Битка кај Бородино

Координати: 55°30.51′N 35°49.27′E / 55.50850° СГШ; 35.82117° ИГД / 55.50850; 35.82117
Од Википедија — слободната енциклопедија
(Пренасочено од Бородинска битка)
Битка кај Бородино
Дел од the Француска инвазија на Русија (1812)
Датум 7 септември 1812
Место Бородино, Русија
55°30.51′N 35°49.27′E / 55.50850° СГШ; 35.82117° ИГД / 55.50850; 35.82117
Исход Француска фиктивна победа
повлекување на руските војски
Завојувани страни
Франција Франција

Coat of arms of the Duchy of Warsaw Варшавско кнежевство
Kingdom of Italy (Napoleonic) Италија
Франција Рајнски Сојуз[1]

Руска Империја[2]
Команданти и водачи
Франција Наполеон I
Франција Михаел Неј
Kingdom of Italy (Napoleonic) Евгениј Богарне
Coat of arms of the Duchy of Warsaw Јозеф Понатовски
Михаил Кутузов
Петар Багратион  
Михаил Барклај де Толли
Сила
130,000 men, 587 [3] 120,000 men, 624
Жртви и загуби
~30,000–35,000 мртви, повредени и заробени[4]
[5](inc. 47 generals, 480 officers)
39,000–45,000 мртви, повредени и заробени[5][6] (inc. 23 generals, 211 officers)

Бородинската битка е битка која се одвила на 7 септември 1812 година помеѓу силите на Руската Империја предводени од страна на Михаил Кутузов и силите на Франција предводени од страна на Наполеон Бонапарт кај селото Бородино, денешна Русија. Оваа е една од најголемите битки во светската историја која продолжила околу 14 часа.

Руската војска броела околу 120 000 луѓе со 640 орудија, а француската околу 130 000 - 135 000 луѓе со 587 оудија. Во битката Русите загубиле околу 44 000 војници, а Французите околу 50 000. Сепак, Кутузов се повлекол со војската на исток од Москва, а градот му го препуштал на Наполеон.

Поради тоа се смета дека францускиот император победил кај Бородино, иако тоа не сосема најточно. По извесно време поминато во Москва, градот бил запален, а француската војска започнала да се повлекува кон Европа, среде една од најжестоките зими. Од десеткуваната француската војска во Париз успеале да стигнат само десетина илјади војници.

Главната грешка на Наполеон во војната не била толку воена колку политичка. Наместо да им даде слобода на рускиот народ уништувајќи го феудалниот систем, тој вовел уставно управување, ги окупирал териториите на патот Смоленск - Москва и неговите војници започнале да го тероризира населението. Ова им овозможило на Александар I да го прогласат за непријател на Русија и на православната вера. Целиот руски народ се кренал на војна за заштита на верата и татковината.

Наводи[уреди | уреди извор]

  1. Several states belonging to the Confederation of the Rhine provided military contingents during this battle: the kingdoms of Bavaria, Westphalia, Württemberg, Saxony and the Grand Duchy of Hesse.
  2. Note that although no official flag existed during this period, the tricolour represents the officer sash colours and the Double Eagle represents the Tsar's official state symbol.
  3. Richard K. Riehn, Napoleon's Russian Campaign, John Wiley & Sons, 2005, p. 479.
  4. Herman Lindqvist. Napoleon. Page 368, chapter 20, 'The battle of Borodino, the bloodiest of them all'
  5. 5,0 5,1 Riehn, p. 255.
  6. Smith, p. 392