Прејди на содржината

Џон Клаузер

Од Википедија — слободната енциклопедија
Џон Клаузер
Џон Клаузер во 2024 г
Роден(а)Џон Френсис Клаузер
1 декември 1942(1942-12-01)(83 г.)
Пасадена, Калифорнија, САД
ПолињаКвантна механика
Установи
Теза„Measurement of the Cosmic Microwave Background by Optical Observations of Interstellar Molecules“ (1970)
Докторски менторПатрик Тадеус
Познат поЕксперименти со тест на Бел, CHSH нееднаквост
Поважни награди
Страница
johnclauser.com

Џон Франсис Клаузер (1 декември 1942 година) е американски теоретски и експериментален физичар познат по придонесите за темелите на квантната механика, особено нееднаквоста Клаузер-Хорн-Шимони-Холт.[1] Клаузер ја добил Нобеловата награда за физика за 2022 година, заедно со Ален Аспект и Антон Цајлингер „за експерименти со заплеткани фотони, утврдување на прекршувањето на нееднаквостите според Бел и пионирање на квантно информативната наука“. Во 2023 година, тој се прогласил за негирач на климатските промени.

Ран живот

[уреди | уреди извор]

Клаузер бил роден во Пасадена, Калифорнија. Неговиот татко, Франсис Х. Клаузер, бил професор по воздухопловно инженерство кој го основал и претседавал со одделот за воздухопловство на Универзитетот Џонс Хопкинс. Подоцна се вработил како професор по инженерство „Кларк Бланшард Миликан“ на инсттутот за технологија во Калифорнија (Калтех).[2] Неговата мајка, Катарин Мекмилан, била библиотекарка по хуманистички науки во Калтех и сестра на добитникот на Нобелова награда за хемија во 1951 година, Едвин Мекмилан.[3]

Добил диплома за физика од Калтех во 1964 година, каде што бил член на Дабни Хаус.[4] Магистрирал по физика во 1966 година и докторирал по физика во 1969 година од Универзитетот Колумбија[1] под водство на Патрик Тадеус.[5]

Од 1969 до 1975 година, тој работел како постдокторски истражувач на Универзитетот во Калифорнија, Беркли и Националната лабораторија Лоренс Беркли. Во 1972 година, додека работел со постдипломскиот студент на Беркли, Стјуарт Фридман, тој го извршил првиот експериментален тест на предвидувањата поставени од теоремата CHSH-на Бел. Ова било првото експериментално набљудување на прекршување на нееднаквоста на Бел.[1][6] Во 1974 година, работејќи со Мајкл Хорн, тој прв покажал дека генерализација на теоремата на Бел обезбедува строги ограничувања за сите локални реалистични теории за природата (т.е. објективни локални теории). Тој труд ја вовел нееднаквоста Клаузер-Хорн (CH) како прв целосно генерален експериментален услов поставен од локалниот реализам. Исто така, ја вовела и „претпоставката за CH без подобрување“, по што нееднаквоста CH се сведува на нееднаквоста CHSH, а по што поврзаните експериментални тестови исто така го ограничуваат локалниот реализам.

Од 1975-1997 Клаузер работел како истражувачки физичар главно во Лоренс Ливермор и Беркли. Во 1976 година тој го извршил вториот експериментален тест во светот на предвидувањата на CHSH-теоремата на Бел.[7]

Клаузер ја добил наградата Волф за физика во 2010 година заедно со Ален Аспе и Антон Цајлингер. Тројцата исто така заеднички ја добиле Нобеловата награда за физика во 2022 година.[8]

  1. 1 2 3 „John F. Clauser“. American Institute of Physics.
  2. „Proving that Quantum Entanglement is Real“. California Institute of Technology (англиски). 2022-09-20. Посетено на 2022-10-06.
  3. „Caltech Alum Wins Nobel Prize in Physics“. California Institute of Technology (англиски). 2022-10-04. Посетено на 2022-10-06.
  4. The Big T. Associated Students of the California Institute of Technology. 1963.
  5. „Patrick Thaddeus (1932–2017)“ (PDF). Biographical Memoirs. National Academy of Sciences. стр. 12.
  6. Freedman, Stuart J.; Clauser, John F. (April 3, 1972). „Experimental Test of Local Hidden-Variable Theories“. Physical Review Letters. 28 (14): 938-941. Bibcode:1972PhRvL..28..938F. doi:10.1103/PhysRevLett.28.938.
  7. „Proving that Quantum Entanglement is Real“. California Institute of Technology. September 20, 2022. Посетено на October 6, 2022.
  8. „The Nobel Prize in Physics 2022“. NobelPrize.org (англиски). Посетено на October 4, 2022.

Надворешни врски

[уреди | уреди извор]