Атомски полупречници на елементите

Од Википедија — слободната енциклопедија
Прејди на прегледникот Прејди на пребарувањето

Атомскиот полупречник на еден хемиски елемент е растојанието од средиштето на јадрото до неговата најдалечна електронска обвивка. Бидејќи границата не е добро определена физичка величина, постојат повеќе поимувања на атомскиот полупречник. Зависно од дефиницијата, поимот може да се однесува на поединечни атоми, атоми во кондензирана материја, ковалентно сврзани во молекули или пак во јонизирана и возбудена состојба; вредноста може да се добие со мерење по опитен пат, или да се пресмета според теоретските модели. Според некои дефиниции, вредноста на полупречникот зависи од состојбата и контекстот на атомот.[1]

Полупречниците се движат на предвидлив и закономерен начин низ периодниот систем. На пример, полупречниците се намалуваат кон десно по периода (ред), од алкални метали до благородните гасови; а се зголемуваат надолу во секоја група (столб). Полупречникот нагло се зголемува помеѓу благородниот гас на крајот од секоја периода и алкалниот метал на почетокот од секоја следна. Овие закономерности за полупречниците (и разни други хемиски и физички својства на елементите) се должат на електронските обвивки на атомите и служат како показател за исправноста на квантната теорија.

Атомски полупречници[уреди | уреди извор]

Напомена: Сите полупречници се изразени во пикометри (пм).

