Божиќен крап

Божиќен крап (германски: Weihnachtskarpfen, вајхнахтскарпфен) ― традиционално јадење за Бадник во Средна Европа. Рибата традиционално е чувана во када пред подготовка за да бидат отстранети калливите вкусови и најчесто е пржен или е служен во јадења како полнета риба. Во некои региони, остатоците од коските се ставани во овошни дрвја за пролетен раст, а нејзините лушпи се носени за среќа. Некои верувања ја поврзуваат нејзината глава со инструментите за мачење на Христос и заштитата од вештерки.
Обичаи
[уреди | уреди извор]Традицијата на јадење крап се појавила кога, во согласност со христијанските учења, Адвентот бил славен како време на постење. Рибата најчесто е јадена за време на постењето бидејќи не е сметана за месо.[1] Божиќниот крап станал посебно јадење за пости за да биде прославуван Бадник како врв на Адвентот и во пресрет на Божиќ.[1] Во средниот век, крапот (како и штуката) бил особено религиозно ценет и затоа често бил јаден за Божиќ.[2] Според верувањето од тоа време, велено е дека главата на рибата ги содржи инструментите за мачење на Христос, а било верувано дека коските на главата образуваат фигура на птица слична на гулаб што ги потсетува луѓето на Светиот Дух и ги штити од вештерки.[3] Еден стар обичај вклучува носење крапови крлушки за да биде донесен паричен благослов во новата година.[4][5] Овој обичај веројатно произлегува од обликот на крлушките на крапот, кои се слични на паричка.[6] Во културата и кујната на Рудните Планини, крапот е дел од Најнерла (Neinerlaa), деветделна обредна божиќна гозба, при што крапот го симболизира изобилството на пари.[7][8] Стар шлески обичај е почитуван и денес: утрото по божиќниот оброк со крап, остатоците од рибји коски се ставани на овошните дрвја во градината за да ги охрабрат да напредуваат напролет.[9] Овој обичај е почитуван и по јадењето на новогодишниот крап. Во Чешка и Словачка, рибните крлушки се сметани за симбол на богатство и се ставани под чинијата или во паричникот.[10]
Подготовка
[уреди | уреди извор]Традиционално, крапот е носен дома и е чуван неколку дена во када.[11][12] Во минатото, крапот бил чистен најдоцна претходната вечер и бил мариниран во матеница преку ноќ, за да биде разреден силниот вкус.[13] Пред одгледувањето крап, кога рибите сè уште биле ловени од езерца, често се случувало крапот да плива во чиста вода во кадата неколку дена. Ова имало ефект на потопување на крапот и со тоа отстранување на калливиот вкус што се јавува кога рибата внесува храна од калта на езерцата.[14] До 2024 година, супермаркетите во Полска, Чешка и Словачка ја прекинале продажбата на жив крап.[15][16][17]
Во јужна Германија, како и во Чешка, Австрија (особено во Валдвиртел), Словачка и Унгарија, божиќниот крап обично традиционално е сечен на парчиња, е паниран и е пржен во маст.[18][19] Божиќниот крап е служен со салата од компири (обично подготвена со мајонез), салата од краставици, парчиња лимон, варени компири или ремулад.[20] Во северните региони, популарна подготовка е син крап со магдонос или варени компири и сос од рен.[21] Друг класик е полнет крап. Рибата е полнета со разновиден зеленчук и/или компири. Целиот крап потоа е печен во рерна. Покрај филот, други прилози се обично пржени домати, печурки и варени или пржени компири.[22] Во полските католички домови (почесто во северните региони во близина на Балтичкото Море), полнетата риба (полски: karp po żydowsku) е традиционално јадење што е јадено на Бадник (за вечера од дванаесет јадења) и на Велика сабота.[23]
Поврзано
[уреди | уреди извор]Наводи
[уреди | уреди извор]- 1 2 „Fisch zu Weihnachten“. Germany, Austria, Switzerland - German (германски). Архивирано од изворникот на 27 ноември 2021. Посетено на 24 ноември 2025.
- ↑ „Weihnachtskarpfen: Tradition trifft moderne Küche“. Landwirtschaft verstehen (германски). Архивирано од изворникот на 19 декември 2024. Посетено на 24 ноември 2025.
- ↑ „Weihnachtskarpfen: Festtagsschmaus, Glücksbringer und Beschützer vor Hexen“. nachrichten.at (германски). 20 декември 2015. Посетено на 24 ноември 2025.
- ↑ Rapoport, Iris (1 јануари 2022). „Ein Hohelied“. nd-aktuell.de (германски). Архивирано од изворникот на 19 декември 2024. Посетено на 24 ноември 2025.
- ↑ „Fischschuppen als Glücksbringer“. Süddeutsche.de (германски). 4 декември 2017. Архивирано од изворникот на 19 декември 2024. Посетено на 24 ноември 2025.
