Плацебо ефект

Од Википедија — слободната енциклопедија
(Пренасочено од Плацебо)
Плацебо ефектот се заснова врз очекувањата

Плацебо ефект (латински: Placebo = јас ќе задоволам) е медицински феномен каде резултатите на медицинскиот третман се предизвикани од идеите на пациентот за тоа колку е делотворно лекувањето. Терминот особено се употребува кога пациентот драматично реагира на физиолошки неактивно лекување. Неактивните лекови кои се користат за индуцирање на плацебо ефектот се нарекуваат плацебо лекови; инертни „шеќерни“ пилули и лажни хируршки интервенции се типични примери.

Плацебо ефектот е убедлив феномен во медицината и плацебо лековите се широко користени во современата здравствена грижа.[1] Плацебо ефектот фрла светлина врз улогата на мозокот во физичкото здравје и дозволува споредба на лекови наспроти инертни еквиваленти во медицински истражувања. Лажната природа на плацебо лековите создава притисок меѓу Хипократовата заклетва и чесноста на односот меѓу пациентот и докторот.

Дефиниција[уреди | уреди извор]

Во статија од 1983 година, Клемент Џ. Мекдоналд и други го дефинирале плацебо ефектот како „супстанца или процедура ... која објективно нема влијание врз состојбата што се лекува“.[2] Иако оваа дефиниција е релативно едноставна, не е целосна дефиниција на плацебо ефктот.

Плацебо ефектот понекогаш се дефинира како психолошки ефект предизвикан од плацебо.[3] Но, оваа дефиниција не укажува на фактот дека плацебо ефектот може да биде дел од легитимни фармаколошки терапии: аналгетици и анксиолитици кои се даваат на пациент без негово знаење се помалку ефектни отколку кога пациентот знае дека ги прима. Слично на ова, ефектите од стимулација предизвикани од вградени електроди во мозокот на пациенти со напредната фаза на Паркинсонова болест се поголеми кога тие знаат за овие стимулации.[4] Тешкотијата да се одвои факторот на вистинскиот третман од очекувањата во вакви ситуации создава тешкотија при правилното дефинирање на плацебо ефектот.[5]

Моерман и Џонас укажале дека не е логично дефинирањето на плацибо ефект како ефект предизвикан од плацебо, бидејќи плацебо е супстанца која не предизвикува ништо. Наместо тоа, тие го вовеле изразот Instead they introduced the term „значење на реакцијата“, бидејќи мозокот се поврзува со плацебо, што предизвикува психолошки плацебо ефект.[3] Ернст и Реш смеаат дека некои од ефектите на плацебо може да се појават поради други фактори.[6]

Ефекти[уреди | уреди извор]

Поради тоа што плацибо ефектот е реакција на пациентот, постојат бројни можни компоненти за мерење на плацибо ефектите. Овие компоненти имаат различна релевантност во зависност од дизајнот на студијата и видовите на набљудувања.[7] Постојат докази дека со плацебо може да се измени нивото на хормони,[8] ендоканабиониди[9] или ендогени опијати,[10] сепак други значајни компоненти се: очекувањето на пациентот, регресија,[2][11] и недостаток на методологија за истражување.[12]

Објективни и субјективни ефекти[уреди | уреди извор]

Кога плацебо лек е даден како психостимулатор, има ефект врз срцевиот ритам и крвниот притисок, но ако е даден како депресант, се случува спротивен ефект.[13] Може да ја зголеми издржливоста,[14] брзината[15] и способноста за кревање тежини,[16] што го отвора прашањето дали плацебо треба да се дозволи за употреба при спортски натпревари.[17]

Со техниките кои се изведени од страна на Емеран Мајер, Џоана Џарко и Мет Либерман било покажано дека плацебо може да има реален, мерлив ефект на физиолошките промени во мозокот.[18] Меѓу реалните физиолошки промени предизвикани од плацебо се: промена на срцевото биење, на крвниот притисок, како и хемиски активности во мозокот посебно при случаи на болка, депресија, анксиозност, замор и некои симптоми на Паркинсонова болест. Но, во случај на астма, ефектите се сосема субјективни кога пациентот пријавува подобрување за кое не постои објективна промена на состојбата.[18][19]

