Разговор:Јане Сандански

Содржината на страницата не е поддржана на други јазици.
Од Википедија — слободната енциклопедија
Оваа статија е избрана статија на Википедија на македонски јазик. Таа ги задоволува соодветните критериуми и со согласност од вики-заедницата беше избрана за една од најдобрите статии на Википедија на македонски јазик. Доколку сакате нешто да дополните или промените во истата, слободно направете го тоа!
Оваа статија е дел од ВикиПроект Македонија, чии цели се создавање стандардизиран, информативен и лесен за користење извор за Македонија. Ако сакате да земете учествувате во овој проект, ве молиме посетете ја страната на проектот, каде можете да се приклучите на проектната екипа.


Бришенье на факти[уреди извор]

Това, че Сандански 5 години е бил врховист табу ли е бе, Далчо? Jingiby (разговор) 12:44, 18 април 2012 (CEST)[одговори]

мене ми е смешно што ти се жалиш дека бришат факти а ти истото го правиш во англиските вики 😂 бугари како тебе е причината македонци ве викат татари Gurther (разговор) 12:12, 2 февруари 2023 (CET)[одговори]

Далчо, ако не ми одговориш ясно, ке сметам дека си извршил вандализам со бришенье на извори и тескт од статията. Jingiby (разговор) 12:52, 18 април 2012 (CEST)[одговори]

Македонский голос на Чупоски: Дело Санданскаго не Македонское, а Болгарское![уреди извор]

Дело Я. Санданскаго не Македонское дело.
Дело Я. Санданскаго Болгарское дело.

Македонский голос

1. Сандански не е Македонец, а е од Бугарија.

2. Пред 20 години во Бугарија извршил углавни преступленија и побегнал од законот во Турција.

3. Четничката му дејност била не против Турците, туку против Македонците.

4. Сандански бил човек на Фердинанд.

5. Убил Сарафов и Гарванов, вистинските борци за слободна Македонија.

6. Голем другар на турците.

7. Кога Србите и Грците ја завладевале Македонија, Сандански бил во Софија и спроведувал преговори.

8. Три пати го амнистирале во Бугарија.

9. Кога 1912 г. Фердинанд шетал низ Македонија, Сандански му бил охрана.

10. Делото со четите започнато од Сандански е бугарско, а не македонско.

11. И неговите приврзаници ќе видаат дека „македонскиот војвода Сандански“ не е Македонец, а Бугарин.

Немам думи! Jingiby (разговор) 06:44, 5 ноември 2009 (UTC)

Наj добрите му приjaтели, другари и помошници се Бугари![уреди извор]

Павел Делирадев од Панаѓуриште, (Бугариja) и Тодор Паница од Орехово, (Бугариja) со Сандански. Првиот му е левата рака, а вториот - десната.
Податотека:Sandanski Cernopeev.jpg
Христо Чернопеев от Ловеч му е наj добриот другар.

Мисли на Сандански[уреди извор]

“The revolution in Macedonia should be proclaimed only when the labour masses: Bulgarians, Turks, Albanians, Vlachs, Greeks and Jews become conscious and enter a revolutionary stance....[1]
"The Macedonian revolutionaries, which after a long and cruel fight with the Turkish tyrants lived to see their dream — freedom of their Fatherland, cannot allow her to fall under Serb and Greek rule again: they will not be afraid to resort to even the most fearsome terrorist means to realize their sacred dream — liberated Bulgarian Macedonia!"[2]
Today, all of us, Turks, Bulgarians, Greeks, Albanians, Jews and others, we have all sworn that we will work for our dear Fatherland and will be inseparable, and we will all sacrifice ourselves for it, and, if necessary, we will even shed our blood."[3]
“We are all Bulgarians, Taso (i.e. Atanas), but we are killing ourselves for nothing. It is hard for me..." [4]
Long ago you are regarding our Macedonian-Adrianopole question only as Bulgarian question. The struggle we are on, you consider as the struggle for triumph of the Bulgarian nationality over the others which are living with us. Let forget henceforth who is Bulgarian, who is Greek, who is Serbian, who is Vlah, but remember who is underprivileged slave.” [5]

The Russian journalist Viktorov-Toparov, who met Yané in May 1913, wrote: At the beginning of 1913, when the Serbian and Greek occupation regime forced the Macedonian Bulgarians once again to consider the fate of their country, serious doubts had assailed Sandanski. And I shall always remember that evening in 1913 when Sandansky came to me to confide his doubts and vacillations:

"There, look this always happens when someone is freed by force of arms! How fine it would have been if Macedonia could have freed herself! But now it’s happened, our duty is to fight alongside Bulgaria, and for Bulgaria!" [6].

