Историја на будизмот во Индија

Од Википедија — слободната енциклопедија

Будизмот е религија која потекнува од Бихар, Индија и се основува на учењето на Гаутама Сидарта, кој е познат како Буда. Религијата е во најголем подем за време на владеењето на Мауриската Империја. Будизмот се распространил на две основни традиции; Теравада, која се раширила на исток, а сега е распространета во Југоисточна Азија, и Махајана, која прво се проширила на запад, после на север и на исток подоцна во целата Источна Азија. И двата имаат традиции, кои се распростанети низ целиот свет.

Гаутама Сидарта[уреди | уреди извор]

Ашока Чакра е староиндиско опишување на Дармачакра (се користи и во хундуизмот). Илустрацијата на Ашока Чакра се користи во индиското знаме.

Гаутама Сидарта бил историски основач на будизмот. Тој е роден како принц Кшатрија во древна Индија околу 560 г. пр. Хр.[1] Во многу Будистички текстови за Буда се вели, дека е потомок на браманот Ангираса.[2][3]

После аскетизмот и медитацијата, Сидарта Гаутама го открива будистичкиот Среден пат.

Пропаѓањето на индискиот будизам[уреди | уреди извор]

Намалувањето на будизмот е во различен континуитет и од различни причини. Една од причините е силната поткрепа на будизмот од страна на локалните цареви и владетели, кои по нивното пропаѓање, се губела и религијата. Подоцна со големите муслимански освојувања[4], доаѓа до огромно разурнување на храмовите од страна на муслиманите[5].

Влијанието на хиндуизмот[уреди | уреди извор]

Хиндуизмот станал „поедноставен и позадоволителен пат кон верата за многу обични поклоници“.

Периодот помеѓу 400 и 1000 се забележани видни промени во преминувањето во хиндуизам за сметка на будизмот.[6]

Белата хунска (ефталитска) инвазија[уреди | уреди извор]

Индија е дом на Тенцин Ѓацо, XIV далај-лама.

Кинеските филозофи патувала во регионот помеѓу 5 и 8 век. Така на пример Факсијан, Ксуанѕанг, И Чинг, Хуеј-шенг и Сунг-Јун, почнуват да пишуваат и говорот за намалувањето на будизмот, особено во почетокот на нападот на Ефталитите.[7]

Турски муслимански конквистадори[уреди | уреди извор]

Со муслиманските завојувања на Индискиот Потконтинент беше поставено првото големо иконоборство во Јужна Азија.[8] Подоцна со развојот на трговијата со останатиот муслимански свет, голем број од индиските будисти преминале во ислам.

Литература[уреди | уреди извор]

  • „The Decline of Buddhism in India“. Washington State University. Архивирано од изворникот на 2006-09-08. Посетено на 2006-12-23.
  • Dhammika, S. (1993). The Edicts of King Ashoka. Kandy, Sri Lanka: Buddhist Publication Society. ISBN 955-24-0104-6.
  • Promsak Jermsawatdi, "Thai Art with Indian influence", 2003, Abhinav Publications, ISBN 81-7017-090-7
  • Doniger, Wendy (2000). Merriam-Webster Encyclopedia of World Religions. Encyclopedia Britanica. стр. 1378. ISBN 0-87779-044-2.
  • Charles (EDT) Willemen, Bart Dessein, Collett Cox, "Sarvastivada Buddhist Scholastism", 1998, Brill Academic Publishers
  • Ashok Kumar Anand, "Buddhism in India", 1996, Gyan Books, ISBN 81-212-0506-9
  • André Wink, "Al-Hind, the Making of the Indo-Islamic World", 2004, BRILL, ISBN 90041023

Наводи[уреди | уреди извор]

  1. Индија од Стенли Волперт (стр. 32)
  2. Животот на Буда, од Едуард Џозеф Томас, првообјавени во 1927
  3. Стр. 22Животот на Будаод Џ. Едуард Томас
  4. Merriam-Webster, pg. 155–157
  5. „архивски примерок“. Архивирано од изворникот на 2006-09-08. Посетено на 2008-10-24.
  6. Онлајн BBC News: Религија и етика - хиндуизам
  7. Меријам-Вебстер, PG. 155-157
  8. Леви, Роберт I. Mesocosm: Хиндуизам и Организацијата на традиционалното Њу вор Сити во Непал. Berkeley: Универзитет на Калифорнија, 1990 година.

Надворешни врски[уреди | уреди извор]