Јудино дрво

Cercis siliquastrum, популарно познато како дрвото на Јуда,[1] е листопадно дрво од Јужна Европа и Западна Азија, кое е познато по своите интензивни светло розови цветови кои се појавуваат на пролет. Припаѓа на семејството на бобови (науч. Fabaceae) и може да биде грмушка, понекогаш и пониско дрво.[2]
Опис
[уреди | уреди извор]Овој вид формира дрво до 12 метри височина и 10 метри широк. Круната е широка, кората е тенка, сиво-црна и испукана. Млади гранчиња се голи, сјајни, кафеаво-црни. Лисја се наизменични, прости,неназабени, широко заоблени, основата е срцевидно длабоко засечена, долги се 6 до 9 сантиметри и широки 8 до 12 сантиметри. Врвот им е заоблен или засечен, задната страна е посветла, синкаво-зелена и со проста нерватура. Лисната дршка е долга околу 3 сантиметри. Цвета пред да пролиста.[3][4]
Интензивно светло розови цветови се развиваат во доцна пролет на ластари постари од една година, а и на стеблото (каулифлорија). Лисјата се појавуваат веднаш по цветањето. Дрвото раѓа долги рамни висечки мешунки. Цветовите се јадат и се со слатко-кисел вкус.[4]
Таксономијата
[уреди | уреди извор]Овој вид првпат бил опишан од Карл фон Линеј во 1753 година и му даде епитет кој потекнува од латинскиот збор, што значи „мешунка“.[5] Името на родот доаѓа од грчкиот збор „ совалка “, бидејќи наликува на оваа алатка за ткаење.[6]
Постојат неколку варијанти и подвидови на дрвото на Јуда:
- var. hebecarpa Bornm.
- nothosubsp. yaltikirii (Ponert) Govaerts
- var. siliquastrum
- var. alba Weston
Репродукција и еколошки аспекти
[уреди | уреди извор]Цветовите се опрашуваат од пчели, привлечени од нектарот. Поленот од прашникот се лепи за телото на пчелата и се пренесува на толчникот на други цветови.[7]
Во Израел, ова растение има статус на заштитен вид.
Одгледување
[уреди | уреди извор]
Јудиното дрво сака длабока, добро исушена почва, делумно или целосно изложена на сонце.[4]
Култивари вклучуваат:
- 'Afghan Deep Purple'[8]
- 'Alba' - бели цветови[8]
- 'Bodnant'[8]
- 'Carnea'[8]
- 'Fructa Rubra'[8]
- 'Penduliflora'[8]
- 'Rubra' - тамно ружичасти цветови
- 'Sterilis'[8]
- 'Variegata'[8]
- 'White Swan'[8]
Дрвото е подложно на напад од растителни вошки и цикади, и болести како што се антракноза и вертицилиозна овенатост.
Во популарна култура
[уреди | уреди извор]Постои широко распространет мит дека Јуда Искариот се обесил на дрво од овој вид. Ова верување потекнува од толкувањето на народното име „Дрво на Јуда“, што потекнува од лош превод на француското име, кое значело „дрво од Јудеја “, што се однесува на ридските области на Светата земја каде што ова дрво било широко распространето.[9] Друга можна причина за овакво име е фактот што цвеќињата и мешунките висат надолу што личи „на смртта на Јуда'.[6]
Галерија
[уреди | уреди извор]- Ботаничка илустрација од 1891 година.
- Кора на дрво
- Цвеќиња и мешунки
- Cercis siliquastrum
- Култивар „Алба“
- Штетник ( Cacopsylla pulchella ) на лист од дрвото Јуда.
- Јудино дрво (каулифлорија)
- Јудино дрво
Наводи
[уреди | уреди извор]- ↑ „BSBI List 2007“. Botanical Society of Britain and Ireland. Архивирано од изворникот (xls) на 25. 01. 2015. Посетено на 17. 10. 2014. Проверете ги датумските вредности во:
|accessdate=, |archive-date=(help) - ↑ Јосифовић, Младен (1974). Флора СР Србије. Српска академија наука и уметности.
- ↑ Јосифовић, Младен. Флора СР Србије.
- 1 2 3 „Cercis siliquastrum- L.“. Plants For A Future. Посетено на 13. 09. 2011. Проверете ги датумските вредности во:
|accessdate=(help) - ↑ Rowell, Raymond J. (1980). Ornamental Flowering Trees in Australia. Australia: AH & AW Reed Pty Ltd Reed. ISBN 978-0-589-50178-5.
- 1 2 Rumsey, Fred. „Cercis siliquastrum (Judas tree)“. Natural History Museum. Посетено на 04. 01. 2013. Проверете ги датумските вредности во:
|accessdate=(help) - ↑ Hickey, Michael; King, Clive. 100 families of flowering plants. Cambridge University Press. Посетено на 17. 11. 2016. Проверете ги датумските вредности во:
|access-date=(help) - 1 2 3 4 5 6 7 8 9 Hatch, Laurence (2007). Cultivars of Woody Plants Volume I (A-G). Raleigh, North Carolina: TCR Press. Посетено на 13. 09. 2011. Проверете ги датумските вредности во:
|access-date=(help) - ↑ Mabberley, D.J. (2008). Mabberleys's plant-book (3. изд.). Cambridge University Press. стр. 170. ISBN 978-0-521-82071-4.