Магистер милитум
Од Википедија, слободната енциклопедија
Магистер милитум (лат.: Magistri militum = "водач на војниците") бил чин користен во доцното Римско царство од времето на Константин Велики[1].
Магистер милитумот обично бил во можност да ги контролира или многу да влијае на одлуките на царот, како што тоа бил случај со Стилихон, Рицимер, Одоакар и некои други.
Постоела и “пониска“ верзија на оваа титула-чин. Кога покрај името magister militum се додавало името на територијата (провинцијата), на пример, magister militum per Thracias (магистер милитум на Тракија), тогаш во прашање не бил главниот воен командант во Царството, туку главниот воен командант на таа територија.
Содржина |
[уреди] Списoк na Magistri Militum
- Флавиј Баутон
- 352-355 г. п.н.е.: Клавдиј Силван
- 389-394 г. п.н.е.: Арбогаст
- 394-408 г. п.н.е.: Стилихон
- 410-421 г. п.н.е.: Констанциј III
- 433-454 г. п.н.е.: Аециј
- 455 г. п.н.е.: Авит
- 455-472 г. п.н.е.: Рицимер
- 472-473 г. п.н.е.: Гундобад
- 475-476 г. п.н.е.: Орест
[уреди] Magister militum per Gallias
[уреди] Magister militum per Illyricum
- 530-536 г. п.н.е.: Мунд
[уреди] Magistri militum per Oriens
- 460s-471 г. п.н.е.: Аспар
- 483-488 г. п.н.е.: Теодорик Велики
- 503-505 г. п.н.е.: Ареодобин
[уреди] Наводи
- ↑ Magister Militum By N.S. Gill, About.com Guide (анг.)
