Лама

Од Википедија, слободната енциклопедија
Прејди на: содржини, барај
Оваа статија е посветена на вид животно. За духовниот водач, видете Лама (будизам).
Лама
Лама како лежи
Заштитен статус
Припитомен
Научна класификација
Царство: Животни
Колено: Хордати
Класа: Цицачи
Ред: Парнокопитни
Фамилија: Камили
Род: Лама
Вид: L. glama
Биномен назив
Lama glama
(Linnaeus 1758)
Ареал на питомата лама
Кечуанско девојче со лама во Куско, Перу

Ламата (науч. Lama glama) е домашно животно од Јужна Америка од фамилијата на Камили. Народите на Андите ја одгледуваат уште од најстари времиња за месото и поради нејзината полезност како товарно животно.

Возрасните единки се високи од 1,7-1,8 м (до темето) и тежат околу 130-200 кг. Кога ќе се роди, младенчето (наречено „крија“) тежи 9-14 кг. Ламата има животен век од 20–30 години, зависно од квалитетот на животот. Ова е мошне друштвено животно и живее во стада. Волната ѝ е мека и нема ланолин. Животното е прилично интелигентно, и учи прости задачи по неколку повторувања. Ако е натоварена со самар, ламата може да носи околу 25% до 30% од сопствената тежина долж 8-12 км.[1]

Поимот „лама“ потекнува од кечуанскиот јазик, а потоа влегол во шпанскиот како llama.[2]

Ламите потекнуваат од централните рамници на Северна Америка пред околу 40 милиони години. Во Јужна Америка се преселиле пред 3 милиони години. Кон крајот на последното ледено доба (пред 10.000–12.000 години), сите видови од фамилијата Камили во Северна Америка изумреле.[1] Денес во Јужна Америка има 7 милиони лами и алпаки. Кон крајот на XX век, овие животни се донесени и во САД и Канада, каде денес има 158.000 лами и 100.000 алпаки.[3]

Содржина

Размножување[уреди]

Овие животни имаат необичен циклус на размножување за нивната физичка големина. Женките овулираат со поттик. За време на парењето, женката испушта јајце клетка и честопати се оплодува од прв обид. Женките исто така немаат еструс (промени во периодот на парење).[4]

Како и кај луѓето, мажјаците и женките полово созреваат на различна возраст. Женките достигнуваат пубертет на 12 месеци, а мажјаците дури на возраст од 3 години.[5]

Ламите се парат во легната положба, што е необично за големо животно. Процесот трае подолго (20–45 минути), што е исто така необично за големите животни.

Бременост трае 11½ месеци (350 дена). Мајката не го лиже новороденчето, туку го трие со муцката и му хука. Ова се случува поради тоа што јазикот на ламата се издава само 0,5 см од устата.[6]

Исхрана[уреди]

Овие животни имаат прилично голем избор на храна. Младите јадат похранлива храна поради помалиот капацитет на обработка на хранливите состојки [7]

Поведение[уреди]

Насамарена лама во Карпестите Планини во САД.

Ако се одгледа исправно, ламата е дружељубива и пријатна. По природа е многу љубопитна и без проблем приоѓа на непознати луѓе. Меѓутоа, доколку во раната младост се навикне на пречеста дружба и хранење од шише, тогаш ламата се научува да ги гледа луѓето исто како другите лами и затоа многу тешко се контролира. Така доаѓа до епизоди на плукање, клоцање и борење со вратот. Ова е нормално во природната друштвена средина на ламите, бидејќи претставува начин на регулација на поредокот и статусот на единката.

Кога се уплашени или налутени, ламите мљацкаат со устата и ги спуштаат ушите наназад.

Ламите се користат и како чувари на овци бидејќи се мошне агилни и лесно воспоставуваат врска со стадото како нивен претпоставен.[8]

Во Република Македонија, група од машки и женски единки може да се видат во зоолошката градина во Скопје.[9]

Историја[уреди]

Фигура на човек со лама (100–300 г.). Култура Моче.

Народот Моче често погребувал лами заедно со големците, за да го снабдат покојникот за задгробниот живот.[10] На керамичките статуетки од претколумбовскиот период на Перу, ламите се при прикажани мошне реалистично.

Инките ги користеле како единствено товарно животно, а потчинетите народи во царството имале долга традиција на нивно одгледување. Кај благородниците, ламата имала симболично значење и затоа биле погребувани со статуетки на лами.[11] Во Јужна Америка, ламата и денес е товарно животно, но се одгледува и поради волната и месото.[12]

Во времето на освојувањата, Шпанците користеле лами за пренесување на руда од рудниците во планинските предели.[13] Само рудниците во Потоси користеле 300.000 лами за пренос на ископаната руда. Со донесувањето на коњот, магарето и мазгата, важноста на ламата како товарно животно драстично се намалила.[14]

Поврзано[уреди]

Наводи[уреди]

  1. 1,0 1,1 „Лама“. Државен универзитет на Оклахома. 25 јуни 2007. http://www.ansi.okstate.edu/breeds/other/llama/.  (англиски)
  2. Oxford English Dictionary, II изд, "llama"
  3. South Central Llama Association (22 јануари 2009). „Llama Facts“. http://www.scla.us/llamafacts.html. 
  4. Greta Stamberg and Derek Wilson (12 април 2007). „Induced Ovulation“. „Llamapaedia“. http://www.llamapaedia.com/reproduction/ovulate.html. 
  5. L. W. Johnson (17 април 2007). „Llama reproduction“. „College of Veterinary Medicine and Biomedical Sciences, Државен универзитет на Колорадо, Форт Колинс.“. National Library of Medicine and the National Institutes of Health. http://www.ncbi.nlm.nih.gov/entrez/query.fcgi?cmd=Retrieve&db=PubMed&list_uids=2647232&dopt=Citation. 
  6. „The llama reproductive cycle“. „LlamaWeb“. 17 април 2007. http://www.llamaweb.com/about/reproduction.html. 
  7. Randy Sell (17 април 2007). „Llama“. „Department of Agricultural Economics, Државен универзитет на Северна Дакота“. http://www.ag.ndsu.edu/pubs/alt-ag/llama.htm. 
  8. „Guard Llamas: An Alternative for Effective Predator Management“. http://www.whyllama.com/GuardLlamas.htm#Guarding%20behavior/. 
  9. Лама - Зоолошка градина Скопје
  10. Berrin, Katherine & Larco Museum. The Spirit of Ancient Peru:Treasures from the Museo Arqueológico Rafael Larco Herrera. New York: Thames & Hudson, 1997 ISBN 0-500-01802-2.
  11. „Little Llamas“. „Inca culture“. 10 октомври 2006. http://www.nationalgeographic.com/inca/inca_culture_4.html. 
  12. „Information Resources on the South American Camelids: Llamas, Alpacas, Guanacos, and Vicunas 1943–2006“. 25 јуни 2007. http://www.nal.usda.gov/awic/pubs/llama.htm. 
  13. Jared Diamond (12 април 2007). „Guns, Germs & Steel. The Show: Episode Two“. „PBS“. http://www.pbs.org/gunsgermssteel/show/episode2.html. 
  14. Jared Diamond (12 ааприл 2007). „Guns, Germs & Steel. The story of ... Llamas“. „PBS“. http://www.pbs.org/gunsgermssteel/variables/llamas.html. 

Надворешни врски[уреди]