Абд-ар-Рахман III

Од Википедија — слободната енциклопедија
Абд-ар-Рахман III
Амир ал-муминин[1]
Сребрен дирхам на Абд ал-Рахман III, искован во 335 хи
15-ти халиф на Омејадите
1-в халиф на Кордоба
На престол16 јануари 929 – 15 октомври 961
Крунисување16 јануари 929 (38)[2]
ПретходникСамиот себе како емир
НаследникАл-Хакам II
8-ми Емир на Кордоба
На престол16 октомври 912 – 16 јануари 929
Баја17 октомври 912 (21)[3]
ПретходникАбдулах
НаследникЕмиратство претворено во халифат
Роден(а)7 јануари 891(891-01-07)
Кордоба[4]
Починал(а)15 октомври 961(961-10-15) (возр. 70)[5]
Кордоба[6]
Почивалиште
Алказар[7]
ПридружникФатима Ал-Мундир[8]
Марџан[9] или Мурџан[10] (favorite)
ДецаСинови:[8]
Ал-ХакамII[10]
Абд ал-Азиз
Ал-Асбаг
Убајд Алах
Абд ал-Џбар
Абд ал-Малик
Сулејман
Абдула
Марван
Ал-Мундир
Ал-Мугира
Полно име
Абдурахман ибн Мухамед ибн Алах ибн Мухамед ибн Абдурахман ибн ел Хакам Рабди ибн Хишам ибн Абдурахман ад-Дахил
ДинастијаОмејади
ТаткоМухамед ибн Абдулах
МајкаМузна (Марија)[1]
Вероисповедислам [11]

Абд-ар-Рахман III — емир и халиф на Кордоба во периодот од 912–961 година.

По смртта на халифот Абдулах (888-912) како негов наследник бил избран, неговиот внук Абд-ар-Рахман III (912-961). Емиратството кое го наследил не било обединето и се соочил со многу бројни внатрешни немири. Во многу кратко време Абд-ар-Рахман III успеал да го смени патот на настаните. Неговите успеси започнале со победата над племето Бануи во 917 година кога успеал да ја земе во своја власт Севиља. Абд-ар-Рахман ставил крај на бунтот кој го води Умар-ибн-Хафун, кој во своја власт ја имал Серанија де Ронда откако избегал од Бобастро.

Со постигнатите успеси Абд-ар-Рахман III создаал свое кралство и добил многубројни симпатизери. Во 929 година Абд-ар-Рахман III се прогласил за халиф што во превод значи „Принц на верниците“, најголемиот претставник од Господ на земјата, Абд-ар-Рахман III паралелно ја спојува политиката со религијата и истовремено прогласил независност на андалусите од Багдатскиот халифат.

Абд-ар-Рахман III продолжил со своите освојувања и во 932 година го зазел Толедо и пет години подоцнa во 937 г. исто така ја зазел Сарагоса. Во центарот на Алмерија воспоставил важна флота и својот освојувачки поход го продолжил заземајќи ја Мелилија во 927 г., Сеута во 931 г. и Тангер во 951 г., а во 920 година го поразил кралот од Навара, Санчо Гарсес I и четири години подоцна се наметнал над Памплона. Кралот Рамиро II од Леон го спречил во повторното воспоставување на границата со реката Дуеро во 939 г. По неговата смрт Абд-ар-Рахман го приклучил Леон во својата територија, како и Навара, Кастиља и Барселона, каде потпишале договор за мир и пријателство со Борел II од Барселона.

Наводи[уреди | уреди извор]

  1. 1,0 1,1 Fletcher, Richard (2006) [First published 1992]. Moorish Spain. Chapter 4: The Caliphate of Córdoba (2. изд.). Berkeley, California: University of California Press. стр. 53–54. ISBN 978-0-520-24840-3.
  2. Wasserstein, David (1993). The Caliphate in the West: An Islamic Political Institution in the Iberian Peninsula (snippet view). Oxford: Clarendon Press. стр. 11. ISBN 978-0-19-820301-8. Посетено на 5 September 2010.
  3. Azizur Rahman, Syed (2001). The Story of Islamic Spain (snippet view). New Delhi: Goodword Books. стр. 129. ISBN 978-81-87570-57-8. Посетено на 5 September 2010. [Emir Abdullah died on] 16 Oct., 912 after 26 years of writing an intro to the first caliph and leaving his fragmented and bankrupt kingdom to his grandson ‘Abd ar-Rahman. The following day, the new sultan received the oath of allegiance at a ceremony held in the "Perfect salon" (al-majils al-kamil) of the Alcazar.
  4. Byers, Paula Kay, уред. (1998). „Abd al-Rahman III“. Encyclopedia of World Biography. Volume 1: A – Barbosa (2. изд.). Thomson Gale. стр. 14. ISBN 978-0-7876-2541-2. Посетено на 5 September 2010.
  5. Gordon, Matthew (2005). The Rise of Islam. Document 15: Abd al-Rahman III of al-Andalus. Greenwood guides to historic events of the medieval world. Westport, Connecticut: Greenwood Publishing Group. стр. 151. ISBN 978-0-313-32522-9.
  6. 'Abd ar-Rahman III“. Encyclopædia Britannica. I: A-Ak - Bayes (15. изд.). Chicago, IL: Encyclopædia Britannica, Inc. 2010. стр. 17–18. ISBN 978-1-59339-837-8.
  7. Kennedy, Hugh N. (1996). Muslim Spain and Portugal: A Political History of al-Andalus (snippet view). London: Longman. стр. 99. ISBN 978-0-582-49515-9. Посетено на 6 September 2010. The Caliph died on 15 October 961 and was buried with his predecessors in the Alcazar at Cordoba.
  8. 8,0 8,1 Vallvé Bermejo, Joaquín (1999). Al-Andalus: Society and Institutions. Volume 20 of Clave historial (шпански). Madrid: Real Academia de la Historia. стр. 48–50. ISBN 978-84-89512-16-0.
  9. Marín, Manuela (2002). Lacarra Lanz, Eukene (уред.). Marriage and Sexuality in Medieval and Early Modern Iberia. Marriage and Sexuality in Al-Andalus. Volume 26 of Hispanic issues. New York: Routledge. стр. 14. ISBN 978-0-415-93634-7.
  10. 10,0 10,1 Kassis, Hanna (1999). Nagy, Balázs; Sebők, Marcell (уред.). The Man of Many Devices, Who Wandered Full Many Ways (Festschrift in Honor of János M. Bak). A glimpse of openness in medieval society: Al-Ḥakam II of Córdoba and his non-Muslim collaborators. Budapest: Central European University Press. стр. 162. ISBN 978-963-9116-67-2.
  11. Daftary, Farhad (1992). The Isma'ilis: Their History and Doctrines. Cambridge University Press. стр. 173. ISBN 978-0-521-42974-0. ... the Umayyad ʿAbd al-Raḥmān III, who was a Mālikī Sunnī.