Венијаминово племе

Венијаминово племе (староеврејски: שבט בנימין) — едно од Дванаесетте Израилеви племиња.
Според Библијата, ова племе потекнува од најмладиот и последен син на патријархот Јаков и неговата омилена жена Рахила.[1] Бидејќи раѓањето на овој син било со смртоносен исход за мајката, таткото го нарекувал Венијамин „син на тагата“, а почесто „син на својата старост“. Како единствен роден брат по мајка, Венијамин бил многу сакан од Јосиф.
За време на четириесетгодишното патување низ Синајската Пустина, благодарение на високата плодност, неговиот род пораснал на 45.600 души. При поделбата на Израилевата земја, на ова племе му припаднал мал, но затоа централен и плоден имот северно од Ерусалим, веднаш до племето Јудино и териториите на племињата Ефремово и Манасиево.
Ова племе се одликувало со исклучителна воинственост и храброст. Токму од оваа средина произлегол првиот израилски цар, Саул. Венијаминовото племе располагало со голема воена сила и одиграло значајна улога во создавањето на самостојното Јудејско Царство. По седумдесетгодишното вавилонско ропство, тие заедно со Јудејците го сочинувале главниот дел од тогашното еврејско население.
Наводи
[уреди | уреди извор]- ↑ Lemche, Niels Peter (2004). Historical dictionary of ancient Israel. Historical dictionaries of ancient civilizations and historical eras. Lanham, Md.: Scarecrow Press. стр. 80–81. ISBN 978-0-8108-4848-1.
Надворешни врски
[уреди | уреди извор]- Map of the Tribe of Benjamin, Adrichem, 1590. Eran Laor Cartographic Collection, The National Library of Israel.
- Map of the Tribe of Benjamin, Fuller, 1650. Eran Laor Cartographic Collection, The National Library of Israel.