Аеродром Истанбул Ататурк
Аеродром Истанбул Ататурк Atatürk Havalimanı | |||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Општо | |||||||||||
Тип | Defunct | ||||||||||
Сопственик | General Directorate of State Airports (DHMİ) | ||||||||||
Оператор | TAV Airports | ||||||||||
Опслужуван град | Istanbul, Turkey | ||||||||||
Местоположба | Yeşilköy, Bakırköy, Istanbul | ||||||||||
Отворен | 1953(as airport)[1] | ||||||||||
Затворен | 5 февруари 2022(cargo) | ||||||||||
Passenger services ceased | 6 април 2019 | ||||||||||
Изграден | 1912(as airfield) | ||||||||||
Надморска височина | 163 ft / 50 m | ||||||||||
Координати | 40°58′34″N 028°48′51″E / 40.97611°N 28.81417°E | ||||||||||
Мрежно место | ataturkairport.com (archived on 8 February 2020) | ||||||||||
Maps | |||||||||||
Грешка во Lua во Модул:Location_map, ред 526: Unable to find the specified location map definition: "Module:Location map/data/Istanbul" does not exist | |||||||||||
Писти | |||||||||||
| |||||||||||
Статистика (2019) | |||||||||||
| |||||||||||
Source: Turkish AIP at Eurocontrol Turkey[3] |
Меѓународниот аеродром Ататурк во Истанбул (IATA: ISL, ICAO: LTBA) (Турски: Atatürk Uluslararası Havalimanı) е најголемиот аеродром кој ја опслужува Турција. Сместен на европскиот дел од градот, југозападно од центарот на Истанбул. Аеродромот е наречен во чест на Мустафа Ќемал Ататурк, основач на модерната Турска држава, како и нејзин прв претседател.
Порано служел како главен интерконтинентален патнички аеродром и карго центар за Истанбул додека не бил затворен за комерцијални патнички летови на 6 април 2019 година. Од тој момент, сите летови биле префрлени на новиот аеродром во Истанбул[4][5]
Tерминали
[уреди | уреди извор]Постојат два патнички терминали на аеродромот, еден домашен (Терминал А) и еден меѓународен (Терминал Б), како и карго терминал (Терминал Ц). Отворен во 2001 година, меѓународниот терминал е модерен и многу полезно здание. Пред да се отвори меѓународниот терминал, постоеше само еден единствен терминал и неретко беше многу пренатрупано со патници. Терминалите се управувани од групацијата TAV (Tepe-Akfen-Ventures) од јануари 2000, кога групацијата инвестираше близу 600 милиони долари. Во 2005 TAV (Tepe-Akfen-Ventures) доби дозвола да управува со терминалите 15,5 години за рекордна сума од 3 билиони долари, што е најголема исплатена сума за приватизација во Турција, Источна Европа, Блискиот Исток како и северна Африка.
Сообраќај
[уреди | уреди извор]Аеродромот сѐ уште се соочува со проблеми со капацитетот. Рангиран е накаде помеѓу 35 и 40 место на списокот на најзафатени аеродроми со околу 25 милиони патници и 730.000 тони карго обработени во 2007 година. Со оглед на тоа дека патничкиот сообраќај се зголеми двојно во последните 5 години (домашниот се зголеми за 4 пати), како и подемот на турската економија и туризам, повеќе од јасно е дека на Истанбул ќе му треба нов аеродром во блиска иднина. Ататурк аеродромот го дели сообраќајот со аеродромот Сабиха Гокчен, аеродром кој е во делот на Истанбул кој се наоѓа во Азија.
Статистика
[уреди | уреди извор]Година (месеци) | Домашен | Меѓународен | Вкупно | Вкупно(вклучувајќи транзит)** |
---|---|---|---|---|
Последни 12 месеци до 06/30/2008 * | 9,796,499 | 14,365,004 | 24,161,503 | |
2007 (вкупно) * | 9,595,923 (+6%) | 13,600,306 (+12%) | 23,196,229 (+9%) | 25,486,578 |
2006 (вкупно) | 9,091,693 | 12,174,281 | 21,265,974 | |
2005 (вкупно) | 7,512,282 | 11,781,487 | 19,293,769 | |
2004 (вкупно) | 5,430,925 | 10,169,676 | 15,600,601 | |
2003 (вкупно) | 3,196,045 | 8,908,268 | 12,104,342 | |
2002 (вкупно) | 2,851,487 | 8,506,204 | 11,357,691 |
.
Година (месеци) | Товар |
---|---|
последни 12 месеци заклучно со 06/30/2008 * | 754,674 |
2007 (вкупно)* | 734,820 (+14%) |
2006 (вкупно) | 644,901 (+4.7%) |
2005 (вкупно) | 615,909 (+7%) |
2004 (вкупно) | 573,284 (+14%) |
2003 (вкупно) | 502,692 (+4.7%) |
2002 (вкупно) | 480,022 (---) |
(*) Податоците се прелиминарни (**) Очекуван товар заснован на вкупниот транзит на Турските аеродроми.