When, at the People Federative Party Congress, some more extreme left-winger began to attack the Exarchate during a debate on education. There was a great commotion, and Yané adjourned the session. During the interval, he went over to the delegate who had attacked the Exarchate and said:

‘You know nothing! If it should so happen that the Bulgarians in Macedonia don’t get what they want, I shall defend the Exarchate with a weapon in my hand.‘ [7]
  • From an interview with the Serbian writer Branislav Nusic:

- ::B.N.: "...So, you are not allowed to enter Bulgaria?"

- ::Y.S.: "I dare not go to Bulgaria, but I don't need it. Here is my Bulgaria" (speaking about Macedonia)[8]


Извори[уреди извор]

  1. The life of chetas. "Guest at Sandaski, (memories)"- Belev, Todor, Ilinden, 1933, № 6 (46)
  2. Interview for the Italian newspaper Seculo, given in Tirana, 1913 - Цит. по в. Утро, бр. 980, 29 май 1913 г.
  3. Ivan Diviziev, Istoricheski Pregled, 1964, Book 4 (Nov Dokument za Yané Sandansky).
  4. (The words are quoted in the memoirs of his adherent Atanas Yanev and published in "Eho" newspaper, 26.05.1972)
  5. A letter to the Greek citizens of Melnik,(Революционен лист, (Revolutionary Sheet), № 3, 17.09.1904)
  6. Sŭvremena Misŭl, 15.V.1915, pp. 24-25
  7. (Dnevnik, 11.VIII.1909. The debate in question took place on 7.VIII.1909.)
  8. Politics newspaper, 21, VII 1908, Belgrade

Македонски комитет[уреди извор]

Јане Сандански е деец на Македонскиот комитет се до оној моментот кога разбира дека тој е орудие на бугарскиот кнез и бугарската влада....--Јоханес Климакус (разговор) 18:56, 18 април 2012 (CEST)[одговори]

Аман бе Далчо, сопри со лагите бре. Сандански формираа првата си чета и минава на страната на ВМОРО во 1901 година летото, а не во 1900 г. Пролетта на 1901 година той се уште е делегат на Врховисткиот осми конгрес. А што разбрал за Фердинанд, той си знае, оти како пише Чуповски, Сандански бил личен водач на Фердинанд во Првата балканска война низ Серско. Най - важното е дека е умрел како Бугарин во Бугария. Тоа е тоа. Прашай д-р Зоран Тодоровски ако не верваш. Ай со здраве си я зимай платата од ДПМНЕ. Jingiby (разговор) 19:49, 18 април 2012 (CEST)[одговори]

Далчо, айде уште малце за Фердинанд, Сандански, твоите глупости и цензурата....

Во своите спомени Ванчо Михајлов приложил писмо за кое кажува дека е напишано од Иван Балабанов, во кое, Балабанов на 27.12.1957 г. на В. Михајлов меѓу другото му напишал:

Не беше за мене тајна дека Сандански влегуваше многу често во Дворецот [т.е. кај Фердинанд] преку северната врата и на мене ми правеше впечаток дека таму влегуваше со револвер во џебот... Дали тој се сметал за лошо платен за тоа кое го извршувал и станал непријател на Фердинанд ќе можете вие подобро да оцените.“

Понатаму Ванчо Михајлов кажува:

Чудни се тие средби на Сандански со царот, - тој Сандански, кој се истакнуваше како заколнат непријател на врховизмот... Голема недоумица и сомничави прашања кај многу современици предизвикувал фактот што цар Фердинад испратил венец за да биде положен врз гробот на Сандански, наскоро откако бил убиен. Венецот е положен од Иван Вапацаров, родум од Банско [таткото на поетот Никола Вапцаров, четникувал во четата на Ј.Сандански]. Самиот Вапцаров повторуваше дека таа работа никако не може да ја разбере - цар Фердинанд испраќа венец за Сандански...“ (Ванчо Михајлов, Спомени II. 253-255).

