Атомски полупречници на елементите
Атомскиот полупречник на еден хемиски елемент е растојанието од средиштето на јадрото до неговата најдалечна електронска обвивка. Бидејќи границата не е добро определена физичка величина, постојат повеќе поимувања на атомскиот полупречник. Зависно од дефиницијата, поимот може да се однесува на поединечни атоми, атоми во кондензирана материја, ковалентно сврзани во молекули или пак во јонизирана и возбудена состојба; вредноста може да се добие со мерење по опитен пат, или да се пресмета според теоретските модели. Според некои дефиниции, вредноста на полупречникот зависи од состојбата и контекстот на атомот.[1]
Полупречниците се движат на предвидлив и закономерен начин низ периодниот систем. На пример, полупречниците се намалуваат кон десно по периода (ред), од алкални метали до благородните гасови; а се зголемуваат надолу во секоја група (столб). Полупречникот нагло се зголемува помеѓу благородниот гас на крајот од секоја периода и алкалниот метал на почетокот од секоја следна. Овие закономерности за полупречниците (и разни други хемиски и физички својства на елементите) се должат на електронските обвивки на атомите и служат како показател за исправноста на квантната теорија.
Атомски полупречници
[уреди | уреди извор]Напомена: Сите полупречници се изразени во пикометри (пм).
- н. п. = нема податоци
Атомски број |
Симбол | Име | Емпириски † | Пресметан | Ван дер Валсов | Ковалентен (единечна врска) |
Ковалентен (тројна врска) |
Металичен |
---|---|---|---|---|---|---|---|---|
1 | H | водород | 25 | 53 | 120 | 38 | н. п. | |
2 | He | хелиум | 120 | 31 | 140 | 32 | н. п. | |
3 | Li | литиум | 145 | 167 | 182 | 134 | н. п. | 152 |
4 | Be | берилиум | 105 | 112 | 153 а | 90 | 85 | 112 |
5 | B | бор | 85 | 87 | 192 а | 82 | 73 | |
6 | C | јаглерод | 70 | 67 | 170 | 77 | 60 | |
7 | N | азот | 65 | 56 | 155 | 75 | 54 | |
8 | O | кислород | 60 | 48 | 152 | 73 | 53 | |
9 | F | флуор | 50 | 42 | 147 | 71 | 53 | |
10 | Ne | неон | 160 | 38 | 154 | 69 | н. п. | |
11 | Na | натриум | 180 | 190 | 227 | 154 | н. п. | 186 |
12 | Mg | магнезиум | 150 | 145 | 173 | 130 | 127 | 160 |
13 | Al | алуминиум | 125 | 118 | 184 а | 118 | 111 | 143 |
14 | Si | силициум | 110 | 111 | 210 | 111 | 102 | |
15 | P | фосфор | 100 | 98 | 180 | 106 | 94 | |
16 | S | сулфур | 100 | 88 | 180 | 102 | 95 | |
17 | Cl | хлор | 100 | 79 | 175 | 99 | 93 | |
18 | Ar | аргон | 71 | 71 | 188 | 97 | 96 | |
19 | K | калиум | 220 | 243 | 275 | 196 | н. п. | 227 |
20 | Ca | калциум | 180 | 194 | 231 а | 174 | 133 | 197 |
21 | Sc | скандиум | 160 | 184 | 21] а | 144 | 114 | 162 б |
22 | Ti | титан | 140 | 176 | н. п. | 136 | 108 | 147 |
23 | V | ванадиум | 135 | 171 | н. п. | 125 | 106 | 34 б |
24 | Cr | хром | 140 | 166 | н. п. | 127 | 103 | 128 б |
25 | Mn | манган | 140 | 161 | н. п. | 139 | 103 | 127 б |
26 | Fe | железо | 140 | 156 | н. п. | 125 | 102 | 126 б |