Повеќе статистика
[уреди | уреди извор]- Истанбул Ататурк аеродромот беше рангиран 30-ти на списокот на најголеми карго аеродроми на International Freight Traffic in April 2007, од страна на Airports Council International.
Сервиси
[уреди | уреди извор]Бесплатен безжичен интернет е обезбеден околу местото за пристигање на патници како и околу портите за заминување на патници. Исто така постојат и неколку хотели во домен од 5 километри од аеродромот. На аеродромот постојат два Starbucks Coffee ресторани како и еден Gloria Jeans ресторан. Сите поголеми компании за изнајмување на автомобили можат да се најдат на аеродромот, а исто така може да се најде пошта, аптека како и фризерски салон.
Пристап
[уреди | уреди извор]Постојат неколку начини за да се стигне до центарот на Истанбул:
- со воз: постои железнилка станица од центарот до аеродромот која поминува низ главните обележја од Европскиот дел од градот, вклучувајќи ја и меѓуградската автобуска станица. Патувањето од првата до последната станица трае околу 40 минути и еден билет чини околу 45 денари.
- Аеродромски комби сервис: постои можност за аеродромски комби сервис опериран од Havas. Комбињата сообраќаат на секој 30 минути до главните центри во Истанбул.
- Автобус: локални градски автобуси исто така сообраќаат до главната автобуска и железничка станица.
- До аеродромот исто така може да се стигне и со автомобил користејќи го D-100 автопатот, како и TEM (Транс европскиот автопат).
Инциденти и несреќи
[уреди | уреди извор]- Пожарот во 2006 година: Околу 15:30 часот по месно време, пожар се рашири од карго терминалот на аеродромот, на растојание од околу 1 километар од меѓународниот и домашен терминал. Пожарот беше ставен под контрола некаде 90 минути потоа. Во пожарот беа повредени 3 работници на карго терминалот.
- На 23 март 2007 година, Ariana Afghan Airlines Airbus A300B4 по летот од Кабул до Анкара, се приземји на аеродромот, но неколку десетици метри по завршетокот на пистата. Временските услови за време на слетувањето беа многу тешки за слетување, и тоа се смета за главна причина за овиј инцидент.
- На 11 Октомври, 2007 година, чартер лет од Египет, на авиокомпанијата AMC Airlines слета без помош на тркалата, при што ја помина целата писта. Еден патник беше повреден додека авионот беше во многу тешка состојба.
Авиокомпании и одредишта
[уреди | уреди извор]- Adria Airways (Љубљана)
- Aeroflot (Москва Шереметјево)
- Air Algérie (Алжир)
- Air Astana (Алма Ати, Астана, Атурај)
- Air France (Париз де Гол)
- Air Malta (Малта)
- Air Moldova (Кишинев)
- airBaltic (Рига)
- Alitalia (Милано Малпенза, Рим Фјумичино)
- Ariana Afghan Airlines (Кабул)
- Armavia (Ереван)
- Asiana Airlines (Сеул) [започнува 2009]
- Atlasjet (Адијаман, Анкара, Анталија, Чанаккале, Даламан, Едремит, Ербил, Ерчан, Ерзинчан, Испарта, Измир, Кахраманмарас, Карс, Кавала, Лондон Станстед, Малатија, Манчестер, Миконос, Ниш, Приштина, Санлурфа, Слирт, Сивас, Техеран, Токат, Трабзон, Ушак, Ван, Ереван)
- Austrian Airlines (Виена)
- Azerbaijan Airlines (Баку)
- Azmar Airlines (Сулајманија)
- Belavia (Минск)
- Blue Wings (Берлин Тегел, Бремен, Келн/Бон, Диселдорф, Франкфурт, Минхен, Нирнберг, Штутгарт)
- British Airways (Лондон Хитроу)
- Bulgaria Air (Софија)
- Buraq Air (Триполи)
- Cyprus Turkish Airlines (Ерчан, Франкфурт)
- Czech Airlines (Прага)
- Delta Air Lines (Њујорк Кенеди)
- Dniproavia (Днипро)
- Eastok Avia (Сулајманија)
- EgyptAir (Каиро)
- Emirates Airline (Дубаи)
- Free Bird Airlines
- Germania (Берлин Тегел)
