаметар, што содржи две до четири големи, темно кафеави,[4] или црни семки што се обликувани како исечени на четвртинки.
Растението успева во жива ограда,[4] полиња, меѓи, покрај патишта и отворени шуми.
Ова растение е токсично, содржи калистегински алкалоиди.[6]
Во Македонија
[уреди | уреди извор]Расте покрај ниви, бавчи, на влажни места, мочуришта, ливади, во речни клисури, и најчесто во низинските региони. Го има во Скопје, Петровец, Сарај, Таорска Клисура, Велес, клисурата на реката Тополка, Кочани, село Оризари, Банско, Дојранско, Охридско Езеро, Струшко БЛато, Ресен, Демир Хисар, Дебар, Битола, Росоман, Демир Капија, Скопска Црна Гора и на некои други места.[7]
Идентификација
[уреди | уреди извор]Постојат неколку видови на Calystegia кои се јавуваат во слични живеалишта, и може да биде тешко да се разликуваат, особено кога не цветаат. Во Велика Британија е вообичаена практика да се третираат C. sepium, C. silvatica и C. pulchra како агрегат, и обично се евидентираат како „C. sepium agg.“, секогаш кога идентификацијата е неизвесна. Употребата на овој термин понекогаш создава забуна околу тоа за кој таксон се дискутира.[8]
Најдобриот начин да се оддели сепиум од другите таксони, е преку брактеолите, кои го потпокриваат цветот, и целосно или делумно ги опфаќаат чашките. Calystegia sepium има две прилично долги, тесни брактеоли кои не се допираат, додека другите два вида имаат пократки, пошироки брактеоли кои се преклопуваат таму каде што се среќаваат.[5][9]
Таксономија
[уреди | уреди извор]Прифатени се неколку регионални подвидови:
- Calystegia sepium subsp. americana. Северна Америка.
- Calystegia sepium subsp. angulata. Северна Америка.
- Calystegia sepium subsp. appalachiana. Источна Северна Америка.
- Calystegia sepium subsp. erratica. Северна Америка.
- Calystegia sepium subsp. limnophila. Јужна Северна Америка.
- Calystegia sepium subsp. roseata. Западна Европа, крајбрежјата. Цвеќињата се розеви.
- Calystegia sepium subsp. sepium. Европа, Азија.
- Calystegia sepium subsp. spectabilis. Сибир. Цветовите често се розови.
Слични видови
[уреди | уреди извор]- Calystegia silvatica, понекогаш се третира како подвид на C. sepium.
- Convolvulus arvensis, слична лоза со многу помали карактеристики. Испакнатите листови на задниот раб се остри.
- Листовите на Ipomoea pandurata, се во форма на срце, а не како врв од стрела.
Галерија
[уреди | уреди извор]Наводи
[уреди | уреди извор]- ↑ NatureServe (2024). „Calystegia sepium“. Arlington, Virginia. Посетено на 2 February 2024.
- ↑ „Calystegia sepium (L.) R.Br. | Plants of the World Online | Kew Science“. Plants of the World Online (англиски). Посетено на 6 June 2021.
- ↑ Sell, Peter; Murrell, Gina (2009). Flora of Great Britain and Ireland, vol 3. Cambridge: Cambridge University Press.
- 1 2 3 Reader's Digest Field Guide to the Wild Flowers of Britain. Reader's Digest. 1981. стр. 251. ISBN 978-0-276-00217-5.
- 1 2 Stace, C. A. (2010). New Flora of the British Isles (Third. изд.). Cambridge, U.K.: Cambridge University Press. ISBN 9780521707725.
- ↑ Scholl, Yvonne; Höke, Dirk; Dräger, Birgit (December 2001). „Calystegines in Calystegia sepium derive from the tropane alkaloid pathway“. Phytochemistry (англиски). 58 (6): 883–889. doi:10.1016/S0031-9422(01)00362-4.
- ↑ Владо Матевски: Флора на Република Македонија, том II, св. 1, стр. 66-67, издавач: МАНУ, Скопје, 2010
- ↑ Lockton, Alex. „BSBI species accounts: Calystegia sepium“. Посетено на 8 February 2022.[мртва врска]
- ↑ Rich, T.C.G. (1998). Plant Crib. London: Botanical Society of the British Isles.
- Blanchan, Neltje (2005) [1917]. Wild Flowers Worth Knowing. Project Gutenberg|Project Gutenberg Literary Archive Foundation.
Надворешни врски
[уреди | уреди извор]| „Голем слачец“ на Ризницата ? |
- Flora Europaea: Calystegia sepium
- Ботаничко друштво на Британија и Ирска: Calystegia sepium Архивирано на 31 октомври 2016 г.
| ||||||||||