Вјоса Османи

Од Википедија — слободната енциклопедија
Вјоса Османи
Официјален портрет, 2021
5-ти Претседател на Косово
На должноста
Стапил
4 април 2021
Премиер Албин Курти
Претходник Глаук Коњуфца (привремен)
На должноста
5 ноември 2020 – 22 март 2021
Премиер Авдулах Хоти
Претходник Хашим Тачи
Наследник Глаук Коњуфца (привремен)
6-ти Претседавач на Собранието на Косово
На должноста
3 февруари 2020 – 22 март 2021
Претседател Хашим Тачи
Претходник Глаук Коњуфца
Наследник Глаук Коњуфца
Лични податоци
Роден(а) Вјоса Османи
17 мај 1982(1982-05-17)(41 г.)[1]
Титова Митровица, Југославија
(денешна Косовска Митровица, Косово)

Вјоса Османи-Садриу (родена на 17 мај 1982 година) е косовски албански правник и политичар, како и петтиот и актуелен претседател на Косово од 4 април 2021 година.[2][3]

Родена во Косово и израсната во градот Митровица, Османи станала политички активист и студирала право на Приштинскиот универзитет и на Правниот факултет на Питсбуршкиот универзитетот. Таа работела како советник на тогашниот претседател на Косово Фатмир Сејдиу пред да биде избрана во Собранието. Османи ја вршела функцијата претседател на Собранието од февруари 2020 година до март 2021 година, а била и вршител на должноста претседател во периодот од ноември 2020 до март 2021 година по оставката на претседателот Хашим Тачи. По изборот за претседател на Косово, Османи станала втората жена на оваа позиција, како и првата личност што била и в.д. претседател и претседател на Косово.

Османи успешно се кандидирала на антикорупциска платформа и изразила желба за нормализирање на односите меѓу Косово и Србија. Откако стапила на функцијата, Османи го вратила знамето на Дарданија како официјален симбол на претседателството.

Ран живот и образование[уреди | уреди извор]

Вјоса Османи била родена на 17 мај 1982 во Митровица, тогаш дел од Југославија, а нејзините родители биле етнички Албанци.[1][4] Таа пораснала со четири браќа и сестри, а основното и средното образование го завршила во родниот град.[4][1] Османи била тинејџерка за време на војната во Косово, и еднаш изјавила дека „сè уште може да ја почувствува“ цевката од пушка АК-47 што војник ѝ ја внел во уста кога нејзиниот дом во Митровица бил нападнат.[4]

Османи дипломирала право на Приштинскиот универзитет во Косово.[5][6] Продолжила со постдипломски студии на Правниот факултет на Питсубршкиот универзитетот, магистрирајќи по правни науки во 2005 година и докторирајќи по правни науки во 2015 година.[7][8] Нејзината докторска дисертација се осврнала на применливоста на Конвенцијата на ОН за договори за меѓународна продажба на стоки (CISG) во Косово бидејќи правниот статус на Косово еволуирал од 1988 година, кога CISG првпат стапил на сила.[8]

Кариера[уреди | уреди извор]

Академија[уреди | уреди извор]

Османи била асистент на Приштинскиот универзитет,[6][9] предавач на РИТ Косово,[6][1] и визитинг професор на Питсбуршкиот универзитет.[6][7]

Политика[уреди | уреди извор]

Средба со поранешниот премиер Иса Мустафа и администраторот на Американската агенција за меѓународен развој (УСАИД) Марк Грин во 2019 година.

Политичката кариера Османи ја започнала за време на тинејџерските години, како активистка на централно-десничарската Демократска лига на Косово (ЛДК). На 27 август 2009 година, таа била избрана за шеф на кабинетот на тогашниот претседател Фатмир Сејдиу.[1] Османи служела и како правен советник и советник за надворешна политика на претседателот.[7] Таа била пратеник во Собранието на Косово три мандати, а еднаш го добила најголемиот број гласови за жена политичар во косовската парламентарна историја.[7][1]

Османи придонела за независноста на Косово, како претставник на претседателот во Уставната комисија, телото кое го подготвило косовскиот устав. Таа го застапувала Косово во случај пред Меѓународниот суд на правдата, каде што ја бранела законитоста на независноста на Косово.[10]

Во рамките на пратеничките должности, Османи била претседател на Комисијата за надворешни работи, дијаспора и стратешки инвестиции и на Комисијата за евроинтеграции. Таа била и потпретседател на Комитетот за уставни реформи на Косово.[7]