н. п. = нема податоци
Атомски
број
Симбол Име Емпириски Пресметан Ван дер Валсов Ковалентен
(единечна врска)
Ковалентен
(тројна врска)
Металичен
1 H водород 25 53 120 38 н. п.
2 He хелиум 120 31 140 32 н. п.
3 Li литиум 145 167 182 134 н. п. 152
4 Be берилиум 105 112 153 а 90 85 112
5 B бор 85 87 192 а 82 73
6 C јаглерод 70 67 170 77 60
7 N азот 65 56 155 75 54
8 O кислород 60 48 152 73 53
9 F флуор 50 42 147 71 53
10 Ne неон 160 38 154 69 н. п.
11 Na натриум 180 190 227 154 н. п. 186
12 Mg магнезиум 150 145 173 130 127 160
13 Al алуминиум 125 118 184 а 118 111 143
14 Si силициум 110 111 210 111 102
15 P фосфор 100 98 180 106 94
16 S сулфур 100 88 180 102 95
17 Cl хлор 100 79 175 99 93
18 Ar аргон 71 71 188 97 96
19 K калиум 220 243 275 196 н. п. 227
20 Ca калциум 180 194 231 а 174 133 197
21 Sc скандиум 160 184 21] а 144 114 162 б
22 Ti титан 140 176 н. п. 136 108 147
23 V ванадиум 135 171 н. п. 125 106 34 б
24 Cr хром 140 166 н. п. 127 103 128 б
25 Mn манган 140 161 н. п. 139 103 127 б
26 Fe железо 140 156 н. п. 125 102 126 б
27 Co кобалт 135 152 н. п. 126 96 125 б
28 Ni никел 135 149 163 121 101 124 б
29 Cu бакар 135 145 140 138 120 128 б
30 Zn цинк 135 142 139 131 н. п. 134 б
31 Ga галиум 130 136 187 126 121 135 в
32 Ge германиум 125 125 211 а 122 114
33 As арсен 115 114 185 119 106
34 Se селен 115 103 190 116 107
35 Br бром 115 94 185 114 110
36 Kr криптон н. п. 88 202 110 108
37 Rb рубидиум 235 265 303 а 211 н. п. 248
38 Sr стронциум 200 219 249 а 192 139 215
39 Y итриум 180 212 н. п. 162 124 180 б
40 Zr циркониум 155 206 н. п. 148 121 160
41 Nb ниобиум 145 198 н. п. 137 116 146 б
42 Mo молибден 145 190 н. п. 145 113 139 б
43 Tc технициум 135 183 н. п. 156 110 136 б
44 Ru рутениум 130 178 н. п. 126 103 134 б
45 Rh родиум 135 173 н. п. 135 106 134 б
46 Pd паладиум 140 169 163 131 112 137 б
47 Ag сребро 160 165 172 153 137 144 б
48 Cd кадмиум 155 161 158 148 н. п. 151 б
49 In индиум 155 156 193 144 146 167
50 Sn калај 145 145 217 141 132
51 Sb антимон 145 133 206 а 138 127
52 Te телур 140 123 206 135 121
53 I јод 140 115 198 133 125
54 Xe ксенон н. п. 108 216 130 122
55 Cs цезиум 260 298 343 а 225 н. п. 265
56 Ba бариум 215 253 268 а 198 149 222
57 La лантан 195 195 н. п. 169 139 187 б
58 Ce цериум 185 158 н. п. н. п. 131 181,8 в
59 Pr празеодиум 185 247 н. п. н. п. 128 182,4 в
60 Nd неодиум 185 206 н. п. н. п. н. п. 181,4 в
61 Pm прометиум 185 205 н. п. н. п. н. п. 183,4 в
62 Sm самариум 185 238 н. п. н. п. н. п. 180,4 в
63 Eu европиум 185 231 н. п. н. п. н. п. 180,4 в
64 Gd гадолиниум 180 233 н. п. н. п. 132 180,4 в
65 Tb тербиум 175 225 н. п. н. п. н. п. 177,3 в
66 Dy диспрозиум 175 228 н. п. н. п. н. п. 178,1 в
67 Ho холмиум 175 226 н. п. н. п. н. п. 176,2 в
68 Er ербиум 175 226 н. п. н. п. н. п. 176,1 в
69 Tm тулиум 175 222 н. п. н. п. н. п. 175,9 в
70 Yb итербиум 175 222 н. п. н. п. н. п. 176 в
71 Lu лутециум 175 217 н. п. 160 131 173,8 в
72 Hf хафниум 155 208 н. п. 150 122 159
73 Ta тантал 145 200 н. п. 138 119 146 б
74 W волфрам 135 193 н. п. 146 115 139 б
75 Re рениум 135 188 н. п. 159 110 137 б
76 Os осмиум 130 185 н. п. 128 109 135 б
77 Ir иридиум 135 180 н. п. 137 107 135,5 б
78 Pt платина 135 177 175 128 110 138,5 б
79 Au злато 135 174 166 144 123 144 б
80 Hg жива 150 171 155 149 н. п. 151 б
81 Tl талиум 190 156 196 148 150 170
82 Pb олово 180 154 202 147 137
83 Bi бизмут 160 143 207 а 146 135
84 Po полониум 190 135 197 а н. п. 129
85 At астат н. п. 127 202 а н. п. 138
86 Rn радон н. п. 120 220 а 145 133
87 Fr франциум н. п. н. п. 348 а н. п. н. п. н. п.
88 Ra радиум 215 н. п. 283 а н. п. 159 н. п.
89 Ac актиниум 195 н. п. н. п. н. п. 140
90 Th ториум 180 н. п. н. п. н. п. 136 179 б
91 Pa протактиниум 180 н. п. н. п. н. п. 129 163 г
92 U ураниум 175 н. п. 186 н. п. 118 156 д
93 Np нептуниум 175 н. п. н. п. н. п. 116 155 д
94 Pu плутониум 175 н. п. н. п. н. п. н. п. 159 д
95 Am америциум 175 н. п. н. п. н. п. н. п. 173 б
96 Cm кириум н. п. н. п. н. п. н. п. н. п. 174 б
97 Bk берклиум н. п. н. п. н. п. н. п. н. п. 170 б
98 Cf калифорниум н. п. н. п. н. п. н. п. н. п. 186+/- 2 б
99 Es ајнштајниум н. п. н. п. н. п. н. п. н. п. 186+/- 2 б
100 Fm фермиум н. п. н. п. н. п. н. п. н. п. н. п.
101 Md менделевиум н. п. н. п. н. п. н. п. н. п. н. п.
102 No нобелиум н. п. н. п. н. п. н. п. н. п. н. п.
103 Lr лоренциум н. п. н. п. н. п. н. п. н. п. н. п.
104 Rf радерфордиум н. п. н. п. н. п. н. п. 131 н. п.
105 Db дубниум н. п. н. п. н. п. н. п. 126 н. п.
106 Sg сиборгиум н. п. н. п. н. п. н. п. 121 н. п.
107 Bh бориум н. п. н. п. н. п. н. п. 119 н. п.
108 Hs хасиум н. п. н. п. н. п. н. п. 118 н. п.
109 Mt мајтнериум н. п. н. п. н. п. н. п. 113 н. п.
110 Ds дармштатиум н. п. н. п. н. п. н. п. 112 н. п.
111 Rg рентгениум н. п. н. п. н. п. н. п. 118 н. п.
112 Cn копернициум н. п. н. п. н. п. н. п. 130 н. п.
113 Nh нихониум н. п. н. п. н. п. н. п. н. п. н. п.
114 Fl флеровиум н. п. н. п. н. п. н. п. н. п. н. п.
115 Mc московиум н. п. н. п. н. п. н. п. н. п. н. п.
116 Lv ливермориум н. п. н. п. н. п. н. п. н. п. н. п.
117 Ts тенесин н. п. н. п. н. п. н. п. н. п. н. п.
118 Og оганесон н. п. н. п. н. п. н. п. н. п. н. п.