- ↑ „Christliche Traditionen zu Weihnachten – Der Karpfen“. Schermbeck Online (германски). 10 декември 2015. Архивирано од изворникот на 19 декември 2024. Посетено на 24 ноември 2025.
- ↑ Stasjulevics, Heiko (27 декември 2019). „Eine Karpfenschuppe für die Geldbörse“. Thüringer Allgemeine (германски). Архивирано од изворникот на 19 декември 2024. Посетено на 24 ноември 2025.
- ↑ „Weihnachtskarpfen – Karpfenland Mittlere Oberpfalz“. Karpfenland Mittlere Oberpfalz (германски). Архивирано од изворникот на 19 декември 2024. Посетено на 24 ноември 2025.
- ↑ Demel, Nadja (16 декември 2023). „4 kuriose Mythen rund um den Weihnachtskarpfen“. wmn (германски). Посетено на 24 ноември 2025.
- ↑ Sullivan, Meghan Collins (22 декември 2014). „In Slovakia, Christmas Dinner Starts In The Bathtub“. NPR. Посетено на 24 ноември 2025.
- ↑ Dempsey, Judy (23 декември 2004). „From the bathtub into the vat: Holiday carp“. The New York Times. Архивирано од изворникот на 19 декември 2024. Посетено на 24 ноември 2025.
- ↑ Gnauck, Gerhard (7 септември 2015). „Weihnachtskarpfen: Barbarischer Brauch verdirbt vielen Polen das Fest“. DIE WELT (германски). Архивирано од изворникот на 24 декември 2020. Посетено на 24 ноември 2025.
- ↑ „Weihnachtskarpfen: Rezepte & Tradition“. DasKochrezept.de (германски). 29 септември 2022. Посетено на 17 декември 2024.
- ↑ „8. Faustregel: Karpfen“. BUND – BUND für Naturschutz und Umwelt in Deutschland (германски). Архивирано од изворникот на 18 август 2022. Посетено на 24 ноември 2025.
- ↑ „Tesco ends live carp sales in Czech Republic“. TVP World. 3 декември 2024. Посетено на 24 ноември 2025.
- ↑ „Slovak animal rights organization releases new report on live carp sales, as retail chains Tesco and Billa commit to end the practice“. Humánny Pokrok. 25 ноември 2022. Архивирано од изворникот на 19 декември 2024. Посетено на 24 ноември 2025.
- ↑ Bazydło, Cezary (23 декември 2021). „Badewannen-Karpfen: Tierquälerei fürs traditionelle Weihnachtsmenü?“. MDR.DE (германски). Архивирано од изворникот на 24 јули 2024. Посетено на 24 ноември 2025.
- ↑ „Gebratener Karpfen mit Kartoffelsalat · #VisitCzechia“. Homepage · #VisitCzechia (германски). 7 декември 2022. Посетено на 24 ноември 2025.
- ↑ „German Food Guide & Directory“. German Food Guide & Directory. Архивирано од изворникот на 29 мај 2024. Посетено на 24 ноември 2025.
- ↑ „Vronis Lieblingsschmankerl: Gebackener Karpfen mit Dijon Mayonnaise und Kartoffelsalat“ (германски). 23 август 2024. Посетено на 24 ноември 2025. Наводот journal бара
|journal=(help) - ↑ Wendel, Johanna (11 декември 2024). „Worauf geht die Tradition des Weihnachtskarpfens zurück?“. SZ Magazin (германски). Архивирано од изворникот на 20 декември 2024. Посетено на 24 ноември 2025.
- ↑ „Rezept“. Gutekueche.ch (германски). 12 декември 2003. Архивирано од изворникот на 19 декември 2024. Посетено на 24 ноември 2025.
- ↑ Jochnowitz, Eve (1998). „Chapter 4: Flavors of Memory: Jewish Food as Culinary Tourism in Poland“. Во Long, Lucy M. (уред.). Culinary Tourism. Лексингтон, Кентаки: The University Press of Kentucky. стр. 97–113. ISBN 978-0-8131-2639-5. Посетено на 21 October 2021.
karp po żydowsku has become a traditional dish in many Catholic Polish homes for Christmas Eve and Holy Saturday, traditionally meatless feasts. (p. 109)
Дополнителна литература
[уреди | уреди извор]- „Der Weihnachtskarpfen – lokalgeschichte.de“. lokalgeschichte.de – Geschichte – lokal und aus der Kaiserzeit (германски). Посетено на 24 ноември 2025.
- „Alles rund um Weihnachtskarpfen“. OVB Heimatzeitungen. 11 декември 2017. Посетено на 24 ноември 2025.
- Raabe, Lis (1984). Alte Weihnachtsbräuche aus deutschsprachigen Ländern (германски). München: Heyne. ISBN 978-3-453-41622-2.
- Törnqvist-Verschuur, Rita (24 August 2016). Der Weihnachtskarpfen (германски). Stuttgart: Urachhaus. ISBN 978-3-8251-7986-1.