490 Веритас

Од Википедија — слободната енциклопедија
490 Веритас
Откривање
ОткривачМакс Волф
Откриено воХајделберг
Откриено3 септември 1902
Ознаки
1902 JP
Главен појас,Вериташки астероиди
Орбитални особености[1]
Епоха 18 август 2005 (ЈД 2453600.5)
Афел3,483 ае
Перихел2,856 ае
3,170 ае
Занесеност0,099
5,643 a
50,159°
Наклон9,264°
178,513°
196,985°
Физички особености
Димензии110,96 ± 3,80[2] km
Маса(5,99 ± 2,,23) × 1018[2] kg
Средна густина
8,37 ± 3,23[2] g/cm3
8,53[3]

490 Веритас — голем астероид, кој можеи учествувал во поголемот број на судиримеѓу астероиди во претходните 100 милиони години. Откриен од страна на Макс Волф на 3 септември 1902 година во Хајделберг.

Со пречник од 115 и 125 км, Веритас и 92 Ундина се најголемите астериди триистотината астероиди од Вериташкото семејство на астероиди. Други позначајничленови на Вериташкото семејство се: 844 Леонтина, 1086 Ната, 2428 Камењар, 2934 Аристофан, 5592 Ошима и 7231 Порко и други неименувани астероиди. Давид Несворни од југозападниот Истражувачки институт во Болдер, Колорадо ги следел орбитите на овие тела назад низ времето, и пресметал дека истите се создале при судир на тело со пречник од најмалку 150 км со помал астероид пред 8 милиони години. Веритас и Ундина се најверојатно најголемите остатоци од тој судир.

Поткепувајќи ја Несворниевата проценка, Кенет Фарли и др. пронашле докази во седиментите на морското дно за зголемено присуство на вселенска прашина која пристигнала на површината на Земјата, кој започнал пред 8,2 милиони години и продолжи во наредните милион и половина години. Ова едно од најголемите натрупувања на наноси од вселената во последните 100 милиони години.[4]

Овој судир би бил далеку од Јупитер за истиот да ги насочи кон Земјата. Сепак, сончевото зрачење ќе предизвика прашината да почне да се придвижува кон Земјината орбита во период кој е восогласност со податоците добиени од седиментите на дното на океаните.

Ден се смета дека судурите во Вериташкото семејство испорачуваат пет илијади тони на вселенска прашина секоја година, односно 15% од вкупното количество.

Орбита на астероидот 490 Веритас и неовата положба во Сончевиот Систем

Наводи[уреди | уреди извор]

  1. Yeomans, Donald K., „490 Veritas“, JPL Small-Body Database Browser, NASA Jet Propulsion Laboratory, Посетено на 2013-03-25.
  2. 2,0 2,1 2,2 Carry, B. (December 2012), „Density of asteroids“, Planetary and Space Science, 73, стр. 98–118, arXiv:1203.4336, Bibcode:2012P&SS...73...98C, doi:10.1016/j.pss.2012.03.009. See Table 1.
  3. Warner, Brian D. (December 2007), „Initial Results of a Dedicated H-G Project“, Bulletin of the Minor Planets Section of the Association of Lunar and Planetary Observers, 34, стр. 113–119, Bibcode:2007MPBu...34..113W.
  4. Farley, Kenneth A.; Vokrouhlický, David; Bottke, William F.; Nesvorný, David (19 January 2006), „A late Miocene dust shower from the break-up of an asteroid in the main belt“, Nature, 439, стр. 295–297, Bibcode:2006Natur.439..295F, doi:10.1038/nature04391.

Надворешни врски[уреди | уреди извор]