Вежби со дишење

Од Википедија — слободната енциклопедија

Вежбање со дишење ― поим од новото време за различни вежби на дишење во кои се вели дека свесната контрола на дишењето влијае на менталната, емоционалната или физичката состојба на една личност, со тврден терапевтски ефект.[1] Постојат ограничени докази дека вежбањето со здив може да биде корисно за опуштање и стрес на сличен начин како и медитацијата.[2] Иако постојат тврдења дека вежбањето со дишење може да обезбеди други здравствени придобивки,[3] истите тие не се докажани.[2] За време на сесијата со вежбањето со дишење, поединците вообичаено ќе легнат и ќе им биде наложено да дишат користејќи одредени методи, во зависност од под-типот на вежбата со дишење.[2] Покрај практикант, на самите сесии за вежбање со дишење често ќе има и присутни „седители“. Седителите се поединци кои обезбедуваат емоционална или физичка поддршка на оние кои вежбаат со дишењето.[1] Повеќето сесии за вежбање со дишењето траат околу еден час.[2] Практичарите на вежбите со дишење веруваат дека посебната шема на пасивно дишење на поединецот може да доведе до сознанија за нивниот несвесен ум.[1]

Некои вообичаени несакани ефекти се „поспаност; трнење во рацете, нозете или лицето; и чувство на изменета свест што може да биде вознемирувачко за некои“.[2] Дишењето генерално се смета за безбедно ако се прави со квалификуван практикант, но контраиндикациите како што се кардиоваскуларни болести, глауком, висок крвен притисок, ментална болест, тешка астма или нарушувања на нападите, меѓу другото, може да ја направат оваа вежба ризична.[1][2][3] Потпирањето само на овој третман наместо барање конвенционална медицинска нега за ментални или физички болести може да има сериозни здравствени последици.[2]

Опис и подвидови[уреди | уреди извор]

Вежбите со дишење се метод за контрола на здивот кој се обидува да доведе до изменети состојби на свеста и да има ефект врз физичката и менталната благосостојба.[1] Произлезено од различни духовни и преднаучни традиции од целиот свет, овие вежби биле најпрво практикувани на Западот од старана на Вилхелм Рајх.[1] Според Џек Расо, вежбите со дишење се опишани од поборниците како повеќеобличен „модалитет на исцелување“ кој се одликува со стилизирано дишење. Наводниот дизајн на вежбите е да изврши физички, емоционални и духовни промени. Таквата постапка, наводно, може да ги „распушти ограничувачките програми“ кои се „зачувани“ во умот и телото и ја зголемува способноста на човекот да се справи со повеќе „енергија“.[4] Медитацијата випасана се насочува на дишењето во и околу носот за да го смири умот (анапанасати).[5]

Постојат неколку подвидови на вежби со дишење:

Повторно раѓање[уреди | уреди извор]

Постапка опишан како ослободување на потиснати трауматски спомени од детството, особено оние поврзани со сопственото раѓање.[6] Ор предложил дека правилното дишење може да излечи болест и да ја ублажи болката.[7] Ор смислил терапија за повторно раѓање во 1970-тите, откако наводно го преживеал сопственото раѓање додека бил во бања.[6] Тој тврдел дека техниките на дишење може да се користат за да се исчистат трауматските спомени од детството кои биле потиснати.[6][8] Нема докази дека поединците можат да се сетат на нивните раѓања.[9] Се верува дека сеќавањата од нечие раѓање, кои се чини дека повторно се појавуваат за време на практиката на повторното раѓање, се резултат на лажни сеќавања.[10] Повторно раѓање-вежба со дишење е една од практиките што ја критикувале антикултните експерти Маргарет Сингер и Јања Лалич во книгата <i id="mwUQ">Луди терапии: што се тие?</i> <i id="mwUQ">Дали тие работат?</i>.[7] Сингер и Лалич напишале дека поборниците на ваквите „бизарни“ практики се горди на нивниот ненаучен пристап и дека тоа наидува на наклонетост кај неразумните странки.[7] Во 2006 година, панел кој се состоел од над сто стручњаци кои учествувале во истражување на психолошки третмани; тие сметале дека терапијата за повторно раѓање е дискредитирана.[11]

Вивација[уреди | уреди извор]

Вежба која тврди дека ја подобрува благосостојбата преку употреба на кружно дишење.[12] Создадена од Џим Леонард и Фил Лаут.[13]