Најчесто плацебо ефектот е поврзан со измама со цел да се предизвика позитивен исход, испитувањата вршени во Медицинското училиште во Харвард покажуваат дека плацебо може да функционира и без измама. Осумдесет пациенти биле поделени на две групи, од кои едната група не примала никаков третман, а другата група добила плацебо пилули. Иако им било кажано дека пилулите немаат активна состојка, сепак пациентите пријавиле намалување на симптомите.[20] При друго слично испитување, на пациентите со мигрена им биле дадени пилули на кои пишувало дека се плацебо, тие сепак пријавиле подобрување на нивната состојба.[21]

Фактори кои влијаат[уреди | уреди извор]

Бидејќи плацебо ефектот зависи од очекувањата, различни фактори може да влијаат врз резултатите.[22] На пример, испитувањата покажале дека бојата и големината на плацебо таблетките влијаат врз резултатот, со тоа што таблетки со силни бои делуваат подобро како стимуланси, а таблетки со смирувачки бои делуваат подобро како депресанти. Капсулите се поефектни од таблетките, а исто така и големината.[23] Според едно истражување, големите таблетки даваат подобри резултати[24] а според друго истражување, ефектот е резултат на потеклото на пациентот.[25] Операцијата пак, дава посилен плацибо ефект отколку инекцијата.[26]

Истражувањата поврзани со плацебо третман на стомачни чирови покажуваат дека ефектот зависи од земја до земја.[3] Плацебо ефектот во Бразил е низок при третман на чир во стомак, повисок е во северна Европа (Данска, Холандија), а највисок во Германија. Сепак, плацебо ефектот при третман на хипертензија е најнизок во Германија.[27] Методологијата на овие испитувања има недостатоци, бидејќи не е правена само анализа на разните културни разлики, туку во некои случаи пациентите примале и антибиотици.[28]

Од друга страна, истражување објавено во JAMA психијатрија плацибо ефектите биле најголеми меѓу 1960 и 2013 година.[29] Друго истражување објавено во Болка во 2015 година, покажува дека при клинички третман на невропатска болка со плацебо, вршено во САД од 1990 до 2013 година, ефектите биле добри.[30]

Етика[уреди | уреди извор]

Истражувачки испитувања[уреди | уреди извор]

Се смета дека плацебо е неопходно при медицински испитувања, посебно за споредба со лековите кои се тестираат. Сепак, некои сметаат дека не треба да се користи плацебо, бидејќи во тој случај некои од пациентите остануваат без никаков третман за време на медицинското истражување.[31]

Медицинска пракса[уреди | уреди извор]

Користењето на плацебо како медицински третман е контроверзно откако постои. Значајни медицински организации го одобрија,[32] но во 1903 година Ричард Кларк Кабот истакнал дека треба да се избегнува плацебо третман, затоа што е измама. Њуман истакнал дека можеби не е етички да се користи плацебо, но исто така не е етички да не се користи нешто што може да лекува. Тој предложил овој парадокс да се реши со тоа што да се користи во ситуации кога се верува во ефектот.[33]

Наводи[уреди | уреди извор]

