Волеајски јазик
Изглед
| Волеајски јазик | |
|---|---|
| Застапен во | |
| Подрачје | Волеај |
| Говорници | (1,630 во 1987 г.) |
| Јазично семејство | австронезиско
|
| Писмо | латиница, порано волеајско слоговно писмо |
| Статус | |
| Службен во | |
| Јазични кодови | |
| ISO 639-3 | woe |
|
| |
Волеајскиот е микронезиски јазик кој се зборува на островот Волеај во сојузната држава Чук во Микронезија. Волеајскиот е дел од групата на тручки јазици и е сличен со сатавалскиот јазик. Јазикот е составен од два дијалекта: волеајски и ламотречки. Јазикот го зборуваат околу 1.700 жители.[1] Јазикот денес се пишува на латиница, но има и свое писмо наречено волеајско слоговно писмо.
Фонологија
[уреди | уреди извор]- Согласки
Во јазикот има геминација, односно удвојување на согласки со цел добивање на подолги согласки.
| кратки согласки | b [ɸʷ] | p | f | t | s | l | sh [ʃ] | r | g [x] |
| геминативни еквиваленти | bb [pːʷ] | pp | ff | tt | ss | nn [nː] | ch [tʃ] | k [kː] | |
| носни | mw [mʷ] | m | n | ng [ŋ] | |||||
| полусамогласки | w | y [j] | |||||||
Согласките sh и r стануваат ch кога се долги, а l станува nn.
- Самогласки
Самогласките имаат долга и кратка форма, освен дифтонзите eo и oa, кои имаат само долги форми.
| i | iu [y] | u |
| e | eo [øː] | o |
| a | oa [ɑː] |
Наводи
[уреди | уреди извор]- Sohn, H.M. 1975. Woleaian Reference Grammar. University of Hawaii Press. ISBN 0-8248-0356-6
Поврзано
[уреди | уреди извор]Надворешни врски
[уреди | уреди извор]- Волеајски јазик на Ethnologue (англиски)
| Оваа статија поврзана со австронезиските јазици е никулец. Можете да помогнете со тоа што ќе ја проширите. |