27 | Co | кобалт | 135 | 152 | н. п. | 126 | 96 | 125 б |
28 | Ni | никел | 135 | 149 | 163 | 121 | 101 | 124 б |
29 | Cu | бакар | 135 | 145 | 140 | 138 | 120 | 128 б |
30 | Zn | цинк | 135 | 142 | 139 | 131 | н. п. | 134 б |
31 | Ga | галиум | 130 | 136 | 187 | 126 | 121 | 135 в |
32 | Ge | германиум | 125 | 125 | 211 а | 122 | 114 | |
33 | As | арсен | 115 | 114 | 185 | 119 | 106 | |
34 | Se | селен | 115 | 103 | 190 | 116 | 107 | |
35 | Br | бром | 115 | 94 | 185 | 114 | 110 | |
36 | Kr | криптон | н. п. | 88 | 202 | 110 | 108 | |
37 | Rb | рубидиум | 235 | 265 | 303 а | 211 | н. п. | 248 |
38 | Sr | стронциум | 200 | 219 | 249 а | 192 | 139 | 215 |
39 | Y | итриум | 180 | 212 | н. п. | 162 | 124 | 180 б |
40 | Zr | циркониум | 155 | 206 | н. п. | 148 | 121 | 160 |
41 | Nb | ниобиум | 145 | 198 | н. п. | 137 | 116 | 146 б |
42 | Mo | молибден | 145 | 190 | н. п. | 145 | 113 | 139 б |
43 | Tc | технециум | 135 | 183 | н. п. | 156 | 110 | 136 б |
44 | Ru | рутениум | 130 | 178 | н. п. | 126 | 103 | 134 б |
45 | Rh | родиум | 135 | 173 | н. п. | 135 | 106 | 134 б |
46 | Pd | паладиум | 140 | 169 | 163 | 131 | 112 | 137 б |
47 | Ag | сребро | 160 | 165 | 172 | 153 | 137 | 144 б |
48 | Cd | кадмиум | 155 | 161 | 158 | 148 | н. п. | 151 б |
49 | In | индиум | 155 | 156 | 193 | 144 | 146 | 167 |
50 | Sn | калај | 145 | 145 | 217 | 141 | 132 | |
51 | Sb | антимон | 145 | 133 | 206 а | 138 | 127 | |
52 | Te | телур | 140 | 123 | 206 | 135 | 121 | |
53 | I | јод | 140 | 115 | 198 | 133 | 125 | |
54 | Xe | ксенон | н. п. | 108 | 216 | 130 | 122 | |
55 | Cs | цезиум | 260 | 298 | 343 а | 225 | н. п. | 265 |
56 | Ba | бариум | 215 | 253 | 268 а | 198 | 149 | 222 |
57 | La | лантан | 195 | 195 | н. п. | 169 | 139 | 187 б |
58 | Ce | цериум | 185 | 158 | н. п. | н. п. | 131 | 181,8 в |
59 | Pr | празеодиум | 185 | 247 | н. п. | н. п. | 128 | 182,4 в |
60 | Nd | неодиум | 185 | 206 | н. п. | н. п. | н. п. | 181,4 в |
61 | Pm | прометиум | 185 | 205 | н. п. | н. п. | н. п. | 183,4 в |
62 | Sm | самариум | 185 | 238 | н. п. | н. п. | н. п. | 180,4 в |
63 | Eu | европиум | 185 | 231 | н. п. | н. п. | н. п. | 180,4 в |
64 | Gd | гадолиниум | 180 | 233 | н. п. | н. п. | 132 | 180,4 в |
65 | Tb | тербиум | 175 | 225 | н. п. | н. п. | н. п. | 177,3 в |
66 | Dy | диспрозиум | 175 | 228 | н. п. | н. п. | н. п. | 178,1 в |
67 | Ho | холмиум | 175 | 226 | н. п. | н. п. | н. п. | 176,2 в |
68 | Er | ербиум | 175 | 226 | н. п. | н. п. | н. п. | 176,1 в |
69 | Tm | тулиум | 175 | 222 | н. п. | н. п. | н. п. | 175,9 в |
70 | Yb | итербиум | 175 | 222 | н. п. | н. п. | н. п. | 176 в |
71 | Lu | лутециум | 175 | 217 | н. п. | 160 | 131 | 173,8 в |
72 | Hf | хафниум | 155 | 208 | н. п. | 150 | 122 | 159 |
73 | Ta | тантал | 145 | 200 | н. п. | 138 | 119 | 146 б |
74 | W | волфрам | 135 | 193 | н. п. | 146 | 115 | 139 б |
75 | Re | рениум | 135 | 188 | н. п. | 159 | 110 | 137 б |
76 | Os | осмиум | 130 | 185 | н. п. | 128 | 109 | 135 б |
