Јодоформ
|
| |||
Претпочитано име по МСЧПХ: Тријодометан | |||
Други називи Јодоформ;[1] | |||
| Назнаки | |||
|---|---|---|---|
| 75-47-8 | |||
| Бајлштајн | 1697010 | ||
| ChEBI | CHEBI:37758 | ||
| ChEMBL | ChEMBL1451116 | ||
| ChemSpider | 6134 | ||
| EC-број | 200-874-5 | ||
| 3Д-модел (Jmol) | Слика | ||
| KEGG | D01910 | ||
| MeSH | iodoform | ||
| PubChem | 6374 | ||
| RTECS-бр. | PB7000000 | ||
| |||
| UNII | KXI2J76489 | ||
| Својства | |||
| Хемиска формула | |||
| Моларна маса | 0 g mol−1 | ||
| Изглед | Бледи, светло жолти, непроѕирни кристали | ||
| Мирис | Налик на шафран[2] | ||
| Густина | 4.008 g cm−3[2] | ||
| Точка на топење | |||
| Точка на вриење | |||
| 100 mg L−1[2] | |||
| Растворливост во diethyl ether | 136 g L−1 | ||
| Растворливост во acetone | 120 g L−1 | ||
| Растворливост во ethanol | 78 g L−1 | ||
| log P | 3.118 | ||
Хенриева константа (kH) |
3.4 μmol Pa−1 kg−1 | ||
| −117.1·10−6 cm3/mol | |||
| Структура | |||
| Кристална структура | Шестаголна | ||
| Тетрагонална | |||
| Геометрија на молекулата | Тетраедат | ||
| Термохемија | |||
| Ст. енталпија на образување ΔfH |
180.1–182.1 kJ mol−1 | ||
| Ст. енталпија на согорување ΔcH |
−716.9 – −718.1 kJ mol−1 | ||
| Специфичен топлински капацитет, C | 157.5 J K−1 mol−1 | ||
| Pharmacology | |||
| ATC код | D09AA13 | ||
| Опасност | |||
| GHS-ознаки: | |||
Пиктограми |
|||
Сигнални зборови |
Предупредување | ||
Изјави за опасност |
H315, H319, H335 | ||
Изјави за претпазливост |
P261, P280, P305+P351+P338 | ||
| NFPA 704 | |||
| Температура на запалување | 204 °C (399 °F; 477 K) | ||
| Смртоносна доза или концентрација: | |||
LD50 (средна доза) |
| ||
| NIOSH (здравствени граници во САД): | |||
PEL (дозволива) |
воопшто[4] | ||
REL (препорачана) |
0.6 ppm (10 mg/m3)[4] | ||
IDLH (непосредна опасност) |
N.D.[4] | ||
| Дополнителни податоци | |||
| Освен ако не е поинаку укажано, податоците се однесуваат на материјалите во нивната стандардна состојба (25 °C, 100 kPa) | |||
| Наводи | |||

Јодоформ (исто така познат како тријодометан и, неточно како јаглерод тријодид) е органојодно соединените со хемиска формула CHI3. Бледо жолта, кристална, испарлива супстанција, има продорен и специфичен мирис (во постарите текстови по хемија, мирисот понекогаш се нарекува како оној на болниците, каде што соединението сè уште најчесто се користи) и аналогно на хлороформот, сладок вкус. Повремено се користи како средство за дезинфекција.
Структура
[уреди | уреди извор]Молекулата има тетраедрална молекулска геометрија со C3v симетрија.
Синтеза и реакции
[уреди | уреди извор]Синтезата на јодоформ првпат беше опишана од Жорж-Симон Серулас во 1822 година, со реакции на јодна пареа со пареа над вжештениот јаглен, како и со реакција на калиум со етанолен јод во присуство на вода; исто време независно од Џон Томас Купер.;[5] and at much the same time independently by John Thomas Cooper.[6] Се синтетизира во халоформската реакција со реакција на јод и натриум хидроксид со кој било од овие четири видови органски соединенија: метил кетон (CH3COR), ацеталдехид (CH3CHO), етанол (CH3CH2OH), aи одредени секундарни алкохоли (CH3CHROH, каде R е алкил или арил група).