- Gulf Air (Бахреин)
- Iberia (Барселона, Мадрид)
- Iran Air (Тебриз, Техеран)
- Kam Air (Кабул)
- Kish Air (Техеран)
- KLM Royal Dutch Airlines (Амстердам)
- Korean Air (Сеул)
- Libyan Airlines (Бенгази, Триполи)
- LOT Polish Airlines (Варшава)
- Луфтханза (Берлин Тегел, Келн/Бон, Франкфурт, Минхен)
- Mahan Air (Техеран)
- Malaysia Airlines (Куала Лумпур)
- Македонски Авиотранспорт (Скопје)
- Middle East Airlines (Бејрут)
- Motor Sich Airlines (Запорижнија)
- Olympic Airlines (Атина, Солун)
- Onur Air (Адана, Амстердам, Анталија, Бодрум, Даламан, Дијарбакир, Диселдорф, Ерзурум, Газиантеп, Измир, Кајзери, Конија, Малатија, Мардин, Париз де Гол, Самсин, Техеран, Трабзон, Цирих)
- Pegasus Airlines (Келн/Бон)
- Pegasus Airlines оперирано од Izair (Измир)
- Pakistan International Airlines (Амстердам, Исламабад)
- Polet Airlines (Воронец)
- Red Wings Airlines (Москва Внуково)
- Rossiya (Санкт Петербург)
- Royal Air Maroc (Казабланка)
- Royal Jordanian (Аман)
- Qatar Airways (Доха)
- S7 Airlines (Сочи)
- Saudi Arabian Airlines (Ријад, Џеда, Мадиња)
- Scandinavian Airlines System (Стокхолм Арланда)
- Singapore Airlines (Дубаи, Сингапур)
- Somon Air (Душанбе)
- Swiss International Air Lines (Женева, Цирих)
- Syrian Arab Airlines (Алеп, Дамаскус)
- Taban Airlines (Техеран)
- Tajik Air (Душанбе)
- TAROM (Букурешт Отопени)
- Tavrey Airlines (Одеса, Симферопол)
- Tunisair (Тунис)
- Turkish Airlines (Абу Даби, Адана, Адис Абеба, Адијаман, Агри, Алжир, Алма Ати, Аман, Амстердам, Анкара, Анталија, Ашгабат, Астана, Атина, Бахреин, Баку, Бангкок, Барселона, Базел/Мулхоуз, Батуми, Пекинг, Бејрут, Белград, Берлин Тегел, Берлин Шенефелд, Бишкек, Водрум, Брисел, Букурешт Отопени, Будимпешта, Каиро, Кејптаун, Казабланка, Чикаго О'Хара, Кишинев, Келн/Бон, Копенхаген, Даламан, Дамаскус, Делхи, Денизли, Дијарбакир, Днипро, Доха, Донецк, Дубаи, Даблин, Душанбе, Диселдорф, Екатеринбург, Елазиг, Ерчан, Ерзинчан, Ерзурум, Ескишехир, Франкфурт, Газиантеп, Женева, Хамбург, Хановер, Хатај, Хелсинки, Хонгконг, Измир, Џеда, Јоханесбург, Кахраманмараш, Карачи, Карс, Кајзери, Казан, Картум, Киев, Конија, Кувајт Сити, Лагос, Лисабон, Љубљана, Лондон Хитроу, Лондон Станстед, Лион, Мадина, Мадрид, Малатија, Манчестер, Мардин, Машад, Мерзифон, Милано Малпенза, Минск, Москва Шереметјево, Мумбаи, Минхен, Мускат, Невшехир, Њујорк Кенеди, Ница, Нирнберг, Одеса, Оран, Осака, Осло, Париз де Гол, Прага, Приштина, Рига, Ријад, Рим Фјумичино, Ростов, Самсум, Сана, Санлиурфа, Саун Пауло, Сараево, Сеул, Шангај, Шираз, Симферопол, Сингапур, Синоп, Сивас, Скопје, Софија, Стокхолм Арланда, Санкт Петербург, Стразбур, Штутгарт, Тебриз, Ташкент, Тбилиси, Техеран, Тел Авив, Тирана, Токио, Торонто, Трабзон, Триполи, Тунис, Ван, Венеција, Виена, Варшава, Вашингтон, Загреб, Цирих)
- Туркменистан ерлајнс (Ашгабат)
- UM Airlines (Ивано, Киев, Карков, Черновици)
- Узбекистан ервејз (Ташкент)
- Волга-Авијаекспрес (Наљчик)
Наводи
[уреди | уреди извор]- ↑ „Atatürk Havalimanı“ (турски). Архивирано од изворникот на 8 April 2018. Посетено на 7 April 2018.
- ↑ „YOLCU TRAFİĞİ“ (PDF).
- ↑ „LTBA – Istanbul / Atatürk / International“. AIP Turkey. Ankara: DHMİ Genel Müdürlüğü. 5 January 2018. part AD 2 LTBA. Архивирано од изворникот на 11 June 2003. Посетено на 4 August 2012.
- ↑ „Turkish Airlines aims to spread its wings at Istanbul's giant new airport“. Reuters. Посетено на 6 April 2019.
- ↑ „Full transfer of flights from Ataturk to new Istanbul hub begins“. Flight Global. Посетено на 6 April 2019.