Неон
|
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| H | He | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Li | Be | B | C | N | O | F | Ne | ||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Na | Mg | Al | Si | P | S | Cl | Ar | ||||||||||||||||||||||||||||||||||
| K | Ca | Sc | Ti | V | Cr | Mn | Fe | Co | Ni | Cu | Zn | Ga | Ge | As | Se | Br | Kr | ||||||||||||||||||||||||
| Rb | Sr | Y | Zr | Nb | Mo | Tc | Ru | Rh | Pd | Ag | Cd | In | Sn | Sb | Te | I | Xe | ||||||||||||||||||||||||
| Cs | Ba | La | Ce | Pr | Nd | Pm | Sm | Eu | Gd | Tb | Dy | Ho | Er | Tm | Yb | Lu | Hf | Ta | W | Re | Os | Ir | Pt | Au | Hg | Tl | Pb | Bi | Po | At | Rn | ||||||||||
| Fr | Ra | Ac | Th | Pa | U | Np | Pu | Am | Cm | Bk | Cf | Es | Fm | Md | No | Lr | Rf | Db | Sg | Bh | Hs | Mt | Ds | Rg | Cn | Uut | Uuq | Uup | Uuh | Uus | Uuo | ||||||||||
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
|||||||||||||||||||
| Општо | |||||||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Име, симбол, број | неон, Ne, 10 | ||||||||||||||||||
| Група, период, блок | 18, 2, p | ||||||||||||||||||
| Изглед | безбоен |
||||||||||||||||||
| Стандардна атомска маса | 20.1797(6) g·mol−1 | ||||||||||||||||||
| Електронска конфигурација | 1s2 2s2 2p6 | ||||||||||||||||||
| Електрони по обвивка | 2, 8 | ||||||||||||||||||
| Физички својства | |||||||||||||||||||
| Боја | 164 | ||||||||||||||||||
| Состојба | гас | ||||||||||||||||||
| Густина | (0 °C, 101.325 kPa) 0.9002 g/L |
||||||||||||||||||
| Точка на топење | 24.56 K (-248.59 °C, -415.46 °F) |
||||||||||||||||||
| Точка на вриење | 27.07 K (-246.08 °C, -410.94 °F) |
||||||||||||||||||
| Тројна точка | 24.5561 K (-249°C), 43[1][2] kPa | ||||||||||||||||||
| Критична точка | 44.4 K, 2.76 MPa | ||||||||||||||||||
| Топлина на фузија | 0.335 kJ·mol−1 | ||||||||||||||||||
| Топлина на фузија | 98798 kJ·mol−1 | ||||||||||||||||||
| Топлина испарување | 1.71 kJ·mol−1 | ||||||||||||||||||
| Специфичен топлински капацитет | (25 °C) 20.786 J·mol−1·K−1 | ||||||||||||||||||
|
|||||||||||||||||||
| Атомски особини | |||||||||||||||||||
| Кристална структура | централно коцкаст | ||||||||||||||||||
| Јонизациски енергии | 1st: 2080.7 kJ·mol−1 |
|||||||||||||||||||
| 2nd: 3952.3 kJ·mol−1 | |||||||||||||||||||
| 3rd: 6122 kJ·mol−1 | |||||||||||||||||||
| Атомски радиус (пресм.) | 38 pm | ||||||||||||||||||
| Ковалентен радиус | 69 pm | ||||||||||||||||||
| Ван дер Валсов радиус | 154 pm | ||||||||||||||||||
| Разно | |||||||||||||||||||
| Магнетна подреденост | немагнетен | ||||||||||||||||||
| Топлинска спроводливост | (300 K) 49.1x10-3 W·m−1·K−1 | ||||||||||||||||||
| Брзина на звук | (гас, 0 °C) 435 m/s | ||||||||||||||||||
| Компресибилен модул | 654654 GPa | ||||||||||||||||||
| CAS-број | 7440-01-9 | ||||||||||||||||||
| Избрани изотопи | |||||||||||||||||||
|
|||||||||||||||||||
| Референци | |||||||||||||||||||
Неон (грчки νέος што значи "нов") е хемискиот елемент во периодниот систем со симболот Ne и атомскиот број 10. Како безбоен, речиси инертен благороден гас, неонот дава посебна црвеникава светлина кога се користи во вакуумските разелектризирани цевки и неонските лампи. Тој се наоѓа во трагови во воздухот. Неонот е најсветлиот благороден гас.
Содржина |
[уреди] Примена
Црвенкасто-портокаловата боја која неонот ја емитува кај неонските лампи се користи за правење на неонски знаци. Зборот "неон" исто така се користи и како генеричко име за овие типови на светла, иако се користат многу други гасови за да се произведат различни бои на светлината. Други примени:
- вакуумски цевки
- високоволтажни индикатори
- телевизиски цевки
- неонот и хелиумот се користат за производство на еден вид гасен ласер
- во ладилниците.
[уреди] Историја
Неонот бил откриен од шкотскиот хемичар Вилијам Ремзи и англискиот хемичар Морис Траверс во 1898 година.
[уреди] Наоѓање
Неонот е едноатомен гас при стандардни услови. Неонот е редок, а се наоѓа во Земјината атмосфера како еден дел на секои 65,000 и индустриски се добива со криогена фракциона дестилација на втечнет воздух.
[уреди] Соединенија
Јоните Ne+, (NeAr)+, (NeH)+ и (HeNe+) се откриени при оптички и масено спектрометриски истражувања. Неонот образува и нестабилни хидрати.
Грешка при цитирањето: Статијата има ознаки <ref>, но не ја најдов потребната ознака {{наводи}} (или <references/>).