Реакцијата на јод и база со метил кетони е толку сигурна што тестот на јодоформ (појава на жолт талог) се користи за испитување на присуството на метил кетон. Ова е исто така случај кога се тестира за специфични секундарни алкохоли кои содржат најмалку една метил група во алфа-позиција.
Некои реагенси (на пример, јодоводород) го претвораат јодоформот во дијодометан. Можна е и конверзија во јаглерод диоксид: Јодоформот реагира со воден сребрo нитрат за да произведе јаглерод моноксид. Кога се третира со елементарно сребро во прав, јодоформот се редуцира, произведувајќи ацетилен. По загревањето, јодоформот се распаѓа и произведува двоатомски јод, гас јодоводород и јаглерод.
Природна појава
[уреди | уреди извор]Печурката ``Mycena arcangeliana`` содржи јодоформ и го покажува неговиот карактеристичен мирис.
Употреба
[уреди | уреди извор]Соединението наоѓа употреба во мали размери како средство за дезинфекција.[3][7] Околу почетокот на 20 век, тој се користел во медицината како заздравување и антисептичко обложување на рани, иако оваа употреба сега е заменета со супериорните антисептици. Тоа е активна состојка во многу прашоци за уши за куче и мачка, заедно со цинк оксид и пропионска киселина, кои се користат за да се спречи инфекција и да се олесни отстранувањето на влакна на увото.
Поврзано
[уреди | уреди извор]Наводи
[уреди | уреди извор]- ↑ „Front Matter“. Nomenclature of Organic Chemistry: IUPAC Recommendations and Preferred Names 2013 (Blue Book). Cambridge: The Royal Society of Chemistry. 2014. стр. 661. doi:10.1039/9781849733069-FP001. ISBN 978-0-85404-182-4.
The retained names ‘bromoform’ for HCBr3, ‘chloroform’ for HCCl3, and ‘iodoform’ for HCI3 are acceptable in general nomenclature. Preferred IUPAC names are substitutive names.
- 1 2 3 4 5 Запис во Базата на супстанции GESTIS на Институтот за безбедност и здравје при работа
- 1 2 Merck Index, 12 Edition, 5054
- 1 2 3 „Џебен водич за опасните хемиски материи #0343“. Национален институт за безбедност и здравје при работа (NIOSH). (англиски)
- ↑ Surellas, Georges-Simon (1822), Notes sur l'Hydriodate de potasse et l'Acide hydriodique. -- Hydriodure de carbone; moyen d'obtenir, à l'instant, ce composé triple [Notes on the hydroiodide of potassium and on hydroiodic acid -- hydroiodide of carbon; means of obtaining instantly this compound of three elements] (француски), Metz, France: Antoine, стр. 17–20, 28–29
- ↑ James, Frank A. J. L. (2004). „Cooper, John Thomas“. Оксфордски речник на национални биографии (online. изд.). Oxford University Press. doi:10.1093/ref:odnb/39361.CS1-одржување: ref=harv (link) (бара Претплата или членство во британска јавна библиотека .)
- ↑ Lyday, Phyllis A. (2005), „Iodine and Iodine Compounds“, Ullmann's Encyclopedia of Industrial Chemistry, Wiley-VCH, Weinheim, стр. 1–13, doi:10.1002/14356007.a14_381.pub2, ISBN 9783527306732
Надворешни врски
[уреди | уреди извор]- „Џебен водич за опасните хемиски материи #0343“. Национален институт за безбедност и здравје при работа (NIOSH). (англиски)
- MSDS at JT Baker
- A Method for the Specific Conversion of Iodoform to Carbon Dioxide
- Preparation
. Encyclopædia Britannica. 14 (11. изд.). 1911. стр. 726.
| ||||||||||||||||||||||||||