Вежба со холотропно дишење[уреди | уреди извор]

Вежба која користи брзо дишење и други елементи како музика за да ги стави поединците во изменета состојба на свест. Таа била развиена од Станислав Гроф како наследник на неговата психоделична терапија заснована на ЛСД, по сузбивањето на законската употреба на ЛСД во доцните 1960-ти.[14] Несаканите ефекти од аспектот на хипервентилација на холотропното дишење може да вклучуваат грчеви во рацете и околу устата.[1] Бидејќи изразената цел на холотропното дишење е да се постигне изменета состојба, тоа не треба да се обидува самостојно.[1] По извештајот од 1993 година, нарачан од Шкотската канцеларија за добротворни цели, загриженоста за ризикот дека техниката на хипервентилација може да предизвика напади или да доведе до психоза кај ранливите луѓе, ја натерала Фондацијата Фајндхорн да ја прекине својата програма за дишење.[15]

Други[уреди | уреди извор]

Постојат многу други видови на вежби со дишење кои се појавиле во текот на последните неколку децении, вклучувајќи ги интегративните вежби со дишење, преобразувачки вежби со дишење, шамански вежби со дишење, свесно поврзано дишење, зрачни вежби со дишење, вежби со дишење со зен јога.

Поврзано[уреди | уреди извор]

Наводи[уреди | уреди извор]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 1,7 „Breathwork as a therapeutic modality: an overview for counselors“. Counseling and Values. 55 (1): 113. 2010. doi:10.1002/j.2161-007X.2010.tb00025.x.
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 2,5 2,6 Ades TB, уред. (2009). „Breathwork“. American Cancer Society Complete Guide to Complementary and Alternative Cancer Therapies (2. изд.). American Cancer Society. стр. 72–74. ISBN 9780944235713.
  3. 3,0 3,1 „Holotropic Breathwork: Usage, Safety, and More“. Healthline (англиски). 6 октомври 2017. Посетено на 24 јануари 2023.
  4. Jack Raso M.S., R.D.: Quackwatch March 25, 2007
  5. Hart, William (1987). The art of living : Vipassana meditation as taught by S.N. Goenka (1. изд.). San Francisco: Harper & Row. ISBN 978-1-928706-73-1. OCLC 778448192.
  6. 6,0 6,1 6,2 Radford B (2000). „New Age 'Rebirthing' Treatment Kills Girl“. Skeptical Inquirer. 24 (5): 6.
  7. 7,0 7,1 7,2 Carroll, RT (2011). Psychotherapies, New Age. The Skeptic's Dictionary: A Collection of Strange Beliefs, Amusing Deceptions, and Dangerous Delusions. John Wiley & Sons. стр. 317. ISBN 978-1-118-04563-3.
  8. Turner, S (30 May 1988). „Echoes of the age of Aquarius; Festival of Mind-Body-Spirit“. The Times.
  9. „Can a Person Remember Being Born?“. HowStuffWorks (англиски). 2008-05-06. Посетено на 2022-02-28.
  10. Gardner, Martin (May–June 2001). „Primal Scream: A Persistent New Age Therapy“ (PDF). Skeptical Inquirer. стр. 17–19. Посетено на 28 February 2022.
  11. Norcross, John C.; Koocher, Gerald P.; Garofalo, Ariele (2006). „Discredited Psychological Treatments and Tests Delphi Poll“. doi:10.1037/t24920-000. Посетено на 2021-12-24. Наводот journal бара |journal= (help)
  12. Mantle F, Tiran D (2009). Vivation. A-Z of Complementary and Alternative Medicine: A guide for health professionals. Elsevier. стр. 108. ISBN 978-0-7020-4999-6.
  13. „Breathe Easy Holistic program airs out stress-filled habitat“. Denver Post. 7 February 1996. стр. G-01.
  14. Cortright, Brant (1997). Psychotherapy and Spirit: Theory and Practice in Transpersonal Psychotherapy. SUNY Press. стр. 100. ISBN 978-0791434666.
  15. Stephen J., Castro (1996). Hypocrisy and dissent within the findhorn foundation : towards a sociology of a New Age community. New Media Books. ISBN 0-9526881-0-7. OCLC 1203447030.
  16. „How to take the perfect breath: why learning to breathe properly could change your life“. the Guardian (англиски). 2020-08-26. Посетено на 24 јануари 2023.