Бучино
Бучино Бучино | |
---|---|
Координати: 42°02′44″N 23°01′22″E / 42.04548203394723°N 23.02284316152225°E | |
Земја | Бугарија |
Општина | Горна Џумаја |
Површина | |
• Вкупна | 15,93 км2 (615 ми2) |
Надм. вис. | 577 м |
Население (2021) | |
• Вкупно | 58 |
• Густина | 0,036/км2 (0,094/ми2) |
Час. појас | EET (UTC+2) |
• Лето (ЛСВ) | EEST (UTC+3) |
Пошт. бр. | 2742 |
Бучино — село во Горноџумајско, Пиринска Македонија, денес во Општина Горна Џумаја на Благоевградската област, Бугарија.
Географија и местоположба
[уреди | уреди извор]Бучино е првото село во Пиринска Македонија од десната страна на реката Струма, гледајќи го нејзиното течение. Оддалечено е 6.6км од Горна Џумаја, на надморска височина од 577 метри.
Историја
[уреди | уреди извор]Георги Стрезов во 1891 година напишал за селото:
„Бучино, се наоѓа на 3 часа до јужниот дел на Џумаја, во близина на самата граница, тој е опкружен со густеж од грмушки и шума, кој е добро чуван, бидејќи (велат старите) умрел секој што се осмелил да исече макар и гранка од таа шума.
При избувнувањето на Балканската војна во 1912 година, двајца жители од Бучино доброволно се пријавиле во Македонско-одринската милиција.[1]
Стопанство
[уреди | уреди извор]Атарот на селото зафаќа површина од 15.93км². Претежно преовладуваат пасишта и во одредена мера обработлива површина. [2]
Демографија
[уреди | уреди извор]Според пописот од 2021 година, селото имало 58 жители, со густина на населеност од 3.641/км².
Во пописот од 2011 година имало 88 жители, што значи дека во текот на една деценија имало стапка на пад на население од -3.9%.[3]
До 1900 година, според познатата статистика на Васил К'нчов („Македонија. Етнографија и статистика“), населението на Бучино (Баир Кјои) броело 517 луѓе, од кои 442 биле христијани и 75 турци.[4]
Големината на населението според пописите низ годините:[5][6]
Општествени установи
[уреди | уреди извор]Самоуправа и политика
[уреди | уреди извор]Поштенски код на селото е 2742.
Културни и природни знаменитости
[уреди | уреди извор]Редовни настани
[уреди | уреди извор]Личности
[уреди | уреди извор]
- Арсо Пандурски (1915 – 1944), партизан
- Никола Чаргата, револуционер, војвода на селскиот одред Бучино во 1904 година.[7]
- Михаил Бучински, македонско-одирински милиционер, 30 години, кафеанџија, трговец, 3-та класа, Струмичка чета, четврта чета од 13-та чета.[8]
- Станимир Атанасов, македонско-одрински милиционер, 3 чета од 5-от одрински полк[9]
- Стојан Божков Бучински (18.09.1887 – ?), револуционер, деец на ВМРО (Иван Михајлов)
- Андон Георгиев Христов (20.03.1895 – ?), револуционер, деец на ВМРО (Иван Михајлов)
- Стојан Николов Миленков (11.02.1904 – ?), револуционер, член на ВМРО (Иван Михајлов)
- Спас Јотов Георгиев (5.04.1894 – ?), револуционер, член на ВМРО (Иван Михајлов)
Култура и спорт
[уреди | уреди извор]Иселеништво
[уреди | уреди извор]Наводи
[уреди | уреди извор]- ↑ Aleksandrova, Ja; Bălgarija, уред. (2006). Makedono-odrinskoto opălčenie: 1912 - 1913 g., ličen săstav po dokumenti na Direkcija "Centralen Voenen Archiv". Archivni spravočnici (1., izd. изд.). Sofija: Univ. Izdat. Sv. Kliment Ochridski. ISBN 978-954-9800-52-4.
- ↑ „CORINE Land Cover 2018“.
- ↑ „City population“.
- ↑ Kŭnchov, Vasil (1996). Makedonii︠a︡: etnografii︠a︡ i statistika. Minalo i lichnosti (2., fototipno izd. изд.). Sofii︠a︡: Akademichno izdatelstvo "Prof. Marin Drinov". ISBN 978-954-430-424-9. OCLC 37858933.
- ↑ Терзийски, Мирослав (2022-04-18). „Съвременни подходи за управление на стреса в училищната организация“. Pedagogika-Pedagogy: 371–381. doi:10.53656/ped2022-3.08 Проверете ја вредноста
|doi=
(help). ISSN 0861-3982. - ↑ „Supplemental Information 5: Census and population estimates for all mammals“. doi.org. Посетено на 2024-12-18.
- ↑ Николов, Борис. „Вътрешна Македоно-Одринска Революционна Организация. Войводи и ръководители (1893-1934). Биографично-библиографски справочник“.
- ↑ Aleksandrova, Ja; Bălgarija, уред. (2006). Makedono-odrinskoto opălčenie: 1912 - 1913 g., ličen săstav po dokumenti na Direkcija "Centralen Voenen Archiv". Archivni spravočnici (1., izd. изд.). Sofija: Univ. Izdat. Sv. Kliment Ochridski. ISBN 978-954-9800-52-4.
- ↑ Aleksandrova, Ja; Bălgarija, уред. (2006). Makedono-odrinskoto opălčenie: 1912 - 1913 g., ličen săstav po dokumenti na Direkcija "Centralen Voenen Archiv". Archivni spravočnici (1., izd. изд.). Sofija: Univ. Izdat. Sv. Kliment Ochridski. ISBN 978-954-9800-52-4.
Надворешни врски
[уреди | уреди извор]![]() | Оваа статија место во Пиринска Македонија е никулец. Можете да помогнете со тоа што ќе ја проширите. |
|