Бариум јодид

Од Википедија — слободната енциклопедија
Бариум јодид[1]
Назнаки
13718-50-8 (анхидриден) Ок
7787-33-9 (дихидрат) Н
13477-15-1 (хексахидрат) Н
ChemSpider 75507 Ок
EC-број 237-276-9
3Д-модел (Jmol) Слика
Слика
PubChem 83684
UNII WKC4T7680A Ок
Својства
Хемиска формула
Моларна маса 0 g mol−1
Изглед Бели орторомбични кристали;(анхидриден) безбојни кристали (дихидрат)
Мирис без мирис
Густина 5.15 g/cm3 (anhydrous)
4.916 g/cm3 (dihydrate)
Точка на топење
166.7 g/100 mL (0 °C)
221 g/100 mL (20 °C)
246.6 g/100 mL (70 °C)
Растворливост растворлив во етанол, ацетон
-124.0·10−6 cm3/mol
Структура
Кристална структура Орторомбичен, oP12, SpaceGroup = Pnma, No. 62
Термохемија
Ст. енталпија на
формирање
ΔfHo298
-602.1 kJ·mol−1
Опасност
Безбедност при работа:
Главни опасности
toxic
Слични супстанци
Други анјони бариум флуорид
бариум хлорид
бариум бромид
Други катјони берилиум јодид
магензиум јодид
калциум јодид
стронциум јодид
Дополнителни податоци
 Ок(што е ова?)  (провери)
Освен ако не е поинаку укажано, податоците се однесуваат на материјалите во нивната стандардна состојба (25 °C, 100 kPa)
Наводи

Бариум јодид е неорганско соединение со хемиска формула BaI2. Соединението постои во анхидридна и во хидратна форма(BaI2(H2O)2), каде што и двете се бели кристални супстанци. Кога се загрева хидратната сол се претвара во анхидридна сол. Хидратната форма е растворлива во вода, етанол, и ацетон.

Структура[уреди | уреди извор]

Структурата на безводната форма наликува на олово(II) хлорид при што секој Ba центар е врзан за девет јодиди лиганди[2] и има кристална структура на пакување која е доста слична на BaCl2.[3]

Реакции[уреди | уреди извор]

Анхидридната BaI2 може да се подготви со третирање на Ba метал со1,2-дијодоетан во диетил етер.[4]

BaI2 реагира со алкил калиум соединенија за да формира органобариум соединенија.[5]

BaI2 може да биде редуциран со [[литиум] бифенил, за да се добие високо реактивна форма на бариум метал.[6]

Безбедност[уреди | уреди извор]

Како и сите растворливи соли на бариум, бариум јодид е токсичен.

Наводи[уреди | уреди извор]

  1. Lide, David R. (1998), Handbook of Chemistry and Physics (87. изд.), Boca Raton, FL: CRC Press, стр. 4–44, ISBN 0-8493-0594-2
  2. Wells, A.F. (1984) Structural Inorganic Chemistry, Oxford: Clarendon Press. ISBN 0-19-855370-6.
  3. Brackett, E. B.; Brackett, T. E.; Sass, R. L.; The Crystal Structures of Barium Chloride, Barium Bromide, and Barium Iodide. J. Phys. Chem., 1963, volume 67, 2132 – 2135
  4. Duval, E.; Zoltobroda, G.; Langlois, Y.; A new preparation of BaI2: application to (Z)-enol ether synthesis. Tetrahedron Letters, 2000, 41, 337-339
  5. Walter, M. D.; Wolmershauser, G.; Sitzmann, H.; Calcium, Strontium, Barium, and Ytterbium Complexes with Cyclooctatetraenyl or Cyclononatetraenyl Ligands. J. Am. Chem. Soc., 2005, 127 (49), 17494 – 17503.
  6. Yanagisawa, A.; Habaue, S.; Yasue, K.; Yamamoto, H.; Allylbarium Reagents: Unprecedented Regio- and Stereoselective Allylation Reactions of Carbonyl Compounds. J. Am. Chem. Soc.1994, 116,6130-6141