Во 2014 година, Османи се нашла во конфликт со раководството на ЛДК, вклучувајќи го и партискиот лидер Иса Мустафа, кога таа ја критикувала ЛДК поради формирањето на коалициска влада со долгогодишната ривалска партија, Демократската партија на Косово (ПДК), прекршувајќи го претходно даденото ветување.[11][12] Османи ги бојкотирала и претседателските избори во 2016 година, на кои лидерот на ПДК Хашим Тачи бил избран за претседател како дел од коалицискиот договор.[11][13]

Изборите во 2019 година[уреди | уреди извор]

Османи била сметана за можен премиер на Косово од ЛДК на предвремените парламентарни избори во 2019 година.[10][14] Додека водела кампања за изборите, таа рекла дека косовскиот народ е подготвен за жена премиер и дека таа може да се бори против корупцијата и да направи реформи во областа на слободниот пазар за Косово.[15][16] Таа освоила 176.016 гласови и загубила на изборите од Албин Курти, водачот на левичарската антиестаблишмент партија Ветевендосје.[17]

На 20 јуни 2020, Османи била сменета од функцијата заменик-претседател на нејзината партија, откако лидерот на ЛДК Иса Мустафа повикал на нејзино разрешување поради нејзиното јавно противење на одлуките донесени од партијата.[12][18] Премиерот Авдулах Хоти ја заменил како заменик-претседател на ЛДК.[12] Османи подоцна целосно ја напуштила ЛДК на 7 септември 2020, наведувајќи дека партијата не ѝ оставила избор, но додавајќи дека ќе се врати доколку партијата се реформира.[19][20]

В.д. претседателство[уреди | уреди извор]

Во 2020 година, Османи била назначена за вршител на должноста претседател на Косово, откако претседателот Тачи поднесел оставка по обвинението од страна на Специјализираните совети на Косово и Специјалното обвинителство во Хаг.[21]

Како подготовка за косовските парламентарни избори во 2021 година, Османи објавила дека ќе основа сопствената политичка партија, наречена Гуксо, на 2 јануари 2021.[22] Таа, исто така, се здружила со партијата Ветевендосје на Курти. Основајќи ја нивната кампања на антикорупциска платформа, двете партии имале значителни победи, а Османи лично добила повеќе од 300.000 гласови.[21] Изборите, исто така, им дадоа на жените една третина од 120-члениот парламент и шест позиции од петнаесет во кабинетот.[21]

Во спротивност, ЛДК, поранешната партија на Османи, поминала многу лошо на изборите, како што предвидувале членовите на ЛДК кои јавно го критикувале претходното соборување на Османи во 2020 година.[23][12][24] ЛДК ги изгубила приближно половина од своите места во парламентот, а лидерот на партијата Мустафа поднел оставка на 14 март 2021 година.[25][26][27][28]

Претседателство[уреди | уреди извор]

Османи со американскиот државен секретар Ентони Блинкен (во средината) и косовскиот премиер Албин Курти (десно) во 2022 година

На 4 април 2021, собранието ја избрало Османи за претседател на Косово за време на третиот круг на гласање.[29] Иако гласањето било без присуство на две опозициски партии, како и партија што го претставува етничкото српско малцинство во Косово, 82 пратеници од 120-члениот парламент го дадоа својот глас во текот на вториот ден од вонредната седница.[30][21] Таа освоила 71 од гласовите, додека 11 гласа биле прогласени за неважечки, а потоа положила заклетва за петгодишен мандат подоцна истиот ден, станувајќи втората претседателка на Косово.[30][5] Османи рекла дека се надева дека ќе ги нормализира односите меѓу Косово и Србија, а истовремено го повикала Белград да се извини за војната што довела до прогласување независност на Косово и да ги гони оние кои извршиле воени злосторства.[29][30]

Османи пред да ја положи заклетвата поднела оставка од раководната позиција на Гуксо.[31][32] Новоименуваниот министер за надворешни работи Доника Гервала ја заменила на чело на Гуксо.[33]

Официјални посети[уреди | уреди извор]

Светска мапа на која се истакнати земјите што ги посетила Вјоса Османи-Садриу како претседател

Бројот на посети по земји во кои што патувала претседателката Османи се:

Награди[уреди | уреди извор]

За време на магистерските студии на Универзитетот во Питсбург, Универзитетот двапати ѝ ја доделил на Османи наградата „Екселенција за иднината“.[1] Во 2017 година, Центарот за меѓународни студии на Универзитетот во Питсбург ѝ ја доделил наградата за достигнување на меѓународни млади алумни Шет за нејзиниот придонес во демократијата и човековите права.[7][10]

На 28 февруари 2022 година, Османи била наградена со Honoris Causa од Анкарскиот универзитетот.[34]

Личен живот[уреди | уреди извор]