Од друга страна Шакир војвода го тврди горе - доле истото на средба меѓу него и Лазо Колишевски:

Дојдов да ти кажам уште една работа: сите пишувате, и порано пишуваа, внатрешни, надворешни, врховисти, централисти и слично, е, па додов да ти кажам дека на Дворот (мисли на бугарскиот двор во Софија) велгувавме сите: едни низ главаната врата, други низ малата врата, некои низ капиџик, некои низ прозорец, некои преку таван, а некои богами и преку баџа! Току да знаеш, сите влегуваа... [Трите точки се ставени од Д.Кљакиќ] освен еден човек... Таму не влезе само Гоце Делечев...“ (Драган Кљакиќ, Времето на Колишевски. Скопје 1994. 182)

Ай со здравье си ги троши парите за глупостите што ги пишуваш овде. Jingiby (разговор) 14:04, 19 април 2012 (CEST)[одговори]

ПП. Кога Димитар Чуповски и компаниja го пратиле Ризо Ризов во Солун за да се сретне со претставителите на ВМОРО по врема на Првата балканска воjна и да им го изложи нивното мнение за создадената ситуација меѓу „сојузниците“, која крие голема опасност од војна меѓу нив, па затоа предлагале да се прими предлогот на Чуповски за испраќање на една делегација во Лонодон, која ќе бара автномија на Македонија е те што станало: Ризо Ризов отидел во Солун, но таму не нашол никој од водачите на ВМОРО: скоро сите отишле на Булаир - во Одринско, да се борат против Турците; се разбира, под знамето на Бугарија, во редовите на бугарската армија и под главана команда на царот на Бугарите Фердинанд Кобуршки. Таму бил и Сандански, провери! Jingiby (разговор) 14:36, 19 април 2012 (CEST)[одговори]

Прагматизам[уреди извор]

Контактите на Јане Сандански со кезот Фердинанд и со било кого друг преставуваат чиста прагматичност на Јане, отука се гледа неговата големина, за остваување на својата цел Сандански имал контакти и соработка со сите кој можеле да помогнат во остварување на неговата цел - Самостојна македонска држава:

По завршувањето на Втората балканска војна, во летото 1913 година, Ататурк беше акредитиран за воен

претставник на Османлиското Царство во Бугарија, Србија, Романија и Црна Гора, со седиште во Софија. Во Софија тој стекна голем углед и пријатели меѓу луѓето од воените, политичките и културните кругови на Бугарија меѓу кои се наоѓаа и генералите Бојаџиев и Ковачев. Кога имаше време од ложата за дипломати ги следеше седниците на бугарскиот парламент, а според Алтан Делиорман одржувал контакти и со претставниците на санданистичкото движење во Софија. Опишувајќи ги тие врски и односи, меѓу другото наведува: По поделбата на Македонија меѓу Србија, Бугарија и Грција во Софија емигрираа околу 50 илјади Македонци. Доаѓањето на Мустафа Кемал во Софија во 1913 година среде Македонците создаде голема радост и беше пречекан како сограѓанин... Македонците се зближија и се спријателија со Мустафа Кемал кого впрочем го сметаа и за свој сограѓанин, бидејќи тој беше роден во Солун... Од сите емигрантски организации што дејствуваа во Софија, Мустафа Кемал реши да соработува единство со левицата на ВМРО предводена од Сандански, а која немаше никакви империјалистички претензии кон Османлиското Царство, и која мислеше дека ако ги поддржува Турците, во иднина во својата борба ќе може да смета на турската помош и поддршка... Сите Македонци со кои контактираше Мустафа Кемал беа луѓе на Сандански... Мустафа Кемал со Сандански се познаваше уште од 1909 година. Тие беа заедно во Оперативната армија која учествуваше во походот за задушување на Воениот бунт во Истанбул... Тахсин Узер како современик и учесник во тие настани за средбата на Ататурк со Сандански пишува: Ататурк со Сандански се сретна првпат во Солун во 1908 година веднаш по победата на Младотурската револуција. Од Неврокоп со своите луѓе Сандански замина за Драма, а од тука со воз преку Серез стигна во Солун. За негов пречек во Солун беше формирана специјална делегација предводена од Енвер-беј во која покрај мене се наоѓаа Мустафа Кемал и други Младотурци. По пречекот на Сандански сите заедно се упативме кон луксузниот хотел ‘Англетер ’и од неговиот балкон во кој се наоѓаше и Мустафа Кемал, Енвер-беј и Сандански одржаа кратки говори пред насобраниот народ. Сандански на 31 јули 1908 година го објави својот познат Манифест до сите с‘ онародници ’кој потоа во вид на леток беше отпечатен на бугарски, турски и француски јазик и дистрибуиран во Солун. Опишувајки ги активностите на Ататурк во Софија, А. Делиорман понатаму наведува: “Со цел да ги придобие, Мустафа Кемал од тајниот фонд на Османлиското Царство на санданистите им даде 2000 златни турски лири... ‘Мустафа Кемал со претставниците на санданистичкото движење се сретнуваше во Ресторанот ‘Батенберг ’и во клубот ,,Нова Америка,, во Софија. Честопати се случуваше кога некој од санданистите да му шепне на увото на Мустафа Кемал: - Немојте вечерва да поминете од таа населба, оти таму ќе се случи нешто! И навистина утредента се дознаваше дека во некоја од улиците на таа населба бил убиен некој... Сите знаеја кој бил убиениот ,зошто бил убиен, но убиецот односно убијците никогаш не се наоѓаа. Во Софија во тоа време, додека над главите на луѓето се надвиснуваше смртта, Мустафа Кемал беше безбеден бидејќи него го чуваа Османлиското Царство и луѓето на Сандански.’... види кај Д-р Јусуф Хамзаоуглу


