Агрипина Помладата

Од Википедија — слободната енциклопедија
Агрипина Помладата
Августа
Биста во Националниот музеј Варшава
На престол1 јануари н.е. 49 – 13 октомври н.е. 54
Роден(а)6 ноември н.е. 15
Опидум Убиорум (денешен Келн)
Починал(а)23 март н.е. 59 (43 години)
Мисенум
Почивалиште
ДецаНерон
ДинастијаЈулиевско-клавдиска династија
ТаткоГерманикус
МајкаАгрипина Постарата

Агрипина Помладата (латински : Јулија Агрипина ; 6 ноември 15г. н.е. - 23 март 59г. н.е.), исто така била нарекувана Агрипина Малата („помала“, честопати значела „помлада“),[1] била римска царица и една од поистакнатите жени во Јулијанско-клавдиевската династија. Нејзиниот татко бил Германик, популарен генерал и еднократен наследник очигледен за Римското Царство под Тибериј ; а нејзината мајка била Агрипина Постарата, внука на првиот римски цар Август . Таа била и помладата сестра на Калигула, како и внука и четврта сопруга на Клавдиј .

И античките и современите извори ја опишуваат личноста на Агрипина како немилосрдна, амбициозна, насилна и доминантна. Физички била убава и угледна жена; според Плиниј Постариот, таа имала двојно кучешко тело во горната десна вилица, знак на среќа. Многу антички историчари ја обвинуваат Агрипина дека го труела нејзиниот сопруг Клавдиј, иако на нејзина сметка тврдењата се разликуваат.[2] Таа за кратко време владеела како де факто владетел на Рим за време на владеењето на нејзиниот син, царот Нерон . Во 59 година Агрипина била погубена по наредба на Нерон.

Перспективи на личноста на Агрипина[уреди | уреди извор]

Антички[уреди | уреди извор]

Повеќето римски извори се доста критични кон Агрипина Помладата. Такит ја смета за злонамерна и имал силна диспозиција против неа. Други извори се Светониј и Касиј Дион.

Модерна[уреди | уреди извор]

  • (in French) Girирод, Вирџии, Агрипин, пол, злосторства et pouvoir dans la Rome impériale, Париз, Таландиер, 2015, 300 стр.
  • (in French) Minaud, Gérard, Les vies de 12 femmes d'empereur romain - Devoirs, Intrigues & Voluptés, Paris, L'Harmattan, 2012, ch. 3, La vie d'Agrippine, femme de Claude, стр.   65-96.
  • E. Groag, A. Stein, L. Petersen – e.a. (edd.), Prosopographia Imperii Romani saeculi I, II et III, Berlin, 1933 -. ( ПИР 2 )
  • Скулар : Критички поглед на Агрипина, сугерирајќи дека е амбициозна и бескрупулозна и деградиран сексуален психопат . „Агрипина урна серија жртви; ниту еден маж и жена не беа безбедни ако се сомневаше во соперништво или го посакуваат нивното богатство“.[3]
  • Фереро : Сочувствително и разбирање, сугерирајќи дека Агригина е остро осудена од историјата. Предлогот за брак со Клавдиј бил на слаб император, кој заради неговите двоумења и ужас биле закана за империјалната власт и влада. Таа ја виде како нејзината должност да ги надомести безбројните недостатоци на нејзиниот чуден сопруг преку сопствената интелигенција и силата на волјата. Страници 212ff. ; 276ф.
  • Барет: Разумно гледиште, споредувајќи ги критиките на Скулар со извинувањата на Фереро. (Види Барет, Ентони А., Агрипина: Секс, моќ и политика во раното Римско Царство, Универзитет Јел Прес, Haveу Хевен, 1996 г.) )
  • Анелиз Фризенбрук, првите дами на Рим
  • Wood, Susan (1995). „Diva Drusilla Panthea and the Sisters of Caligula“. American Journal of Archaeology. 99 (3): 457–482. doi:10.2307/506945. JSTOR 506945.
  • Rogers, Robert Samuel (1931). „The Conspiracy of Agrippina“. Transactions and Proceedings of the American Philological Association. 62: 141–168. doi:10.2307/282970. JSTOR 282970.
  • Godolphin, F. R. B. (1934). „A Note on the Marriage of Claudius and Agrippina“. Classical Philology. 29 (2): 143–145. doi:10.1086/361706.
  • Grimm-Samuel, Veronika (1991). „On the Mushroom that Deified the Emperor Claudius“. The Classical Quarterly. 41: 178–182. doi:10.1017/S0009838800003657.
  • McDaniel, Walton Brooks (1910). „Bauli the Scene of the Murder of Agrippina“. The Classical Quarterly. 4 (2): 96–102. doi:10.1017/S0009838800018814.
  • МекДаниел, СБ „Баули сцена на убиството на Агрипина“. Класичен квартал, том. 4, број 2 (април 1910 година)
  • Салмонсон, essесика Аманда . (1991) Енциклопедија на амазони . Куќа на Парагон. Страници 4–5.
  • Дона Харли, Агрипина Помлада (Сопруга на Клаудиј) .
  • L. Foubert , Агрипина. Кејзерин ван Рим, Левен, 2006 година.
  • Опера од ГФ Хандел : Агрипина

Наводи[уреди | уреди извор]

  1. E. Groag, A. Stein, L. Petersen – e.a. (edd.), Prosopographia Imperii Romani saeculi I, II et III (PIR), Berlin, 1933 – I 641
  2. Tacitus, Annals XII.66; Cassius Dio, Roman History LXI.34; Suetonius, The Lives of Twelve Caesars, Life of Claudius 44; Josephus is less sure, Josephus, Antiquities of the Jews XX.8.1
  3. H. H. Scullard, From the Gracchi to Nero: History of Rome from 133 B.C.to A.D. 68, London, 19825, p. 303.