Прејди на содржината

Биоефектор

Од Википедија — слободната енциклопедија

Биоефектор — одржлив микроорганизам или активно природно соединение кое директно или индиректно влијае на перформансите на растенијата (биоѓубриво) и на тој начин има потенцијал да ја намали употребата на ѓубрива и пестициди во производството на разни култури.[1]

Биоефекторите директно или индиректно влијаат на перформансите на растенијата преку влијание врз функционалната имплементација или преку активирање на биолошките механизми, особено оние што се вклучени во интеракциите почва-растение-микроб.[2] За разлика од конвенционалните ѓубрива и пестициди, ефективноста на биоефекторите не се базира на значителен директен внес на минерални хранливи материи за растенијата, ниту во неорганска ниту во органска форма.

  • Производите што се користат се:
    • Микробни остатоци,
    • производи за компостирање и ферментација,
    • Екстракти од растенија и алги.
  • Се применуваат биоефекторски препарати (биоагенси) како готови формулирани производи:
    • за стимулирање на растот на растенијата (биостимуланси),
    • за подобрување на асимилацијата на хранливи материи од растенијата (био-ѓубрива),
    • за заштита на растенијата од патогени и штетници (биолошки средства за контрола)
    • или генерално за подобрување на ефикасноста на одгледувањето; тие можат да содржат еден или повеќе биоефектори како и други супстанции“.[3]
  • Добро воспоставени биоефектори со документирани позитивни резултати на терен се:
    • Соеви на Rhizobia за инокулација во почва или семе како предуслов за симбиотска N2-фиксација при воспоставување нови видови или сорти на мешункасти растенија.
    • позитивни ефекти од инокулација со микориза за почви со (привремено) низок потенцијал за природна микоризација на коренот.
    • доволната микоризација го подобрува апсорбирањето на хранливи материи (P) и вода и ја зголемува отпорноста на патогени габи.
  • Постулирани се и дополнителни механизми за позитивното влијание на биоефекторите врз растот на растенијата, ветувајќи висок потенцијал за зачувување на ресурсите поради намалување на употребата на ѓубрива и пестициди:
    • Активна мобилизација на хранливи материи преку ексудација на киселини и карбоксилати (на пр. P-мобилизација),
    • ексудација на микронутриенти кои мобилизираат сидерофори/хелати (на пр. Fe3+),
    • редукција на елементи во трагови од помалку растворливи оксидирани до високо растворливи редуцирани форми (на пр., Fe3+ во Fe2+, Mn4+ во Mn2+ и слично),
    • асоцијативна/несимбиотска N-2 фиксација, заштитен антагонизам кон растителни патогени,
    • подобрување на микоризна инфекција и раст и стимулирање на хормоналните ефекти.

Истражување и јавно ширење

[уреди | уреди извор]

Под кратенката Биоефектор, Европската Унија го поддржува истражувањето на биоефекторите под водство на Хоенхајмскиот универзитет. Координатор е Гинтер Нојман, а членови на проектот се: Јиржи Балик, Борбала Биро, Карл Фриц Лауер, Уве Лудевиг, Торстен Милер, Алесандро Пиколо, Манфред Г. Рауп, Корнелија Смала, Павел Тлустош, Маркус Вајнман.

Резултатите од проектот ќе бидат оценети од членовите на Здружението на биостимуланти во земјоделството (ABISTA) и ќе бидат обезбедени од страна на земјоделските институции за употреба и од институциите на ЕУ за законодавните процедури и за процедурите за регистрација.[4]

Други организации поврзани со биостимулансите се Европскиот совет за индустрија за биостимуланси, Меѓународното здружение на производители на биоконтрола и Годишниот состанок на индустријата за биоконтрола.

Надворешни врски

[уреди | уреди извор]
  1. „Minutes of the 6th International Symposium Plant Protection and Plant Health in Europe, May 2014 Braunschweig, Germany“ (PDF). Архивирано од изворникот (PDF) на 2021-04-26. Посетено на 2025-06-06.
  2. V. Römheld, G. Neumann (2006): The Rhizosphere: Contributions of the soil-root interface to sustainable soil systems. In: N. Uphoff, N., N. A. S. Ball et al. (Hg.), Biological Approaches to Sustainable Soil Systems, S. 92–107, CRC-Press, Oxford, UK.
  3. Bakonyi N., Donath S., Weinmann M., Neumann G., Müller T., Römheld V. (2008): Assessing commercial bio-fertilisers for improved phosphorus availability. Use of rapid screening tests. Jahrestagung der Deutschen Gesellschaft für Pflanzenernährung 2008
  4. „Webpage Biostimulants Association“. Архивирано од изворникот на 2018-06-04. Посетено на 2016-06-16.