Роберт Едвардс

Од Википедија — слободната енциклопедија
Сер Роберт Едвардс
Роден(а)Роберт Џефри Едвардс
27 септември 1925(1925-09-27)[1]
Батли, Англија
Починал(а)10 април 2013(2013-04-10) (возр. 87)
близу Кембриџ, Англија
Полиња
Установи
Образование
Теза„The experimental induction of heteroploidy in the mouse“ (1955)
Поважни наградиНобелова награда (2010)
Страница
nobelprize.org/nobel prizes/medicine/laureates/2010

Роберт Џефри Едвардс (англиски: Robert Geoffrey Edwards; 27 септември 1925 - 10 април 2013) — британски физиолог, научник и пионер во лечењето на неплодноста со примена на методата со вештачко оплодување. За придонес во развојот на репродуктивната медицина и вештачкото вонтелесно оплодување, на Едвардс во 2010 година му била доделена Нобеловата награда за физиологија или медицина.[2]

Животопис[уреди | уреди извор]

Роберт Едвардс е роден на 27 септември 1925 во Манчестер, Англија. По завршување во гимназијата во Манчестер едно време служел во британската војска. Студирал земјоделство на Универзитетот Бангор, во Велс, и докторирал „генетика на животни“. Во 1963 година пристапил кон Универзитетот во Кембриџ, каде бил соработник во Черчиловиот колеџ.[3] Неговата сопруга Рут Фаулер Едвардс била внука на физичарот Ернест Радерфорд и ќерка на физичарот Ралф Фаулер. Едвардс бил татко на пет ќерки и дедо на 11 внуци. Како пензиониран професор по репродуктивни науки на Универзитетот во Кембриџ, Роберт Едвардс починал во 87 година од животот, на 10 април 2013 во Кембриџ.[4]

Дело[уреди | уреди извор]

Роберт Едвардс своите научни истражувања ги започнал за време на педесеттите години на XX век, откако сфатил дека вонтелесното оплодување може да претставува можен одговор на неплодност. Заедно со колегата Патрик Стептоу, во 1968 година развиле метода на вонтелесно оплодување на јајце-клетките.

Четири години подоцна Едвардс и Стептоу примениле замена на ембрион во неплодните мајки, но неколку трудници завршиле со спонтан абортус. Едвардс и Стептоу во 1977 пробале со нова терапија која не претходела на хормонска стимулација на јајниците, веќе се заснивала на прецизно програмирано време на оплодување. Во јули наредната година родена е Луиз Браун, прво бебе од епрувета.[5][6] Едвардс и Стептоу со своите соработници за време на својата истражувачка работа биле соочени со бројни проблеми, вклучувајќи голем број на критики и тужби и недостаток на материјални средства за истражување. Откако биле одбиени од страна на многу официјални медицински институции, нивните обиди наишле на непријателски став на бројни верски организации,[7] вклучувајќи и одбивање на британската влада финансиски да ги поддржи истражувањата,[8] ги приморало Едвардс и Стептоу да се свртат кон помошта на приватните дарители. Професорот Стептоу починал во 1988 година па битката со проблемите и истражувањата Едвардс ги продолжил самостојно како научник и уредник на медицински магазини. Благодарение на методата која ја развиле овие два научници до 2010 година во светот преку овој пат се родени повеќе од четири милиони бебиња. Се смета дека моментално, со вештачко оплодување, светлоста на денот ја гледаат два до три проценти од вкупниот број на новороденчиња.[2] Роберт Едвардс за неговиот придонес во лечењето на неплодноста со вештачко оплодување, во неговата 85 година, му е доделена Нобеловата награда за физиологија или медицина.

Наводи[уреди | уреди извор]

  1. EDWARDS, Sir Robert (Geoffrey). Who's Who. 2014 (online Oxford University Press. изд.). A & C Black, an imprint of Bloomsbury Publishing plc. (бара претплата)
  2. 2,0 2,1 „The 2010 Nobel Prize in Physiology or Medicine - Press Release“. Nobelprize.org. 4 октомври 2010. Посетено на 4 октомври 2010.
  3. "EDWARDS, Sir Robert (Geoffrey)". Who's Who 2013, A & C Black, an imprint of Bloomsbury Publishing plc, 2013; online edn, Oxford University Press
  4. JENNIE BAKER, IVF pioneer Bob Edwards dies, Cambridge News, 10 April 2013 Архивирано на 13 април 2013 г. Посетено на 27 август 2013.
  5. „1978: First 'test tube baby' born“. BBC. 25 јули 1978. Посетено на 13 јуни 2009.. The birth of the world's first "test tube baby" has been announced in Manchester (England). Louise Brown was born shortly before midnight in Oldham and District General Hospital Проверете ги датумските вредности во: |accessdate= (help)
  6. Moreton, Cole (14 јануари 2007). „World's first test-tube baby Louise Brown has a child of her own“. London: Independent. Посетено на 22 мај 2010.. The 28-year-old, whose pioneering conception by in-vitro fertilisation made her famous around the world ... The fertility specialists Patrick Steptoe and Bob Edwards became the first to successfully carry out IVF by extracting an egg, impregnating it with sperm and planting the resulting embryo back into the mother. Проверете ги датумските вредности во: |accessdate= (help)
  7. Myers, PZ (4 октомври 2010). „A surprising Nobel“. Архивирано од изворникот на 2010-10-07. Посетено на 4 октомври 2010.
  8. Wade, Nicholas (4 октомври 2010). „Pioneer of in Vitro Fertilization Wins Nobel Prize“. New York Times. Посетено на 5 октомври 2010.