Литвански јазик
| Литвански јазик Lietuvių kalba |
||
|---|---|---|
| Зборуван во: | Литванија, Аргентина, Австралија, Белорусија, Бразил, Канада, Естонија, Казакстан, Летонија, Полска, Русија, Шведска, Обединетото Кралство, Ирска, Уругвај, САД, Шпанија, Франција | |
| Регион: | Европа | |
| Вкупно говорници: | 3.5 милиони (Литванија) 500.000 (странство) 4-5 милиони(вкупно)[1] |
|
| Ранглиста: | ||
| Јазично семејство: | индоевропски балтословенски балтички источни Литвански јазик |
|
| Официјален статус | ||
| Официјален јазик во: | ||
| Регулиран од: | Комисија за литвански јазик | |
| Јазични кодови | ||
| ISO 639-1: | lt | |
| ISO 639-2: | lit | |
| ISO 639-3: | lit | |
Литванскиот јазик (lietuvių kalba) е балтички јазик кој воглавно се зборува во Литванија, но и во литванските заедници во светот. Тој е официјален јазик во Литванија и службен јазик во Европската Унија. Литванскиот јазик како мајчин го зборуваат околу 2.96 милиони жители во Литванија и околу 170.000 во странство. Тој е сличен со летонскиот јазик, бидејќи се од иста јазична група, но не се многу разбирливи помеѓу себе. Литванскиот јазик се пишува со литванска азбука, базирана на латиницата.
Содржина |
[уреди] Класификација
Литванскиот јазик е еден од двата преживеани балтички јазици, покрај летонскиот јазик. Така, во 19 век исчезнал старопруски јазик, куронскиот јазик и судовскиот јазик исчезнале пред старопрускиот. Балтичките јазици формираат посебна група на индоевропски јазици, иако понекогаш се класифицираат со словенските јазици.
[уреди] Распространетост
Литванскиот јазик воглавно се зборува во Литванија. Исто така, јазикот се зборува од етничките Литванци во Белорусија, Летонија, Полска и Калининградската област во Русија. Покрај овие околни држави, литванскиот се зборува и во сите литвански заедници во дијаспората. Во Литванија 2.955.200 луѓе го зборуваат литванскиот според приоценката од 1998 година.
[уреди] Дијалекти
Литванскиот јазик има две големи дијалектни групи: аукшајтијски дијалект и самогитски дијалект. Денес постојат значајни разлики меѓу самогитскиот дијалект и стандардниот литвански јазик. Модерниот самогитски дијалект се оформил во периодот од 13 до 16 век под влијание на куронскиот јазик. Двата големи дијалекта се поделени на говори или суп-дијалекти, каде секој дијалект има по 3 говори. Самогитскиот е составен од западен, северен и јужен дијалект, додек аукштајтијскиот е поделен на западен, дајнавски и источен дијалект. Овие дијалекти се составени од говори. Стандардниот литвански е базиран на западно-аукштајтијскиот дијалект, но има влијание и од останатите дијалекти, особено во поглед на зборовниот фонд.
[уреди] Правопис
Литванскиот јазик користи литванска азбука, базирана на латиницата. Таа е составена од 32 букви.
| A | Ą | B | C | Č | D | E | Ę | Ė | F | G | H | I | Į | Y | J | K | L | M | N | O | P | R | S | Š | T | U | Ų | Ū | V | Z | Ž |
| a | ą | b | c | č | d | e | ę | ė | f | g | h | i | į | y | j | k | l | m | n | o | p | r | s | š | t | u | ų | ū | v | z | ž |
Литванскиот јазик во голем дел е фонетски јазик, односно како и македонскиот, една буква претставува еден глас. Макрон се користи за да се означи должината на самогласката, но се користат и останати диакрити, кои не се користат многу при пишување.
[уреди] Самогласки
Литванскиот има 12 самогласки.
| големи букви | A | Ą | E | Ę | Ė | I | Į | Y | O | U | Ų | Ū |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| мали букви | a | ą | e | ę | ė | i | į | y | o | u | ų | ū |
| МФА | ɐ aː |
aː | ɛ æː |
æː | eː | ɪ | iː | iː | ɔ oː |
ʊ | uː | uː |
[уреди] Согласки
Литванскиот јазик има 20 согласки.