Котактите на Сандански со Фердинанд не е нешто ново или спектакуларно, тоа е дел од тактиката на Јане, неговиот прагамтизам се гледа во соработката со Младотурците и неговиот настап на Рилскиот конгрес и обвинението против Борис Сарафов:

Одговорноста на Борис Сарафов како и на другите дејци на Организацијата биле оставени за на крајот од дневниот ред, бидејќи оваа прашање било најделикатно. Сарафов бил обвинуван од сите страни и за секакви дејствија, дека земал пари од српската влада за пропуштање на српски чети, за препраќање на свои чети во Македонија, давање пари на разни службеници со што предизвикувал раскол и расипништво. Според Христо Силјанов фактите биле толку силни што Сарафов: не можел, а да не се чувствува за грешник

Главни обвинители на Конгресот бил Јане Сандански и серчани. Тие биле поддржани од струмичаните како и од реформските делегати, а против Сарафов биле и делегатите од Битолскиот и Солунскиот округ под влијание на Дамјан Груев, нивни претставник бил Борис Мончев.

Сарафов морал да се брани и затоа го обвинил Сандански за пасивност при Илинденското востание, а на Груев му дофрлил што дозволил да биде грабнат од просрпскиот војвода Мицко Крстевски.

Единствен кој застанал на страната на Сарафов бил Ѓорче Петров кој пак добил поткрепа од страна на Пере Тошев дека амнестирањето на обвинетите е најдобро решение со што би се разрешило заплетканото прашање.

Улогата на миротворец требало да ја одигра непомирливиот противник на Сарафов, самиот Јане Сандански.

На изнанедување на многумина Сандански истакнал дека во минатото сите грешеле, дека е потребно сплотување и помирување, да се остави минатото.

Во тој дух се изјаснил и Ѓорче Петров, а поддршка дал и Даме Груев. На крај конгресот изгласал општа амнестија за сите обвинети вклучително и за Борис Сарафов.


Ми го трошиш времето со глупости... --Јоханес Климакус (разговор) 14:29, 19 април 2012 (CEST)[одговори]

Троши си ги паричките, алал да се ти? Ама питай го Чуповски, защо смета, дека делото на Сандански е бугарско, а Яне е агент на Фердинанд! Питай го и Балабанов, ортакот на Сандански, кой пишува на Ванчо Михалов, дека Сандански бил под силно влияние на Кобургот и бил постояно во дворецот на Фердинанд. Ега и прагматизмот, ега и чудото. Като туриш и шест години врховизам и што излиза? Jingiby (разговор) 15:28, 19 април 2012 (CEST)[одговори]

Џигби што се караш кутриот? мислиш дека е бугарин? смешно, ајде не треба да се лажиме, ако баш беше одличен бугарин тогаш зошто владата го уби? последниот пат што сум проверил влада типично не ги убива својот народ, оди таму во англиските википеди и пробај таму да си ги шириш лажгите, сите те гледат како чудо, немој да се срамиш Gurther (разговор) 12:05, 2 февруари 2023 (CET)[одговори]

brest-bot проверка на правопис[уреди извор]

  • Наводи наместо Референци, англизам.