Османи во 2012 година се омажила за Приндон Садриу, работник во Министерството за надворешни работи. Тие имаат ќерки близначки.[21] Османи зборува албански, англиски, српско-хрватски, шпански и турски јазик.[1]

Библиографија[уреди | уреди извор]

  • Монографија: „Деца на улица во Косово“; Финска програма за човекови права во Косово на три јазици (англиски, албански, српски), 2004 година
  • Арбитража - Водич за судии и практичари; УСАИД, 2008 година
  • Прирачник за правосуден испит - Оддел за трговско право; соавтор; УНДП и Косовската адвокатска комора, 2008 г
  • Деловно право - Овластени предавања; Универзитет Риинвест, Косово, 2008 г
  • Големото влијание на малата програма врз развојот на владеењето на правото во Косово (во „Извозот на правно образование: промовирање и влијание врз земјите во транзиција); Ashgate, 2009 г.
  • Застапување на Косово пред Меѓународниот суд на правдата; Центар за меѓународно правно образование (CILE Notes), септември 2010 година, Правниот факултет на Универзитетот во Питсбург
  • Балкан - надворешни работи, политика и социо-култури (соавтор на делот од Надворешната политика на Косово); Публикации на Универзитетот ЕПОКА, Тирана, октомври 2011 година;ISBN 978-9928-4044-4-2
  • Надворешната политика на Косово: Пет години подоцна (во „Политичка мисла: надворешна политика и аспекти на меѓународната дипломатија“, соавтор; 2011, бр. 43, септември 2013 година; фондација Конрад Аденауер)
  • Улогата на парламентарната дипломатија во обликувањето на надворешната политика на Република Косово; Универзитетот во Питсбург, Правен преглед, освен публикација: ЕСЕН, 2014 година