| големи букви | B | C | Č | D | F | G | H | J | K | L | M | N | P | R | S | Š | T | V | Z | Ž |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| мали букви | b | c | č | d | f | g | h | j | k | l | m | n | p | r | s | š | t | v | z | ž |
| МФА | b | ts | tʃ | d | f | ɡ | ɣ | j | k | l | m | n | p | r | s | ʃ | t | ʋ | z | ʒ |
[уреди] Фонологија
[уреди] Согласки
| лабијални | дентални | алвеоларни | непчани | меконепчани | ||
|---|---|---|---|---|---|---|
| носни | m | n | ||||
| експлозивни | безвучни | p | t | k | ||
| звучни | b | d | ɡ | |||
| фрикативни | безвучни | (f) | s | ʃ | (x) | |
| звучни | z | ʒ | (ɣ) | |||
| африкативни | безвучни | ts | tʃ | |||
| звучни | dz | dʒ | ||||
| апроксимантни | ʋ | l | j | |||
| вевни | r | |||||
[уреди] Самогласки
| предни | централни | задни | |
|---|---|---|---|
| затворени | iː | uː | |
| скоро-затворени | ɪ | ʊ | |
| затворено-средни | eː | oː | |
| отворено-средни | ɛ | ɔ | |
| скоро-отворени | æː | ɐ | |
| отворени | aː |
| предни | задни | |||
|---|---|---|---|---|
| долги | кратки | долги | кратки | |
| високи | iː | ɪ | uː | ʊ |
| средни | eː | ɛ | oː | ɔ |
| ниски | æː | a | ɐː | ʌ |
[уреди] Примери
|
|
|
| Писмо | латиница |
| Пример | Прв член од „Декларацијата за човекови права“ |
| Текст | Visi žmonės gimsta laisvi ir lygūs savo orumu ir teisėmis. Jiems suteiktas protas ir sąžinė ir jie turi elgtis vienas kito atžvilgiu kaip broliai. |
| Македонски | Ситe чoвeчки суштeствa сe рaѓaaт слoбoдни и eднaкви пo дoстoинствo и прaвa. Tиe сe oбдaрeни сo рaзум и сoвeст и трeбa дa сe oднeсувaaт eдeн кoн друг вo дуxoт нa oпштo чoвeчкaтa припaднoст. |
| Портал: Јазици | |
- литвански: lietuviškai
- (јазик) lietuvių
- (националност) lietuvis (м), lietuvė (ж)
- здраво (неформално): labas, (формално): laba diena
- догледање (неформално): iki!
- молам: prašau
- благодарам: ačiū
- Она: tas (м), ta (ж)
- Колку (чини)?: kiek kainuoja?
- да: taip
- не: ne
- извини: atsiprašau
- не разбирам: nesuprantu
- Дали зборуваш англиски?: Ar kalbate angliškai?
- Каде е ...?: Kur yra ...?
- продавница: parduotuvė
- чај: arbata
- кафе: kava
- млеко: pienas
- Колку? : Kiek?
- пример: pavyzdys
- примери: pavyzdžiai
- слика: nuotrauka
[уреди] Наводи
- ↑ Ethnologue report for language code:lit
- ↑ Zinkevičius, Zigmas; Alexas Stanislovas Girdenis (1966). „Dėl lietuvių kalbos tarmių klasifikacijos“. „Kalbotyra (Slavistica Vilnensis)“ 14. ISSN 1392-1517.
[уреди] Користена литература
- Leonardas Dambriūnas, Antanas Klimas, William R. Schmalstieg, Beginner's Lithuanian, Hippocrene Books, 1999, ISBN 0-7818-0678-X. Older editions (copyright 1966) called "Introduction to modern Lithuanian".
- Remys, Edmund, Review of Modern Lithuanian Grammar, Lithuanian Research and Studies Center, Chicago, 2nd revised edition, 2003.
- Klimas, Antanas. „Baltic and Slavic revisited“. „Lituanus vol. 19, no. 1, Spring 1973 “. http://www.lituanus.org/1973/73_1_02.htm. проверено на 23 октомври, 2007.
- Zigmas Zinkevičius, "Lietuvių kalbos istorija" ("History of Lithuanian Language") Vol.1, Vilnius: Mokslas, 1984, ISBN 5-420-00102-0.
- Remys, Edmund, General distinguishing features of various Indo-European languages and their relationship to Lithuanian, Indogermanische Forschungen, Berlin, New York, 2007.
[уреди] Поврзано
[уреди] Надворешни врски
- Страница за учење литвански
- Литванска лингвистика
- Ethnologue извештај за литванскиот
- Академски литвански речник
- Слободен англиско-литвански речник
- Достапен литвански речник
- Англиско-литвански-германски речници
- Литвански двојазичен речник
- Историска граматика на литванскиот јазик
- Летонски и литванско со јапонски превод
- Летно училиште на литвански
- Литвански часови
|
||||||||

