Биомаса (енергија)
Во контекст на производство на енергија, биомасата претставува материја од неодамна живи (но сега мртви) организми која се користи за производство на биоенергија. Класични примери се дрва, остатоци од дрва, енергетски култури, земјоделски остатоци, вклучувајќи слама и органски отпад од индустријата и домаќинствата.[1] Дрвата и остатоците од дрво моментално се најголемиот извор на енергија од биомаса. Дрвото може да се користи како гориво директно или да се преработи во гориво од пелети или други форми на горива. Како гориво може да се користат и други растенија, како на пример пченка и бамбус.[2] Главните суровини за отпад се дрвен отпад, земјоделски отпад, комунален цврст отпад и индустриски отпад. Преработката на суровата биомаса во горива од повисок квалитет може да се постигне со различни методи, широко класифицирани како термички, хемиски или биохемиски.
Климатското влијание на биоенергијата значително варира во зависност од тоа од каде доаѓаат суровините од биомаса и како истите се одгледуваат.[3] На пример, согорувањето на дрва со цел добивање на енергија ослободува јаглерод диоксид. Овие емисии можат значително да се компензираат ако исечените дрвјата се заменат со нови дрвја во квалитетно управувана шума, бидејќи новите дрвја го отстрануваат јаглерод диоксидот од воздухот додека растат.[4] Сепак, одгледувањето на суровини од биомаса може да го намали биодиверзитетот, да ја деградира почвата и да го отстрани земјиштето од производството на храна.[5] Исто така, може да троши значителни количини вода за наводнување и ѓубрива.[6][7]
Видови и употреби
[уреди | уреди извор]Различни видови биомаса се користат за различни намени:
- Примарни извори на биомаса кои се соодветни за производство на топлина или електрична енергија, но не и за транспорт, вклучуваат: дрво, остатоци од дрво, дрвени пелети, земјоделски остатоци, органски отпад.
- Биомасата што се преработува во транспортни горива може да потекнува од пченка, шеќерна трска и соја.
Биомасата се дели на биомаса собрана директно за енергија (примарна биомаса) или како остатоци и отпад (секундарна биомаса).[8]
Биомаса собрана директно за енергија
[уреди | уреди извор]Најважните видови биомаса кои се собираат директно за добивање енергија се дрво, одредени прехранбени култури и сите повеќегодишни енергетски култури. Една третина од глобалната шумска површина, која се состои од 4 милијарди хектари, се користи за производство на дрво или други комерцијални цели.[9] Шумите обезбедуваат 85% од целата биомаса што се користи за енергија на глобално ниво. Во ЕУ, шумите обезбедуваат 60% од целата биомаса што се користи за енергија,[10] а остатоците од дрво и отпадот се најголемиот извор.[11]
Биомаса во форма на остатоци и отпад
[уреди | уреди извор]Остатоците и отпадот претставуваат нуспроизводи од биолошки материјал собран главно за неенергетски цели. Најзначајните нуспроизводи се остатоци од дрво, земјоделски остатоци и комунален/индустриски отпад:
Остатоци од дрво се нуспроизводи на шумските активности или на индустријата за преработка на дрво. Доколку остатоците се остават, не се собираат и користат за биоенергија, тие би се распаѓале (и така би создавале емисии) на шумското тло или на депониите, или ќе беа изгорени (и ќе создаваа емисии) покрај патот во шумите или надвор од постројките за преработка на дрво.[12]

Наводи
[уреди | уреди извор]- ↑ „Biomass explained - U.S. Energy Information Administration (EIA)“. www.eia.gov. Посетено на 2023-01-24.
- ↑ Darby, Thomas. „What Is Biomass Renewable Energy“. Real World Energy. Архивирано од изворникот на 2014-06-08. Посетено на 12 June 2014.
- ↑ Correa, Diego F.; Beyer, Hawthorne L.; Fargione, Joseph E.; Hill, Jason D.; и др. (2019). „Towards the implementation of sustainable biofuel production systems“. Renewable and Sustainable Energy Reviews. 107: 250–263. Bibcode:2019RSERv.107..250C. doi:10.1016/j.rser.2019.03.005.
- ↑ Daley, Jason (24 April 2018). „The EPA Declared That Burning Wood Is Carbon Neutral. It's Actually a Lot More Complicated“. Smithsonian Magazine. Архивирано од изворникот на 30 June 2021. Посетено на 2021-09-14.
- ↑ Gasparatos и др. 2017.
- ↑ Tester и др. 2012.
- ↑ Smil 2017a.
- ↑ Eggers, Jeannette; Melin, Ylva; Lundström, Johanna; Bergström, Dan; Öhman, Karin (16 May 2020). „Management Strategies for Wood Fuel Harvesting—Trade-Offs with Biodiversity and Forest Ecosystem Services“. Sustainability. 12 (10): 4089. Bibcode:2020Sust...12.4089E. doi:10.3390/su12104089.
- ↑ WBA 2016.
- ↑ JRC 2019.
- ↑ JRC 2014.
- ↑ Camia и др. 2021.