Ајзенкапел-Фелах

Од Википедија — слободната енциклопедија
(Пренасочено од Бад Ајзенкапел)
Ајзенкапел-Фелах
Eisenkappel-Vellach
Železna Kapla - Bela
Центарот на Ајзенкапел (Железна Капла)
Центарот на Ајзенкапел (Железна Капла)
Грб на Ајзенкапел-Фелах
Местоположба во округот Фелкермаркт
Местоположба во округот Фелкермаркт
ЗемјаАвстрија
ПокраинаКорушка
ОкругФелкермаркт
Управа
 • ГрадоначалникФранц Јозеф Смртник
Површина[1]
 • Вкупна199,13 км2 (7,688 ми2)
Надм. вис.&10000000000000555000000555 м
Население (2018-01-01)[2]
 • Вкупно2.306
 • Густина0,12/км2 (0,30/ми2)
Часовен појасCET (UTC+1)
 • Лете (ЛСВ)CEST (UTC+2)
Пошт. бр.9135
Повик. бр.04238
Мреж. местоeisenkappel.at

Ајзенкапел-Фелах (германски: Eisenkappel-Vellach) или Железна Капла-Бела (словенечки: Železna Kapla-Bela) — паланка и општина во округот Фелкермаркт (Великовец) на сојузната покраина Корушка, Австрија. Ова бањско и трговишно место е најјужната општина во Австрија, близу границата со Словенија. Тука живеат значитрелен број Словенци, застапени со своја партија наречена „Единствен список“ (Enotna lista).

Географија[уреди | уреди извор]

Општината ја зафаќа долината на потокот Фелах (Бела), која се протега во правец север-југ од високите делови на Камничко-савињските Алпи и Караванките до реката Драва. Масивот Обир има голем пештерски систем со сталактити. Во словенија водат два планински превоја: Језерско Седло (Зебергзател) на југозапад кој води до Језерско и помалку прометното Павличево Седло на југоисток кој оди до Солчава.

Општината се состои од малото гратче Бад Ајзенкапел (Железна Капла) и извесен број села во страничните долини,[3][4][5] поделени на катастарските општини Бад Фелах (Бела), Блазницен (Сподња Плазница), Ебријах (Обирско), Ајзенкапел (Железна Капла), Копрајн Пецен (Под Пецо), Копрајн Зонзајте (Копривна), Лепен (Лепена), Лобниг (Лобник), Рехберг (Реберца), Ремшениг (Ремшеник) и Трегерн (Корте).

Населени места[уреди | уреди извор]

Ајзенкапел-Фелах како оштина има 14 населени места. Според пописот од 2001 г. 38 % од жителите на општината биле Корушки Словенци, со следнава распределба:

Име Германски Словенечки Население
(2021)
Население
(1991)
Словенци
(1991)
Словенци
(1951)
Блазницен / Заплазница Blasnitzen Zaplaznica 64 69 31,9 % 28,1 %
Ебријах / Обирско Ebriach Obirsko 302 432 65,7 % 80,2 %
Копрајн Пецен / Под Пецо Koprein Petzen Pod Peco 11 10 100 % 92,3 %
Копрајн Зонзајте /Копривна Koprein Sonnseite Koprivna 30 48 89,6 % 100 %
Лепен / Лепена Leppen Lepena 164 214 68,7 % 98,2 %
Лобниг / Лобник Lobnig Lobnik 119 139 82,0 % 91,3 %
Регберг / Реберца Rechberg Reberca 135 196 13,3 % 46,0 %
Ремшениг / Ремшеник Remschenig Remšenik 60 93 69,9 % 95,1 %
Трегерн / Корте Trögern Korte 22 36 86,1 % 98,3 %
Унтерорт / Подкрај Unterort Podkraj 44 61 4,9 % 31,4 %
Фелах / Бела Vellach Bela 287 339 52,5 % 68,6 %
Вајсенбах / Бела Weissenbach Bela 4 7 42,9 % 55,5 %
Цаухен / Суха Zauchen Suha 101 136 19,1 % 52,8 %
Бад Ајзенкапел / Железна Капла Bad Eisenkappel Železna Kapla 887 1013 23,6 % 80,2 %

Историја[уреди | уреди извор]

Грофовскиот дворец Хагнег.

Почнувајќи од 15 г. по превојот Језерско Седло веќе минувал римски пат во провинцијата Норик. Во 1050 г. се споменува населбата Капела (Capella) во Војводството Корушка, наречена по капела на Бриксенкската епископија. Пазариштето на ова место почнало некаде на почетокот на XIII век под власта на војводата Бернард Шпанхајмски. Селото го добило правото на трговиште со документот од 1267/68 г., кога превојот станал важен трговски пат за превезување на сол и железна руда. Од XV век натаму овде работеле неколку железарници. Изградени се утврдувања за одбрана против Османлиите, но и покрај тоа Капел е опустошен во 1473 г. Царот Фридрих III ја обновил паланката и во 1493 г ѝ го доделил денешниот грб.

Општината Капел е основана во 1850 г. и во 1890 г. е преименувана во Ајзенкапел, кога железарството веќе било во опаѓање. Мештаните почнале да се занимаваат со шумарство и угостителство околу лековитите бањи, што почнало да се развива со пуштањето на теснолинејката во Белската Долина (Vellachtalbahn) во 1902 г. Ајзенкапел и Фелах конечно се соединиле во 1939 г. Во подоцнежниот дел на Втората светска војна зафрлениот чифлиг Першман кај Копрајн Пецен станал упориште на словенечките партизани — единствениот случај на антифашистички отпор во цела Австрија. На 25 април 1945 г. единици на СС ја нападнале куќата, убивајќи ги нејзините жители.

Поврзано[уреди | уреди извор]

Наводи[уреди | уреди извор]

  1. „Dauersiedlungsraum der Gemeinden Politischen Bezirke und Bundesländer - Gebietsstand 1.1.2018“. Статистика Австрија. Посетено на 10 март 2019.
  2. „Einwohnerzahl 1.1.2018 nach Gemeinden mit Status, Gebietsstand 1.1.2018“. Статистика Австрија. Посетено на 9 март 2019.
  3. euborder.soton.ac.uk Архивирано на 16 мај 2005 г.
  4. Encyclopedia of Austria
  5. Карта Архивирано на 19 февруари 2005 г.

Надворешни врски[уреди | уреди извор]