Прва Француска империја
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Француската империја (1804-1814)[2][3], позната и како Големата Француска империја, Прва Француска империја или Наполеонска империја, претставувала империја која била основана од страна на Наполеон Бонапарта. Во времето на нејзиното постоење, таа била доминантна сила во поголемиот дел од континентална Европа за време на раниот 19 век.
Наполеон бил прогласен за цар на Французите ("L'Empereur des Français") на 18 мај 1804 година и крунисен на 2 декември 1804 година. По создавањето на империјата, веднаш Франција започнала војна против т.н. колалиција на Австрија, Прусија, Русија, Португалија. Наполеон издвојувал голема победа во Битката кај Аустерлиц во 1805 година и во Битката кај Фридланд во 1807 година.
Наполеон на 6 април 1814 година абдицирал, но од прогонство се вратил од Елба наредната година. Во Битката кај Вратело Франција била поразена, кое го навестило пропаѓањето на империјата.
Наполеон ја потпишал својата втора абдикација на 22 јуни; на 28 јуни кралот Луј XVIII бил повратен на францускиот трон, со што завршиле т.н. Сто дена. Британските власти го прифатиле предавањето на поранешниот император на 15 јули; подоцна бил протеран на островот Света Елена. Толку бил голем поразот на Наполеон, што Ватерло останал како синоним за огромен пораз.
[уреди] Наводи
- ↑ According to his father's will only. Between June 23 and July 7, France was held by a Commission of Government of five members, which never summoned Napoleon II as emperor in any official act, and no regent was ever appointed while waiting the return of the king. [1]
- ↑ But still domestically styled as French Republic until 1808: compare the French franc minted in 1808 [2] and in 1809 [3].
- ↑ The official bulletin of laws of the French Empire