77 | Ir | иридиум | 135 | 180 | н. п. | 137 | 107 | 135,5 б |
78 | Pt | платина | 135 | 177 | 175 | 128 | 110 | 138,5 б |
79 | Au | злато | 135 | 174 | 166 | 144 | 123 | 144 б |
80 | Hg | жива | 150 | 171 | 155 | 149 | н. п. | 151 б |
81 | Tl | талиум | 190 | 156 | 196 | 148 | 150 | 170 |
82 | Pb | олово | 180 | 154 | 202 | 147 | 137 | |
83 | Bi | бизмут | 160 | 143 | 207 а | 146 | 135 | |
84 | Po | полониум | 190 | 135 | 197 а | н. п. | 129 | |
85 | At | астат | н. п. | 127 | 202 а | н. п. | 138 | |
86 | Rn | радон | н. п. | 120 | 220 а | 145 | 133 | |
87 | Fr | франциум | н. п. | н. п. | 348 а | н. п. | н. п. | н. п. |
88 | Ra | радиум | 215 | н. п. | 283 а | н. п. | 159 | н. п. |
89 | Ac | актиниум | 195 | н. п. | н. п. | н. п. | 140 | |
90 | Th | ториум | 180 | н. п. | н. п. | н. п. | 136 | 179 б |
91 | Pa | протактиниум | 180 | н. п. | н. п. | н. п. | 129 | 163 г |
92 | U | ураниум | 175 | н. п. | 186 | н. п. | 118 | 156 д |
93 | Np | нептуниум | 175 | н. п. | н. п. | н. п. | 116 | 155 д |
94 | Pu | плутониум | 175 | н. п. | н. п. | н. п. | н. п. | 159 д |
95 | Am | америциум | 175 | н. п. | н. п. | н. п. | н. п. | 173 б |
96 | Cm | кириум | н. п. | н. п. | н. п. | н. п. | н. п. | 174 б |
97 | Bk | берклиум | н. п. | н. п. | н. п. | н. п. | н. п. | 170 б |
98 | Cf | калифорниум | н. п. | н. п. | н. п. | н. п. | н. п. | 186+/- 2 б |
99 | Es | ајнштајниум | н. п. | н. п. | н. п. | н. п. | н. п. | 186+/- 2 б |
100 | Fm | фермиум | н. п. | н. п. | н. п. | н. п. | н. п. | н. п. |
101 | Md | менделевиум | н. п. | н. п. | н. п. | н. п. | н. п. | н. п. |
102 | No | нобелиум | н. п. | н. п. | н. п. | н. п. | н. п. | н. п. |
103 | Lr | лоренциум | н. п. | н. п. | н. п. | н. п. | н. п. | н. п. |
104 | Rf | радерфордиум | н. п. | н. п. | н. п. | н. п. | 131 | н. п. |
105 | Db | дубниум | н. п. | н. п. | н. п. | н. п. | 126 | н. п. |
106 | Sg | сиборгиум | н. п. | н. п. | н. п. | н. п. | 121 | н. п. |
107 | Bh | бориум | н. п. | н. п. | н. п. | н. п. | 119 | н. п. |
108 | Hs | хасиум | н. п. | н. п. | н. п. | н. п. | 118 | н. п. |
109 | Mt | мајтнериум | н. п. | н. п. | н. п. | н. п. | 113 | н. п. |
110 | Ds | дармштатиум | н. п. | н. п. | н. п. | н. п. | 112 | н. п. |
111 | Rg | рендгениум | н. п. | н. п. | н. п. | н. п. | 118 | н. п. |
112 | Cn | копернициум | н. п. | н. п. | н. п. | н. п. | 130 | н. п. |
113 | Nh | нихониум | н. п. | н. п. | н. п. | н. п. | н. п. | н. п. |
114 | Fl | флеровиум | н. п. | н. п. | н. п. | н. п. | н. п. | н. п. |
115 | Mc | московиум | н. п. | н. п. | н. п. | н. п. | н. п. | н. п. |
116 | Lv | ливермориум | н. п. | н. п. | н. п. | н. п. | н. п. | н. п. |
117 | Ts | тенесин | н. п. | н. п. | н. п. | н. п. | н. п. | н. п. |
118 | Og | оганесон | н. п. | н. п. | н. п. | н. п. | н. п. | н. п. |
Поврзано
[уреди | уреди извор]- Атомски полупречник
- Ковалентен полупречник (Single-, double- and triple-bond radii, up to the superheavy elements.)