  1. Hróbjartsson A, Norup M. 2003 The use of placebo interventions in medical practice--a national questionnaire survey of Danish clinicians. Eval Health Prof. Jun;26(2):153-65.
  2. 2,0 2,1 McDonald CJ, Mazzuca SA, McCabe GP; Mazzuca; McCabe Jr (1983). „How much of the placebo 'effect' is really statistical regression?“. Stat Med. 2 (4): 417–27. doi:10.1002/sim.4780020401. PMID 6369471.CS1-одржување: повеќе имиња: список на автори (link)
  3. 3,0 3,1 3,2 Moerman DE, Jonas WB; Jonas (2002). „Deconstructing the placebo effect and finding the meaning response“. Ann. Intern. Med. 136 (6): 471–6. doi:10.7326/0003-4819-136-6-200203190-00011. PMID 11900500.
  4. Colloca L, Lopiano L, Lanotte M, Benedetti F; Lopiano; Lanotte; Benedetti (2004). „Overt versus covert treatment for pain, anxiety, and Parkinson's disease“. Lancet Neurol. 3 (11): 679–84. doi:10.1016/S1474-4422(04)00908-1. PMID 15488461.CS1-одржување: повеќе имиња: список на автори (link)
  5. Howick J (2016). „The relativity of 'placebos': defending a modified version of Grünbaum's definition“. Synthese: 1–34. doi:10.1007/s11229-015-1001-0. name=Caponnetto2012>Caponnetto, Pasquale; Campagna, Davide; Papale, Gabriella; Russo, Cristina; Polosa, Riccardo (2012). „The emerging phenomenon of electronic cigarettes“. Expert Review of Respiratory Medicine. 6 (1): 63–74. doi:10.1586/ers.11.92. ISSN 1747-6348. PMID 22283580.
  6. Ernst E, Resch KL; Resch (August 1995). „Concept of true and perceived placebo effects“. BMJ. 311 (7004): 551–3. doi:10.1136/bmj.311.7004.551. PMC 2550609. PMID 7663213.
  7. Kienle GS, Kiene H; Kiene (December 1997). „The powerful placebo effect: fact or fiction?“. J Clin Epidemiol. 50 (12): 1311–8. doi:10.1016/s0895-4356(97)00203-5. PMID 9449934.
  8. Kokkotou E, Conboy LA, Ziogas DC, Quilty MT, Kelley JM, Davis RB, Lembo AJ, Kaptchuk TJ; Conboy; Ziogas; Quilty; Kelley; Davis; Lembo; Kaptchuk (2010). „Serum correlates of the placebo effect in irritable bowel syndrome“. Neurogastroenterology and Motility : the Official Journal of the European Gastrointestinal Motility Society. 22 (3): 285–e81. doi:10.1111/j.1365-2982.2009.01440.x. PMC 2852478. PMID 20028464.CS1-одржување: повеќе имиња: список на автори (link)
  9. Colloca, Luana (Aug 28, 2013). Placebo and Pain: From Bench to Bedside (1. изд.). Academic Press. стр. 11–12. ISBN 9780123979315.
  10. Benedetti F, Mayberg HS, Wager TD, Stohler CS, Zubieta JK; Mayberg; Wager; Stohler; Zubieta (November 2005). „Neurobiological mechanisms of the placebo effect“. J. Neurosci. 25 (45): 10390–402. doi:10.1523/JNEUROSCI.3458-05.2005. PMID 16280578.CS1-одржување: повеќе имиња: список на автори (link)
  11. Barnett AG, van der Pols JC, Dobson AJ; Van Der Pols; Dobson (February 2005). „Regression to the mean: what it is and how to deal with it“. Int J Epidemiol. 34 (1): 215–20. doi:10.1093/ije/dyh299. PMID 15333621.CS1-одржување: повеќе имиња: список на автори (link)
  12. A. Hróbjartsson & P. C. Gøtzsche (August 2004). „Is the placebo powerless? Update of a systematic review with 52 new randomized trials comparing placebo with no treatment“. Journal of Internal Medicine. 256 (2): 91–100. doi:10.1111/j.1365-2796.2004.01355.x. PMID 15257721. Gøtzsche's biographical article has further references related to this work.
  13. Kirsch I (1997). „Specifying non-specifics: Psychological mechanism of the placebo effect“. Во Harrington A (уред.). The Placebo Effect: An Interdisciplinary Exploration. Cambridge: Harvard University Press. стр. 166–86. ISBN 978-0-674-66986-4.
  14. Beedie CJ, Coleman DA, Foad AJ (2007). „Positive and negative placebo effects resulting from the deceptive administration of an ergogenic aid“. Int. J. Sport Nutr. Exerc. Metab. 17: 259–269.