Ако имате забележано други синтаксни грешки кои многукратно се повторуваат низ страниците, можете да побарате истите со помош на ботот да се исправат.--Brest-bot (разговор) 15:39, 1 јуни 2010 (CEST), управуван од Brest.[одговори]

Место на смртта на Јане

Глупотевините на комунистот Ставридис[уреди извор]

Ставридис е роден во Силиври, Источна Тракија во 1893 година Подоцна оди во Истанбул, каде што тој завршува грчката Големата школа. Потоа Ставридис заминал за Атина и студирал на Универзитетот. Назначен е за службеник во Министерството за внатрешни работи. Мобилизиран е во 1915 година и бил испратен на фронтот во Македонија. Заробен е во 1917 година и е префрлен во Бугарија во камп за воени заробеници во град Плевен. Со капитулацијата на Бугарија во крајот на 1918 тој бил ослободен и се враќа во Грција каде се населил во градот Драма во 1919 година. Станува член на КПГ во 1920 г. Затоа, кога Сандански е бил активен политички во областа во текот на 1908-1912 година, Ставридис учил и работил во Атина. Тој оди за прв пат во Грчка Македонија во 1915 година, кога Сандански веке е убиен. Неговите тврдења како за Сандански, така и за Тодор Паница се спротивни на сите сериозни научни неутрални извори и се комунистички пропагандни клишета од 1950-те години.Ставридис тврди дека и Паница бил етнички Македонец и слично. Книгата е писана во 1950-тите години и многу мјaза на типичната комунистичка пропаганда од тоа период. Не сметам дека е веродоставен извор за друго освен дека Паница имал сретби со него во 1925 година и обсуждали идејaта за Балканска федерацијa. Уште повеке Паница бил убиен во 1925 г. Дури самиот Димитар Влахов во книгата „Борбите на македонскиот народ за ослободување“, издадена во Виена, во истата 1925 година пишува за Бугари во Македонијa и тврди дека под името македонски народ по онова време македонските деjатели го разбирале целото население на Македниjа, т.е. зборот Македонци имал географски карактер. Редно е цитатот да се избрише како наводен. Апропо, дури Дарко Митревски, коj не е никаков Бугарофил напиша: И за крај, да му одговорам и на оној мој македонски читател што веќе две седмици ме прозива како лажго затоа што наводно се повикувам на фалсификувани бугарски извори во тврдењето за етничката припадност на Јане Сандански. Драг читателе, не користам бугарски, туку директни извори - како што се на пример, мемоарските написи на американката Елен Стоун, којашто Јане лично го познавала. Кога не би си ја читале само својата литература и би ѕирнале што вели жената што осум месеци поминала со Јане и неговата чета, ем ти би увидел дека Сандански се изјаснувал како македонски Бугарин. Зоран Тодоровски исто тврди дека Сандаски имал исти погледи и ставови како и сите други македонски дејци од левицата и десницата, и тој се сметал за Бугарин. И она малку што го напишал, кога кажува нешто за населението во Македонија, никаде не спомнува македонски народ како посебен етнос, туку дека во Македонија живеат Бугари, Турци, Албанци и сл. Идејата за посебна македонска нација, била поставена од левицата на ВМРО за прв пат во 1932 година, кога Сандански и Паница се биле одамна убиени. Jingiby (разговор) 11:01, 12 октомври 2014 (CEST)[одговори]

Во ред, Ставридис бил комунист што зборувал “глупотевини“, но дали тоа бил и Тодор Александров кога во писмото до Владимир Карамфилов, децидно тврди дека:
Санданистите се дoкажани „предавници на бугарскиот народ“, бидејќи, „ …и во минатото и сега, се борат и агитираат за автономија на Македонија како одделна економска и географска единица, со одделен македонски народ со своја посебна историја од векови наназад …Тие дури и се закануваат дека со оружје в рака би се бореле против eвентуалното обединување на Македонија со Бугарија.” Misirot (разговор) 17:31, 22 јуни 2023 (CEST)[одговори]

Правописни и граматички грешки[уреди извор]

Идејата статијата за Сандански да се постави како избрана е во ред, но она што не ми се допаѓа (ова се случувало и во другите избрани статии) е тоа што во неа има еден куп правописни и граматички грешки. Тоа драстично ја намалува вредноста на статијата. Мојот совет би бил во иднина да се посветува многу поголемо внимание на избраниет статии, т.е. критериумите за избрана статија да бидат далеку построги, вклучувајќи ги и техничките аспекти. Имено, не смее да се дозволи избраниет статии да изгледаат вака, т.е. да бидат напишани со вака лош стил и јазик. ГП (разговор) 19:13, 20 мај 2015 (CEST)[одговори]