Поврзано[уреди | уреди извор]

Белешки[уреди | уреди извор]

  • Полупречникот на атомот нема една определница, туку зависи од дефиницијата. Податоците добиени од други извори со различни поаѓалишта не се споредливи.
  • † со уточнетост од 5 пикометри
  • (а) Извор на овие полупречници: M. Mantina, A.C. Chamberlin, R. Valero, C.J. Cramer, and D.G. Truhlar, J. Phys. Chem. A 2009, 113, 5806.
  • (б) 12-координатен
  • (в) галиумот има аномална кристална структура
  • (г) 10-координатен
  • (д) ураниумот, нептуниумот и плутониумот имаат неправилни структури

Наводи[уреди | уреди извор]

  1. Cotton, F. A.; Wilkinson, G. (1988). Advanced Inorganic Chemistry (5 издание). Wiley. стр. 1385. ISBN 978-0-471-84997-1. 

Извори[уреди | уреди извор]

Атомски полупречник (емпириски)
Атомски полупречник (пресметан)
Ван дер валсов полупречник
Ковалентни полупречници (единечна врска)

More recent data can be found in ковалентен полупречник. The above values are based on

  • R.T. Sanderson (1962). Chemical Periodicity. New York, USA: Reinhold. 
  • L.E. Sutton, уред (1965). „Supplement 1956–1959, Special publication No. 18“. Table of interatomic distances and configuration in molecules and ions. London, UK: Chemical Society. 
  • J.E. Huheey; E.A. Keiter; R.L. Keiter (1993). Inorganic Chemistry : Principles of Structure and Reactivity (4th издание). New York, USA: HarperCollins. ISBN 0-06-042995-X. 
  • W.W. Porterfield (1984). Inorganic chemistry, a unified approach. Reading Massachusetts, USA: Addison Wesley Publishing Co.. ISBN 0-201-05660-7. 
  • A.M. James & M.P. Lord (1992). Macmillan's Chemical and Physical Data. MacMillan. ISBN 0-333-51167-0. 
Ковалентни полупречници (тројна врска)
Металичен полупречник

Greenwood, Norman N.; Earnshaw, Alan (1997). Chemistry of the Elements (2nd издание). Butterworth-Heinemann. ISBN 0080379419.