  15. Clark K, Milliken R (21 August 2000). „Today, it's "May the best swimsuit win". US News and World Report. стр. 55. Архивирано од изворникот на May 2, 2013., cited in: Moerman DE, Jonas WB; Jonas (19 March 2002). „Deconstructing the placebo effect and finding the meaning response“. Ann Intern Med. 136 (6): 471–6. doi:10.7326/0003-4819-136-6-200203190-00011. PMID 11900500.
  16. Pollo A, Carlino E, Benedetti F; Carlino; Benedetti (July 2008). „The top-down influence of ergogenic placebos on muscle work and fatigue“. Eur. J. Neurosci. 28 (2): 379–88. doi:10.1111/j.1460-9568.2008.06344.x. PMID 18702709.CS1-одржување: повеќе имиња: список на автори (link)[мртва врска]
  17. Benedetti F, Pollo A, Colloca L; Pollo; Colloca (2007). „Opioid-mediated placebo responses boost pain endurance and physical performance – is it doping in sport competitions“. J. Neurosci. 27 (44): 11934–9. doi:10.1523/JNEUROSCI.3330-07.2007. PMID 17978033.CS1-одржување: повеќе имиња: список на автори (link)
  18. 18,0 18,1 The neural correlates of placebo effects: a disruption account, Matthew D. Lieberman, Johanna M. Jarcho, Steve Berman, Bruce D. Naliboff, Brandall Y. Suyenobu, Mark Mandelkern, and Emeran A. Mayer [1] Архивирано на 22 јули 2018 г.
  19. „The Placebo Phenomenon“. 14 December 2012.
  20. „Placebos work — even without deception“. Harvard Gazette. Посетено на 2016-04-22.
  21. „The Placebo Phenomenon“. Harvard Magazine. Посетено на 2016-04-22.
  22. Carrasco-Villanueva, M. A., El Efecto “Pricebo”: Cómo los precios pueden influenciar la percepción sobre la calidad del cannabis y sus implicaciones en las políticas de precios", Pensamiento Crítico, vol. 22, n. 2, pp 175-210
  23. de Craen AJ, Roos PJ, Leonard de Vries A, Kleijnen J; Roos; Leonard De Vries; Kleijnen (1996). „Effect of colour of drugs: systematic review of perceived effect of drugs and of their effectiveness“. BMJ. 313 (7072): 1624–6. doi:10.1136/bmj.313.7072.1624. PMC 2359128. PMID 8991013.CS1-одржување: повеќе имиња: список на автори (link)
  24. Buckalew LW, Ross S; Ross (1981). „Relationship of perceptual characteristics to efficacy of placebos“. Psychol. Rep. 49 (3): 955–61. doi:10.2466/pr0.1981.49.3.955. PMID 7330154.
  25. Dolinska B (1999). „Empirical investigation into placebo effectiveness“ (PDF). Ir J Psych Med. 16 (2): 57–58. Архивирано од изворникот (PDF) на 2011-07-22.
  26. https://books.google.com/books?id=NfCDR_Yl7f0C&lpg=PA21&ots=K0nNndldOB&dq=large%20pills%20capsules%20placebos&pg=PA21#v=onepage&q=large%20pills%20capsules%20placebos&f=false Health Psychology: An Introduction to Behavior and Health By Linda Brannon, Jess Feist
  27. Moerman DE (2000). „Cultural variations in the placebo effect: ulcers, anxiety, and blood pressure“. Med Anthropol Q. 14 (51–72): 51–72. doi:10.1525/maq.2000.14.1.51. PMID 10812563.
  28. Hall, Mike; Howarth, Alice; Marshall, Michael (December 1, 2016). „Skeptics with a K: Episode #187“. The Merseyside Skeptics Society. Архивирано од изворникот на 2018-05-19. Посетено на May 3, 2018.
  29. Rutherford, Bret R.; Pott, Emily; Tandler, Jane M.; Wall, Melanie M.; Roose, Steven P.; Lieberman, Jeffrey A. (8 October 2014). „Placebo Response in Antipsychotic Clinical Trials“. JAMA Psychiatry. 71 (12): 1409–21. doi:10.1001/jamapsychiatry.2014.1319. PMC 4256120. PMID 25321611.
  30. Tuttle, AH; Tohyama, S; Ramsay, T; Kimmelman, J; Schweinhardt, P; Bennett, GJ; Mogil, JS (22 August 2015). „Increasing placebo responses over time in U.S. clinical trials of neuropathic pain“. Pain. 156 (12): 2616–26. doi:10.1097/j.pain.0000000000000333. PMID 26307858. Краток опис.
  31. Michels (2000). „The Placebo Problem Remains“. Arch Gen Psychiatry. 57 (4): 321–322. doi:10.1001/archpsyc.57.4.321.
  32. Грешка во наводот: Погрешна ознака <ref>; нема зададено текст за наводите по име HistoricalOverview.
  33. David H. Newman (2008). Hippocrates' Shadow. Scribner. стр. 134–59. ISBN 1-4165-5153-0.

Надворешни врски[уреди | уреди извор]