Прејди на содржината

Веди

Од Википедија — слободната енциклопедија
Ведите се древни санскритски текстови на хиндуизмот. Страница од Атарваведа.

Веди (санскрит: वेदः) — голем број религиозни текстови што потекнуваат од Стара Индија. Составени на ведски санскрит, текстовите го сочинуваат најстариот слој на санскритската книжевност и најстарите списи на хиндуизмот.[1][2][3]

Постојат четири Веди: Ригведа, Јаџурведа, Самаведа и Атарваведа.[4][5] Секоја Веда има четири поделби — Самхити (мантри и благодети), Аранјака (текст за ритуали, церемонии, жртви и симболични жртви), Брахмани (коментари на ритуали, церемонии и жртви) и Упанишади (текстови за медитација, филозофија и духовно знаење).[4][6][7] Некои научници додаваат и петта категорија — Упасана (обожување).[8][9] Текстовите на Упанишадите расправаат за идеи слични на хетеродоксните традиции срамана.[10]

Ведите се шрути („она што се слуша“),[11] разликувајќи ги од другите религиозни текстови, кои се нарекуваат смрити („она што се памети“). Хиндусите ги сметаат Ведите за натчовечки[11] и „безлични, без автор“,[12][13][14] откровенија на свети звуци и текстови слушнати од древните мудреци по засилена медитација.[15][16]

Ведите се пренесуваат усно од вториот милениум пр. н. е. со помош на разработени мнемонички техники.[17][18][19] Мантрите, најстариот дел од Ведите, се рецитираат во современото време поради нивната фонологија наместо семантиката, и се сметаат за „исконски ритми на создавањето“, кои претходат на формите на кои се однесуваат.[20] Со нивно рецитирање, космосот се обновува, „со оживување и потхранување на формите на создавање во нивната основа“.[20]

Различните индиски филозофии заземале различни положби за Ведите. Училиштата за индиска филозофија што ја признаваат важноста или примарниот авторитет на Ведите ја сочинуваат конкретно хинду-филозофијата и заедно се класифицирани како шест „православни“ училишта. Сепак, традициите како што се чарвака, аџивика, будизам и џаинизам, кои не ги сметале Ведите како авторитетни, се нарекуваат „хетеродоксни“ или „неортодоксни“ школи.[10][21]

Надворешни врски

[уреди | уреди извор]
  • „GRETIL etexts“, Goettingen.
  • Веди на Curlie (англиски)
  1. see e.g. Radhakrishnan & Moore 1957; Witzel 2003; MacDonell 2004.
  2. Sanskrit literature (2003) in Philip's Encyclopedia. Accessed 2007-08-09
  3. Sanujit Ghose (2011). "Religious Developments in Ancient India" in World History Encyclopedia.
  4. 1 2 Gavin Flood (1996), An Introduction to Hinduism, Cambridge University Press, ISBN 978-0-521-43878-0, pp. 35–39
  5. Bloomfield, M. The Atharvaveda and the Gopatha-Brahmana, (Grundriss der Indo-Arischen Philologie und Altertumskunde II.1.b.) Strassburg 1899; Gonda, J. A history of Indian literature: I.1 Vedic literature (Samhitas and Brahmanas); I.2 The Ritual Sutras. Wiesbaden 1975, 1977
  6. A Bhattacharya (2006), Hindu Dharma: Introduction to Scriptures and Theology, ISBN 978-0-595-38455-6, pp. 8–14; George M. Williams (2003), Handbook of Hindu Mythology, Oxford University Press, ISBN 978-0-19-533261-2, p. 285
  7. Jan Gonda (1975), Vedic Literature: (Saṃhitās and Brāhmaṇas), Otto Harrassowitz Verlag, ISBN 978-3-447-01603-2
  8. Bhattacharya 2006.
  9. Holdrege 1995.
  10. 1 2 Flood 1996.
  11. 1 2 Apte 1965.
  12. Sharma 2011.
  13. Westerhoff 2009.
  14. Todd 2013.
  15. Pollock 2011.
  16. Scharfe 2002.
  17. Wood 2007.
  18. Hexam 2011.
  19. Dwyer 2013.
  20. 1 2 Holdrege 1996.
  21. "astika" and "nastika". Encyclopædia Britannica Online, 20 April 2016.