Рудолф Штајнер

Од Википедија — слободната енциклопедија
Рудолф Штајнер
Рудолф Штајнер во 1905 г.
Периодфилозофи на 20 век
ПодрачјеЗападна филозофија
Школафеноменологија, холизам, монизам
Претежна дејност
метафизика, епистемологија, филозофија на науките, езотерија, христијанство, теозофија, масони
Значајни идеи
антропозофија, антропозофска медицина, ниодинамичко земјоделство, спиритуализам

Рудолф Штајнер (германски: Rudolf Steiner; 25 февруари 186130 март 1925) — австриски филозоф, книжевен научник, просветен деец, уметник, драмски писател, и езотеричар.[1][2][3] Тој е основач на антропозофијата, валдорфското образование, биодинамичкото земјоделство, како и на антропозофската медицина.[4]

Штајнерзастапувал една форма на етички индивидуализам, а својата епистемологија ја извлекол од погледот на свет на Гете: „Размислувањето… не е ништо помалку ни повеќе од орган за перцепција. Како што окото ги забележува боите, а увото звуците, така размислувањето ги забележува идеите.“[5]

Рудолф Штајнер, фотографија направена за време на неговото дипломирање во средно училиште
Рудолф Штајнер, студент (1882)
Рудолф Штајнер, фотографија од 1900 година

Животопис[уреди | уреди извор]

Од 1879 до 1883 година, Штајнер се школувал во Виена, на Институтот за технологија (Technische Hochschule), каде и дипломирал математика, физика, и филозофија.[6]

Куќата во која е роден Рудолф Штајнер, денес Хрватска

Во својата автобиографија, Штајнер наведува дека кога имал 21 година, во воз на патот од неговото село до Виена, се сретнал со некој собирач на билки, Феликс Когутски, кој зборувал за духовниот свет „како некој што има лично искуство во врска со тоа.“ Овој собирач на билки го запознал Штајнер со човек кого Штајнер едноставно го нарекува „учител“, а кој извршил големо влијание во развојот на Штајнер, посебно со тоа што го навел да ја изучува фолозофијата на Јохан Готлиб Фихте.[7]

Во 1891 година, Штајнер се стекнал со титулата доктор на филозофија на Универзитетот Росток, во Германија, со тезата заснована врз концептот на егото на Фихте, подоцна печатена во проширена форма како Вистина и знаење.

Наводи[уреди | уреди извор]

  1. Некои од книжевните дела на Штајнер: Goulet, P: “Les Temps Modernes?”, L'Architecture D'Aujourd'hui, December 1982, pp. 8-17; Architect Rudolf Steiner at GreatBuildings.com; Rudolf Steiner International Architecture Database; Brennan, M: Rudolf Steiner ArtNet Magazine, 18 март 1998; Blunt, R: Waldorf Education: Theory and Practice — A Background to the Educational Thought of Rudolf Steiner. Master Thesis, Rhodes University, Grahamstown, 1995; Ogletree, EJ: Rudolf Steiner: Unknown Educator, Elementary School Journal, 74(6): 344-352, March 1974; Nilsen, A:A Comparison of Waldorf & Montessori Education, University of Michigan; Rinder, L: Rudolf Steiner's Blackboard Drawings: An Aesthetic Perspective Архивирано на 12 март 2007 г. and exhibition of Rudolf Steiner's Blackboard Drawings Архивирано на 2 февруари 2007 г., at Berkeley Art Museum, 11 октомври 1997 – 4 јануари 1998; Aurélie Choné, “Rudolf Steiner's Mystery Plays: Literary Transcripts of an Esoteric Gnosis and/or Esoteric Attempt at Reconciliation between Art and Science?”, Aries, Volume 6, Number 1, 2006, pp. 27-58(32), Brill publishing; Christopher Schaefer, “Rudolf Steiner as a Social Thinker”, Re-vision Vol 15, 1992; and Antoine Faivre, Jacob Needleman, Karen Voss; Modern Esoteric Spirituality, Crossroad Publishing, 1992.
  2. "Who was Rudolf Steiner and what were his revolutionary teaching ideas?" Richard Garner, Education Editor, The Independent. Архивирано од изворникот на 2008-10-07. Посетено на 2008-11-16.
  3. Steiner's autobiography gives his date of birth as 27 февруари 1861. However, there is an undated autobiographical fragment written by Steiner, referred to in a footnote in his autobiography in German (GA 28), that says, "My birth fell on the 25th of February 1861. Two days later I was baptized."
  4. Christoph Lindenberg, Rudolf Steiner, Rowohlt 1992, ISBN 3-499-50500-2, pp. 123-6
  5. Rudolf Steiner, “Goethean Science”, GA1, 1883
  6. Helmut Zander, Anthroposophie in Deutschland, Göttingen 2007, ISBN 3-525-55452-4.
  7. Steiner, Rudolf, The Course of My Life, Chapter III and GA 262, pp. 7-21.

Надворешни врски[уреди | уреди извор]