Пливање на светското првенство во водени спортови 2011 – штафета 4х100м краул во машка конкуренција

Од Википедија — слободната енциклопедија
4×100 краул штафета за мажи
на Светско првенство во водени спортови 2011
Датијули 24, 2011 (прелиминации и финале)
Победничко време3:11.00
Медалисти
Златен медал   Австралија
Сребрен медал   Франција
Бронзен медал   САД
«20092013»
Светско првенство
во водени спортови 2011

Кина Шангај, Кина
Скокови во вода
Поединечно
1 м мажи жени
3 м мажи жени
10 м мажи жени
Синхронизирано
3 м мажи жени
10 м мажи жени
Далечинско пливање
5 км мажи жени
10 км мажи жени
25 км мажи жени
Екипно екипно
Пливање
Краул
50 м мажи жени
100 м мажи жени
200 м мажи жени
400 м мажи жени
800 м мажи жени
1500 м мажи жени
Грбно
50 м мажи жени
100 м мажи жени
200 м мажи жени
Градно
50 м мажи жени
100 м мажи жени
200 м мажи жени
Делфин
50 м мажи жени
100 м мажи жени
200 м мажи жени
Поединечно мешано
200 м мажи жени
400 м мажи жени
Штафета краул
4×100 м мажи жени
4×200 м мажи жени
Штафета мешано
4×100 м мажи жени
Синхронизирано пливање
Соло техничко слободно
Дует техничко слободно
Екипа техничко слободно
комбинирано
Ватерполо
мажи    •   жени

Натпреварите во 4×100 краул штафета за мажи во пливачките натпреварувања на Светско првенство во водени спортови 2011 се одржаа на 24 јули. Прелимианциите и финалето се одржаа на 24 јули.

Рекорди[уреди | уреди извор]

Пред натпреварувањето, светките и шампионстските рекорди беа следниве.

Име Нација Време Локација Датум
Светски рекорд Мајкл Фелпс (47.51)
Герет Вебер-Гејл (47.02)
Калин Џејсон (47.65)
Џејсон Лежак (46.06)
 САД 3:08.24 Пекинг 11 август 2008
Рекорд на Првенството Мајк Фелпс (47.78)
Рајан Лохте (47.03)
Мет Греверс (47.61)
Натан Адријан (46.79)
 САД 3:09.21 Рим 26 јули 2009

Ниту светски ниту шампионстски рекорд не беа поставени во ова натпреварување.

Резултати[уреди | уреди извор]

Прелиминации[уреди | уреди извор]

17 тима учествуваа во 3 групи, квалификуваните тимови се следниве:[1]

