Бојаш
Бојаш или Бајаш — ромска етничка група која живее во Романија, Молдавија, северна Србија, северна Хрватска, Словачка, Словачка, но и во Америка.[1] Алтернативни имиња се Рудари (Лудари), Лингурари и Златари.[2]
Историја
[уреди | уреди извор]
Бојашите се гранка/каста на Ромите кои биле принудени да се населат во 14 век во планините Апусени од Трансилванија, и да работат како робови во рударството.[3]
Кон крајот на XVI век, Бојашите започнале да се преселуваат кон јужните области, особено во Влашка, како и кон источните региони, во Молдавија. Таму, заедно со други ромски заедници, биле држени во ропство сè до неговото укинување во периодот 1855–1856 година.[3]
При крајот на XVI век, Бојашите се упатиле кон југ, населувајќи се во Влашка, како и кон исток, во Молдавија. Во тие области, заедно со останатите ромски групи, живееле во услови на ропство сè до неговото укинување во 1855–1856 година.[3] Откако почнале да изработуваат дрвени алатки, се распрснале во изолирани заедници. Последицата од ова е што денес зборуваат посебен архаичен дијалект на романскиот јазик, со позајмици од други околни јазици.[3]
Население
[уреди | уреди извор]
По ослободувањето на Ромите од ропство (до средината на 19 век), голем дел емигрирале во други земји, особено во Унгарија и на Балканот, но и во Америка, Јужноафриканска Република и Австралија.[4]
Во 1993 година, околу 14.000 од 280.000 унгарски Роми биле Бојаши.[5]
Во Хрватска, Бојашите живеат во неколку мали заедници по должината на унгарската граница во регионите Меѓумурје, Подравина, Славонија и Барања, како и во Апатинскиот округ во Војводина, Србија.[6] Во 2007 година, првата Библија - детска Библија - била објавена од OM EAST во Австрија, а олесната од Ромскиот библиски сојуз. [7]
Образование
[уреди | уреди извор]Образование на романски јазик е достапно само за Бојашите што живеат во романските села во српскиот Банат, како и во Унгарија, на поддијалектот на романскиот јазик што го зборуваат заедниците на Бојашите во Унгарија.
Локалните невладини организации во регионот Источна Бачка направиле неколку обиди за воведување факултативна настава на романски јазик.[8] Според податоците од теренските истражувања од 2004 година, таму сè уште се спроведуваат само два такви проекти: факултативна настава на романски јазик во селото Вајска и градинка на локалниот ардеалски дијалект во Бачки Моноштор, која ја посетуваат вкупно 20 ученици.[9]
Библиографија
[уреди | уреди извор]- Кемени, Иштван: Структурата на унгарските ромски групи во светлината на јазичните промени
- Билјана Сикимиќ, Лингвистичко истражување на мали егзогамски заедници: случајот на Банјаш Романците во Србија
- Ханкок, Иан. Синдромот на парија 1987.
- Кал, Теде. „Рудари во Грција“. Сореску-Маринковиќ, Анемари, Кал, Теде; Сикимиќ, Билјана (уред.). Бојаш студии: Истражување на „нашите луѓе“. Frank & Timme: Берлин 2021 година, Форум: Rumänien 40: 193-212.
- Марушјакова и др. Формирање на идентитет кај малцинствата на Балканот: Случаите на Ромите, Египќаните и Ашкалите во Косово Архивирано на 3 октомври 2008 г.
- Орсос, Ана. „Бојашот во Унгарија: лингвистичка ситуација, јазично образование и обука на наставници“. Сореску-Маринковиќ, Анемари, Кал, Теде; Сикимиќ, Билјана (уред.): Студии на Бојаш: Истражување на „Нашите луѓе“. Frank & Timme: Берлин 2021 година, Форум: Rumänien 40: 215.
- Орсос, Ана и Естер Герге. „Јазичната ситуација на јазикот Бојаш во Унгарија“. Studia Romanica et Anglica Zagrabiensia: Revue publiée par les Sections romane, italienne et anglaise de la Faculté des Lettres de l'Université de Zagreb 66 (2021): 169-176.
- Orsós, Anna and László Kálmán Beás nyelvtan (Бојаш граматика [на унгарски]) Издаваштво Тинта 2009 година
- Кал, Теде; Сикимиќ, Билјана; Сореску-Маринковиќ, Анемари (уред.). Бојаш студии: Истражување на „нашите луѓе“. Frank & Timme: Берлин 2021 година, Форум: Rumänien 40.
- Орсос, Ана и Естер Герѓе. 2021. „Лингвистичката ситуација на бојашкиот јазик во Унгарија“. Studia Romanica et Anglica Zagrebiensia LXVI 161-168.
Наводи
[уреди | уреди извор]- ↑ „The Ludar“. www.smithsonianeducation.org. Архивирано од изворникот на 2017-07-22. Посетено на 2007-03-11.
- ↑ Smith, David James (2016-06-16). Only Horses from Wild. Lulu.com. ISBN 9781365197734.
- 1 2 3 4 Orsós, Anna; Kálmán, László (2009). Beás nyelvtan [Boyash Hungarian Gypsy Language Grammar] (унгарски). Budapest: MTA nyelvtudományi Tinta. ISBN 9789639902251. OCLC 895419776.
- ↑ Liégeois, Jean-Pierre; Europe, Council of (January 2007). Roma in Europe. Council of Europe. ISBN 9789287160515.
- ↑ Kenrick, Donald (2007). Historical dictionary of the Gypsies (Romanies) (2nd. изд.). Lanham, Md.: Scarecrow Press. ISBN 978-0-8108-6440-5. OCLC 263614930.
- ↑ Bódi, Zsuzsanna (1997). Studies about Boyash Gypsies in Hungary. Magyar Néprajzi Társaság. ISBN 9789630387828.
- ↑ „Bibles for Communist Europe – A Cold War Story – Part I - Hungarian Review“. www.hungarianreview.com. Архивирано од изворникот на 2021-09-16. Посетено на 2019-07-26.
- ↑ Sutherland, Anne (July 1986). Gypsies: The Hidden Americans. ISBN 9781478610410.
- ↑ Kontra, Mikl¢s (January 1999). Language, a Right and a Resource: Approaching Linguistic Human Rights. Central European University Press. ISBN 9789639116641.
Надворешни врски
[уреди | уреди извор]- Колекцијата Бојаш/Рудари Архивирано на 31 март 2024 г. на Комисијата „Изчезнати јазици и културно наследство“, Австриската академија на науките“ со снимки од Теде Кал и Јоана Нечити
- Кал, Теде: Нечити, Јоана 2019: Бојашите во Унгарија: Компаративна студија меѓу заедниците Аргелени и Мунчени (pdf за преземање)
- Ковалчик, Каталин 1996: Ромски или Бојашки идентитет? Музиката на „Арделанските“ Бојаши во Унгарија
- Орсош, Ана: Бојаш во Унгарија; во Сореску-Маринковиќ; Кал, Теде; Сикимиќ, Билјана 2022: Бојашки студии: истражување на „нашите луѓе“
- Циганите/Ромите во унгарското општество