Џуанологија

Од Википедија — слободната енциклопедија
Родното место на џуанологијата: Нормален универзитет Гуангсји

Џуанологија (џуаншки: Cang’yoz; кинески: 壮学, пинјин: Zhuàngxué) е науката која се занимава со изучување на народот Џуанци. Таа е регионална и тематска гранка на пошироките дисциплини етнологија и античка историја. Човекот кој се занимава со оваа наука се нарекува џуанолог.[1]

Вовед[уреди | уреди извор]

Џуанологијата ги изучува џуаншките култури (јазик, книжевност, историја, религија, уметност, стопанство и етика) од V милениум п.н.е. до страна крајот на XIX век. Современата џуанологија се смета дека се зародила во 1957 година, кога Хуанг Сјенфан ја објавил општата историја на Џуанци со помош на стари документи.[2] Подоцна, со сè поголемото познавање на џуаншкиот јазик и култура, изучувањето на џуаншката цивилизација станала академски строга наука во голем подем, со сиот стимул кој ова познавање на пишаните материјали можело да го даде.[3]

Познати џуанолози[уреди | уреди извор]

Древно џуаншко писмо
  • Хуанг Сјенфан(1899-1982)[4]
  • Хуанг Ценчинг (1918-1995)
  • Бан Сјoyвен (1920-)
  • Су Гуанчанг (1923- 2007)
  • Лан Xонгeн (1924-1995)
  • Ли Ганфeн (1930 - ?)
  • Џоу Цоуџоу (1934-)
  • Лианг Тингванг (1937-)
  • Чин Најчанг (1947-2010)
  • Чин Кајлуан (1950-)
  • Веи Сувен (1963-)
  • Џефри Барниско (САД)[5]
  • Давид Леополд (Австралија)[6]
  • Цикeтa Сикeџуки (Јапонија, 1952)[7]

Поврзано[уреди | уреди извор]

Наводи[уреди | уреди извор]

  1. кинески:Ли Фучaнг. „Џуанологија“. Пекинг, 2009. ISBN 978-7-105-10588-5
  2. кинески: мо јуни. „Основач на џанологијата: Хуанг Сјенфан“. Daily Guangxi. 3 септември 2002.
  3. Чин Најчанг. „Кинеска џуанологија“. Гуангсји, 2004. ISBN 978-7-5363- 4734-0
  4. „Основач на џуанологијата: Хуанг Сјенфан“ Архивирано на 2 февруари 2012 г. посет. 1 септември 2009 г
  5. „Jeffrey Barlow, The Zhuang: A Longitudinal Study of Their History and Their Culture“. Архивирано од изворникот на 2007-02-08. Посетено на 2012-02-06.
  6. Давид Леополд Архивирано на 13 март 2021 г.
  7. јапонски:塚田誠之: Изучување на Џуанците Архивирано на 20 март 2012 г.

Надворешни врски[уреди | уреди извор]