Место Група Линија Нација Пливачи Време Забелешки
1 1 4  Франција Алан Бернард (48.37)
Џереми Стравиус (47.87)
Вилијам Мејнард (48.23)
Фабиен Гилот (47.62)
3:12.09 Q
2 3 4  САД Герет Бевер-Гејл (48.49)
Рајан Лохте (48.28)
Даглас Робинсон (48.62)
Дејвид Волтер (48.11)
3:13.50 Q
3 2 4  Русија Владимир Морозов (49.07)
Евгениј Лагунов (48.12)
Данила Изотов (48.28)
Сергеј Фешиков (48.14)
3:13.61 Q
4 3 3  Италија Лука Дото (48.70)
Марко Орси (48.30)
Микеле Сантучи (48.67)
Филипо Мањини (47.94)
3:13.61 Q
5 3 5  Австралија Кајл Ричардсон (48.92)
Метју Абуд (47.91)
Џејмс Робертс (48.25)
Имон Саливен (48.71)
3:13.79 Q
6 1 3  Германија Стефен Деблер (49.01)
Маркус Деблер (48.06)
Кристоф Филдебранд (48.75)
Марко ди Карли (48.41)
3:14.23 Q
7 2 3  Јужна Африка Грем Мур (49.61)
Дариан Таунсенд (48.12)
Гидон Лоу (48.11)
Леит Шанкланд (48.88)
3:14.72 Q
8 2 5  Обединето Кралство Адан Браун (49.05)
Лиам Танкок (48.51)
Грант Тарнер (48.79)
Сајмон Барнет (49.00)
3:15.35 Q
9 3 2  Бразил Бруно Фратус (49.06)
Николас Оливеира (48.20)
Маркос Македо (50.32)
Марсело Чиеригини (48.70)
3:16.28
10 1 6  Јапонија Такуро Фуџи (48.88)
Шго Хихара (48.83)
Јошихируо Окумура (49.63)
Такеши Мацуда (49.29)
3:16.63
11 1 5  Шведска Стефен Нистранд (49.49)
Петер Стимне (48.65)
Ларс Фроландер (48.79)
Робин Андресон (50.14)
3:17.07
12 2 6  Канада Брент Хејден (48.77)
Колин Расел (49.20)
Блејк Ворсли (49.28)
Доминике Марси-Мател (50.10)
3:17.35
13 3 6  Кина Лу Зиву (49.19)
Јианг Хаики (50.14)
Хе Јианбин (48.50)
Занг Енјиан (49.73)
3:17.56
14 3 7  Венецуела Крок Ернесто Акуња (50.10)
Октавио Алеси (50.06)
Даниеле Тирабаси (49.53)
Кристијан Квинтеро (49.49)
3:19.18
15 2 7  Словенија Петер Манкоч (49.95)
Роберт Збогар (50.96)
Јан Карел Петрич (53.66)
Матјаж Маркич (1:05.65)
3:40.22
1 2  Јужна Кореја DNS
2 2  Белгија Јорис Гранджан (49.74)
Глен Сургелус- (49.71)
Џаспер Ерентс (48.57)
Питер Тимерс
DSQ

Финале[уреди | уреди извор]

Финалето се одржа во 19:20.[2]

Место Линија Нација Пливачи Време Забелешки
2  Австралија Џејмс Магнусен (47.49)
Метју Таргет (47.87)
Метју Абуд (47.92)
Имон Саливен (47.72)
3:11.00
4  Франција Алан Бернард (48.75)
Џереми Стравиус (47.78)
ВилијамМејнард (47.39)
Фабиен Гилот (47.22)
3:11.14
5  САД Мајкл Фелпс (48.08)
Герет Вебер-Гејл (48.33)
Џејсон Лежак (48.15)
Натан Адријан (47.40)
3:11.96
4 6  Италија Лука Дото (48.56)
Марко Орси (48.51)
Микеле Сантучи (48.01)
Филипо Мањини (47.31)
3:12.39
5 3  Русија Евгениј Лагунов (48.89)
Андреј Гречин (48.56)
Никита Лобинцев (47.45)
Сергеј Фешиков (48.09)
3:12.99
6 1  Јужна Африка Грем Мур (48.15)
Дариан Таунсенд (47.76)
Гидон Лоу (47.91)
Леит Шанкланд (49.56)
3:13.38
7 7  Германија Маркус Деблер (49.24)
Бенџамин Старк (49.22)
Кристоф Филдебранд (48.45)
Марко ди Карли (48.10)
3:15.01
8 8  Обединето Кралство Адам Браун (49.05)
Лиам Танкок (48.60)
Грент Тарнер (48.86)
Сајмон Барнет (48.52)
3:15.03

Наводи[уреди | уреди извор]

  1. „Светско првенство во водени спортови 2011 – 4×100 краул штафета за мажи (прелиминации)“ (PDF). Омега Тајминг. Архивирано од изворникот (PDF) на 2012-03-31. Посетено на 2011-07-24.
  2. „Светско првенство во водени спортови 2011 – 4×100 краул штафета за мажи (финале)“ (PDF). Омега Тајминг. Архивирано од изворникот (PDF) на 2012-01-31. Посетено на 2011-07-24.

Надоврешни врски[уреди | уреди извор]