Ромски јазик
| Ромски јазик Rromani ćhib |
||
|---|---|---|
| Зборуван во: | Европа, Азија и во светот. | |
| Вкупно говорници: | 2,5 милиони | |
| Јазично семејство: | индоевропски Индоирански Индоариски Ромски јазик |
|
| Официјален статус | ||
| Официјален јазик во: | признат како малцински јазик во: |
|
| Регулиран од: | не е регулиран | |
| Јазични кодови | ||
| ISO 639-1: | нема | |
| ISO 639-2: | rom | |
| ISO 639-3: | варијанти: rom — Ромски (генеричко) rmn — балканскоромски rml — балтичкоромски rmc — карпатскоромски rmf — калофински ромски rmo — синтискоромски rmy — влашкоромски rmw — велшкоромски |
|
|
|
|
| Писмо | латиница |
| Пример | Прв член од „Декларацијата за човекови права“ |
| Текст | Sa e manušikane strukture bijandžona tromane thaj jekhutne ko digniteti thaj čapipa. Von si baxtarde em barvale gndaja thaj godžaja thaj trubun jekh avereja te kherjakeren ko vodži pralipaja. |
| Македонски | Ситe чoвeчки суштeствa сe рaѓaaт слoбoдни и eднaкви пo дoстoинствo и прaвa. Tиe сe oбдaрeни сo рaзум и сoвeст и трeбa дa сe oднeсувaaт eдeн кoн друг вo дуxoт нa oпштo чoвeчкaтa припaднoст. |
| Портал: Јазици | |
Ромскиот јазик [1] (изворно: rromani ćhib), разговорно наречен цигански, е мајчиниот јазик на Ромите. Тој е дел од групата на индоариски јазици, поточно се класифицира или во централните индоариски јазици или во северозападни индоариски јазици. Доста често се класифицира и како своја посебна јазична гранка поради поголемиот број на сродни јазични варијанти.
Според ISO стандардите, јазикот е ставен во групата на макро јазици и се состои од седум под-јазици или големи дијалекти. Најголемиот дијалект е влашкоромскиот со околу 1.5 милиони зборувачи, потоа следат балканскоромскиот, карпатскоромскиот, синитскоромскиот, велшкоромскиот, калофинскиот и балтичкоромскиот.
Содржина |
Етимологија [уреди]
Ромскиот јазик од страна на Ромите се нарекува řomani čhib („ромски јазик“) или řomanes („на ромски [начин]“).[2] Ова потекнува од ромскиот збор řom, што значи или „член на ромската група“ или „сопруг“.[2]
Зборови и фрази [уреди]
| Sastipe | Здраво. |
| Sar san? | Како си? |
| So keres? | Што правиш? |
| Pachave tut | Благодарам. |
| Naj pala soste! | Повели! (за возврат на благодарам) |
| Katar aves? | Од каде си? |
| Sar buchhos tuke? / So si tjiro nav? | Како се викаш? |
| Me buchhov man o ... | Моето име е ... (машки род) |
| Me buchhov man e ... | Моето име е... (женски род) |
| Miro nav si o/e... | Моето име е... (алтернативен) |
| Va | Да |
| Na | Не |
| Tjiri familija si vi tusa? | Дали е твојата фамилија со тебе? |
| Kaj djas? | Каде одиш? |
| Chi pachave tut | Не те разбирам |
| Hacheres man? | Дали ме развираш? |
| T'aves mansa | Дојди со мене |
| Ava kari | Дојди тука |
Споредба со слични јазици [уреди]
Називи на бројки на ромски, ломавренски и домарски со Хинди за споредба.[3]
| хинди | ромски | ломавренски | домарски | |
| 1 | ek | ekh, jekh | yak, yek | yika |
| 2 | do | duj | lui | dī |
| 3 | tīn | trin | tərin | tærən |
| 4 | cār | štar | išdör | štar |
| 5 | pāñc | pandž | pendž | pandž |
| 6 | che | šov | šeš | šaš |
| 7 | sāt | ifta | haft | xaut |
| 8 | āţh | oxto | hašt | xaišt |
| 9 | nau | inja | nu | na |
| 10 | das | deš | las | des |
| 20 | bīs | biš | vist | wīs |
| 100 | sau | šel | saj | saj |
Поврзано [уреди]
Наводи [уреди]
- ↑ „Ромски јазик“ - Британика (англиски)
- ↑ 2,0 2,1 Matras (2005, 1.1 Names)
- ↑ според: Ian Hancock, On Romani Origins and Identity, RADOC (2007)[1]
- Bakker Peter et al. 2000. What is the Romani language? Hatfield: University of Hertfordshire Press.
- Hancock, Ian. 2001. Ame sam e rromane džene / We are the Romani People. The Open Society Institute, New York.
- Lee, Ronald. 2005. Learn Romani Das-dúma Rromanes Hatfield: University of Hertfordshire Press
- Masica, Colin. 1991. The Indo-Aryan Languages. Cambridge: Cambridge University Press.
- Matras, Yaron. 2002. Romani: A linguistic introduction. Cambridge: Cambridge University Press.
- Sarău, Gheorghe. 1997. Rromii, India şi limba rromani. Bucureşti.
- Sarău, Gheorghe. 2000. Dicţionar rrom-român / Dikcionaro rromano-rumunikano. Dacia, Cluj-Napoca. ISBN 973-35-0987-6.
Надворешни врски [уреди]
- Позадина и статус на ромскиот јазик
- Стандардизација на ромскиот јазик
- Гелем гелем
- Ромите во Европа
- Ромско јазично семејство
- веб српско-ромски речник

