Голема изгореница
Голема изгореница | |
---|---|
![]() | |
Научна класификација [ у ] | |
Непознат таксон (попр): | Sanguisorba |
Вид: | Голема изгореница |
Биномен назив | |
Sanguisorba officinalis L. | |
Синоними[1] | |
Список
|
Great burnet | |
---|---|
Научна класификација | |
Царство: | Plantae |
Оддел: | Tracheophytes |
Оддел: | Angiosperms |
Оддел: | Eudicots |
Оддел: | Rosids |
Ред: | Rosales |
Семејство: | Rosaceae |
Род: | Sanguisorba |
Вид: | S. officinalis
|
Биномен назив | |
Sanguisorba officinalis | |
Синоними[1] | |
List
|
Sanguisorba officinalis, попозната како голема изгореница, е растение од фамилијата Rosaceae, подфамилијата Rosoideae. Потекнува од поладните региони на северната хемисфера во Европа, северна Азија и северна Северна Америка.
Тоа е тревни повеќегодишно растение кое расте до 1 м, кое се јавува на пасиштата, добро расте на тревни брегови. Цвета во јуни или јули.[2]
Sanguisorba officinalis е важно прехранбено растение за европските големи сини пеперутки Phengaris nausithous и P. teleius.[3]
Комерцијални употреби[уреди | уреди извор]
Се користи неговиот широк корен систем за контрола на ерозијата, како и биоремедијатор, кој се користи за враќање на запуштените места како што се депонии.
Декоративни[уреди | уреди извор]
Sanguisorba officinalis е еден од неколкуте видови Sanguisorba кои се одгледуваат како украсни растенија. Сортата „Тана“ е широко достапна и ја добила наградата за заслуги на градината на Кралското хортикултурно друштво.[4] Синонимот Sanguisorba menziesii е исто така наведен како добитник на наградата.[5]
Етномедицинска употреба[уреди | уреди извор]
Се користи во традиционалната кинеска медицина (TCM) каде што е познат по името Ди Ју. Се вели дека ја лади крвта, го запира крварењето, ја чисти топлината и ги лекува раните (Chinese Herbal Materia Medica од Ден Бенски).
Поточно, коренот се користи за запирање на крвава дизентерија, крварење од носот и се применува локално за лекување на изгореници и каснувања од инсекти.
Фитохемија[уреди | уреди извор]
Sanguiin H-6 е димерен елагитанин кој може да се најде во S. officinalis.[6]
Зијугликозид II е тритерпеноиден сапонин кој може да се најде во S. officinalis.[7]
Наводи[уреди | уреди извор]
- ↑ 1,0 1,1 „Sanguisorba officinalis L.“. Plants of the World Online. Board of Trustees of the Royal Botanic Gardens, Kew. Посетено на 20 May 2021. Грешка во наводот: Неважечка ознака
<ref>
; називот „741402-1“ е зададен повеќепати со различна содржина. - ↑ Plants for a Future: Sanguisorba officinalis
- ↑ World Conservation Monitoring Centre 1996. Maculinea nausithous
- ↑ „Sanguisorba 'Tanna'“. www.rhs.org. Royal Horticultural Society. Посетено на 5 March 2021.
- ↑ „Sanguisorba menziesii“. The Royal Horticultural Society. 2021. Посетено на 20 May 2021.
- ↑ „Inhibition of DNA topoisomerases by sanguiin H-6, a cytotoxic dimeric ellagitannin from Sanguisorba officinalis“. Planta Med. 59 (3): 240–5. June 1993. doi:10.1055/s-2006-959659. PMID 8391144.
- ↑ „Ziyuglycoside II induces cell cycle arrest and apoptosis through activation of ROS/JNK pathway in human breast cancer cells“. Toxicol. Lett. 227 (1): 65–73. May 2014. doi:10.1016/j.toxlet.2014.03.015. PMID 24680927.