- Јонски полупречник
Белешки
[уреди | уреди извор]- Полупречникот на атомот нема една определница, туку зависи од дефиницијата. Податоците добиени од други извори со различни поаѓалишта не се споредливи.
- † со уточнетост од 5 пикометри
- (а) Извор на овие полупречници: M. Mantina, A.C. Chamberlin, R. Valero, C.J. Cramer, and D.G. Truhlar, J. Phys. Chem. A 2009, 113, 5806.
- (б) 12-координатен
- (в) галиумот има аномална кристална структура
- (г) 10-координатен
Наводи
[уреди | уреди извор]- ↑ Cotton, F. A.; Wilkinson, G. (1988). Advanced Inorganic Chemistry (5. изд.). Wiley. стр. 1385. ISBN 978-0-471-84997-1.
Извори
[уреди | уреди извор]- Атомски полупречник (емпириски)
- J.C. Slater (1964). „Atomic Radii in Crystals“. J. Chem. Phys. 41: 3199. Bibcode:1964JChPh..41.3199S. doi:10.1063/1.1725697.
- Атомски полупречник (пресметан)
- E. Clementi; D.L.Raimondi; W.P. Reinhardt (1967). „Atomic Screening Constants from SCF Functions. II. Atoms with 37 to 86 Electrons“. J. Chem. Phys. 47: 1300. Bibcode:1967JChPh..47.1300C. doi:10.1063/1.1712084.
- Ван дер валсов полупречник
- A. Bondi (1964). „van der Waals Volumes and Radii“. J. Phys. Chem. 68: 441. doi:10.1021/j100785a001.
- M. Mantina; A.C. Chamberlin; R. Valero; C.J. Cramer; D.G. Truhlar (2009). „Consistent van der Waals Radii for the Whole Main Group“. J. Phys. Chem. A. 113 (19): 5806–12. Bibcode:2009JPCA..113.5806M. doi:10.1021/jp8111556. PMID 19382751.
- Ковалентни полупречници (единечна врска)
More recent data can be found in ковалентен полупречник. The above values are based on
- R.T. Sanderson (1962). Chemical Periodicity. New York, USA: Reinhold.
- L.E. Sutton, уред. (1965). „Supplement 1956–1959, Special publication No. 18“. Table of interatomic distances and configuration in molecules and ions. London, UK: Chemical Society.
- J.E. Huheey; E.A. Keiter & R.L. Keiter (1993). Inorganic Chemistry : Principles of Structure and Reactivity (4. изд.). New York, USA: HarperCollins. ISBN 0-06-042995-X.
- W.W. Porterfield (1984). Inorganic chemistry, a unified approach. Reading Massachusetts, USA: Addison Wesley Publishing Co. ISBN 0-201-05660-7.
- A.M. James & M.P. Lord (1992). Macmillan's Chemical and Physical Data. MacMillan. ISBN 0-333-51167-0.
- Ковалентни полупречници (тројна врска)
- S. Riedel; P. Pyykkö, M. Patzschke; Patzschke, M (2005). „Triple-Bond Covalent Radii“. Chem. Eur. J. 11 (12): 3511–3520. doi:10.1002/chem.200401299. PMID 15832398. Mean-square deviation 3pm.
- Табела на ковалентни полупречници со тројни врски Архивирано на 5 декември 2020 г. (англиски)
- Металичен полупречник
Greenwood, Norman N.; Earnshaw, Alan (1997). Chemistry of the Elements (2. изд.). Butterworth-Heinemann. ISBN 0080379419.
|