Наводи[уреди | уреди извор]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 1,7 „Vjosa Osmani is elected President of Kosovo“. Class (Albania). Посетено на 5 April 2021.
  2. „Kurti kandidat i VV-së për kryeministër, Osmani për presidente“. Koha Ditore (Albanian). 14 January 2021.CS1-одржување: непрепознаен јазик (link)
  3. „Kosovo MPs elect lawyer Vjosa Osmani as president“. Deutsche Welle. 4 April 2021. Посетено на 5 April 2021.
  4. 4,0 4,1 4,2 Callaghan, Louise (9 January 2021). „Shaped by Kosovo's war, Vjosa Osmani won't blink in her battle to cut out the rot“. The Times. Посетено на 5 April 2021.
  5. 5,0 5,1 Sulaj, Agim; Abdula, Furkan (4 April 2021). „Kosovo's parliament elects Vjosa Osmani as president“. Anadolu. Посетено на 5 April 2021.
  6. 6,0 6,1 6,2 6,3 „CV“. juridiku.uni-pr.edu. Архивирано од изворникот (PDF) на 28 March 2019. Посетено на 10 April 2021.
  7. 7,0 7,1 7,2 7,3 7,4 7,5 „Vjosa Osmani | University Center for International Studies“. www.ucis.pitt.edu. Посетено на 5 April 2021.
  8. 8,0 8,1 „TREATY APPLICATION IN KOSOVO THROUGH RULES OF SUCCESSION AND AS DOMESTIC LAW: THE EXAMPLE OF THE CISG“ (PDF). d-scholarship.pitt.edu. 2015. Архивирано од изворникот (PDF) на 6 October 2019. Посетено на 10 April 2021.
  9. „Universiteti i Prishtinës“. archive.ph. 2021-04-08. Архивирано од изворникот на 8 April 2021. Посетено на 2021-04-10.
  10. 10,0 10,1 10,2 „Vjosa Osmani, femra e parë si kandidate për kryeministre, e diplomuar në SHBA“. 25 August 2019.
  11. 11,0 11,1 „Winners and losers as new era of Kosovar politics dawns - Kosovo 2.0Kosovo 2.0“. Kosovo 2.0. 8 October 2019. Архивирано од изворникот на 28 November 2020. Посетено на 8 April 2021.
  12. 12,0 12,1 12,2 12,3 „LDK remove Vjosa Osmani from party leadership“. 20 June 2020. Архивирано од изворникот на 3 February 2021. Посетено на 8 April 2021.
  13. „Hashim Thaci elected Kosovo's new president amid tear gas - BBC News“. archive.ph. 2016-02-27. Архивирано од изворникот на 2016-02-27. Посетено на 2021-04-10.
  14. „Vjosa Osmani, the woman taking on Kosovo's 'nasty' politics to be PM“. www.msn.com.
  15. „Kosovo to Elect New Parliament Amid Anger Over Graft, Unemployment“. Voice of America. Reuters. 1 October 2019. Посетено на 6 October 2019.
  16. Zivanovic, Maja; Isufi, Perparim (7 October 2019). „Opposition Vetevendosje Party Triumphs in Kosovo Election“. Balkan Insight. Посетено на 7 October 2019.
  17. „Këto janë subjektet politike që mund t'i votoni më 6 tetor - Gazeta Express - www.gazetaexpress.com“. 6 October 2019. Архивирано од изворникот на 6 October 2019. Посетено на 5 April 2021.
  18. „UPDATE: Kosovo's Ruling Party Votes to Remove Speaker of Parliament V...“. archive.ph. 2020-07-20. Архивирано од изворникот на 2020-07-20. Посетено на 2021-04-10.
  19. „Osmani përfundimisht ndan rrugët me LDK-në: Bashkëpunimin me LVV-në ...“. archive.ph. 2021-04-09. Архивирано од изворникот на 2021-04-09. Посетено на 2021-04-10.
  20. „Vjosa Osmani: Në LDK do të kthehesha nëse reformohet - Indeksonline.n...“. archive.ph. 2021-04-09. Архивирано од изворникот на 2021-04-09. Посетено на 2021-04-10.
  21. 21,0 21,1 21,2 21,3 21,4 „Kosovo parliament elects reformist lawyer Osmani as president“. Daily Sabah (англиски). 4 April 2021. Посетено на 5 April 2021.
  22. „Albanian Daily News“. archive.ph. 2021-04-08. Архивирано од изворникот на 2021-04-08. Посетено на 2021-04-10.
  23. „LDK leader Isa Mustafa steps down following electoral defeat“. archive.ph. 2021-03-05. Архивирано од изворникот на 2021-03-05. Посетено на 2021-04-10.
  24. „Deputeti i LDK-së thotë se ka votuar kundër shkarkimit të Vjosa Osman...“. archive.ph. 2020-08-03. Архивирано од изворникот на 2020-08-03. Посетено на 2021-04-10.
  25. „REZULTATET PËRFUNDIMTARE KONAČNI REZULTATI“ (PDF). www.kqz-ks.org. Архивирано од изворникот (PDF) на 2021-01-25. Посетено на 2021-04-10.
  26. „Kosovo | Center for Strategic and International Studies“. archive.ph. 2021-04-09. Архивирано од изворникот на 2021-04-09. Посетено на 2021-04-10.
  27. „Isa Mustafa resigns as LDK leader - Prishtina Insight“. archive.ph. 2021-02-15. Архивирано од изворникот на 2021-02-15. Посетено на 2021-04-10.
  28. „Kosovo Opposition LDK Elects Lumir Abdixhiku as Party President - Exi...“. archive.ph. 2021-03-14. Архивирано од изворникот на 2021-03-14. Посетено на 2021-04-10.
  29. 29,0 29,1 „Kosovo MPs elect lawyer Vjosa Osmani as president“. Deutsche Welle. 4 April 2021. Архивирано од изворникот на 6 April 2021. Посетено на 5 April 2021.
  30. 30,0 30,1 30,2 „Kosovo parliament elects Vjosa Osmani as new president“. Al Jazeera. Архивирано од изворникот на 6 April 2021. Посетено на 6 April 2021.
  31. „Para se të jepte betimin si presidente, Vjosa Osmani dha dorëheqje ng...“. archive.ph. 2021-04-06. Архивирано од изворникот на 6 April 2021. Посетено на 2021-04-10.
  32. „Pas dorëheqjes së Vjosa Osmanit, Donika Gërvalla e drejton iniciativë...“. archive.ph. 2021-04-06. Архивирано од изворникот на 6 April 2021. Посетено на 2021-04-10.
  33. „Donika Gervalla: 'We are not an experiment, we are a sovereign state...“. archive.ph. 2021-04-06. Архивирано од изворникот на 6 April 2021. Посетено на 2021-04-10.
  34. Osmani, Presidenti i Republikës së Kosovës - Vjosa. „President Osmani was honoured with the "Doctor Honoris Causa" award by the prestigious Ankara Universityt“. Посетено на 28 February 2022.

Надворешни врски[уреди | уреди извор]

Политички функции
Претходник
Глаук Коњуфца
Претседавач на Собранието на Косово
2020–2021
Наследник
Авни Дехари
Привремен
Претходник
Хашим Тачи
Претседател на Косово
Привремен

2020–2021
Наследник
Глаук Коњуфца
Привремен
Претходник
Глаук Коњуфца
Привремен
Претседател на Косово
2021–денес
На должноста
Партиски функции
Нова партија Лидер на Гуксо
2021
Наследник
Доника Гервала