Злато

Од Википедија — слободната енциклопедија
Злато  (79Au)
Општи својства
Име и симболзлато (Au)
Изгледметалик жолта
Златото во периодниот систем
Водород (двоатомски неметал)
Хелиум (благороден гас)
Литиум (алкален метал)
Берилиум (земноалкален метал)
Бор (металоид)
Јаглерод (повеќеатомски неметал)
Азот (двоатомски неметал)
Кислород (двоатомски неметал)
Флуор (двоатомски неметал)
Неон (благороден гас)
Натриум (алкален метал)
Магнезиум (земноалкален метал)
Алуминиум (слаб метал)
Силициум (металоид)
Фосфор (повеќеатомски неметал)
Сулфур (повеќеатомски неметал)
Хлор (двоатомски неметал)
Аргон (благороден гас)
Калиум (алкален метал)
Калциум (земноалкален метал)
Скандиум (преоден метал)
Титан (преоден метал)
Ванадиум (преоден метал)
Хром (преоден метал)
Манган (преоден метал)
Железо (преоден метал)
Кобалт (преоден метал)
Никел (преоден метал)
Бакар (преоден метал)
Цинк (преоден метал)
Галиум (слаб метал)
Германиум (металоид)
Арсен (металоид)
Селен (повеќеатомски неметал)
Бром (двоатомски неметал)
Криптон (благороден гас)
Рубидиум (алкален метал)
Стронциум (земноалкален метал)
Итриум (преоден метал)
Циркониум (преоден метал)
Ниобиум (преоден метал)
Молибден (преоден метал)
Технециум (преоден метал)
Рутениум (преоден метал)
Родиум (преоден метал)
Паладиум (преоден метал)
Сребро (преоден метал)
Кадмиум (преоден метал)
Индиум (слаб метал)
Калај (слаб метал)
Антимон (металоид)
Телур (металоид)
Јод (двоатомски неметал)
Ксенон (благороден гас)
Цезиум (алкален метал)
Бариум (земноалкален метал)
Лантан (лантаноид)
Цериум (лантаноид)
Празеодиум (лантаноид)
Неодиум (лантаноид)
Прометиум (лантаноид)
Самариум (лантаноид)
Европиум (лантаноид)
Гадолиниум (лантаноид)
Тербиум (лантаноид)
Диспрозиум (лантаноид)
Холмиум (лантаноид)
Ербиум (лантаноид)
Тулиум (лантаноид)
Итербиум (лантаноид)
Лутециум (лантаноид)
Хафниум (преоден метал)
Тантал (преоден метал)
Волфрам (преоден метал)
Рениум (преоден метал)
Осмиум (преоден метал)
Иридиум (преоден метал)
Платина (преоден метал)
Злато (преоден метал)
Жива (преоден метал)
Талиум (слаб метал)
Олово (слаб метал)
Бизмут (слаб метал)
Полониум (слаб метал)
Астат (металоид)
Радон (благороден гас)
Франциум (алкален метал)
Радиум (земноалкален метал)
Актиниум (актиноид)
Ториум (актиноид)
Протактиниум (актиноид)
Ураниум (актиноид)
Нептуниум (актиноид)
Плутониум (актиноид)
Америциум (актиноид)
Кириум (актиноид)
Берклиум (актиноид)
Калифорниум (актиноид)
Ајнштајниум (актиноид)
Фермиум (актиноид)
Менделевиум (актиноид)
Нобелиум (актиноид)
Лоренциум (актиноид)
Радерфордиум (преоден метал)
Дубниум (преоден метал)
Сиборгиум (преоден метал)
Бориум (преоден метал)
Хасиум (преоден метал)
Мајтнериум (непознати хемиски својства)
Дармштатиум (непознати хемиски својства)
Рендгениум (непознати хемиски својства)
Копернициум (преоден метал)
Нихониум (непознати хемиски својства)
Флеровиум (слаб метал)
Московиум (непознати хемиски својства)
Ливермориум (непознати хемиски својства)
Тенесин (непознати хемиски својства)
Оганесон (непознати хемиски својства)
Ag

Au

Rg
PtзлатоHg
Атомски број79
Стандардна атомска тежина (±) (Ar)196,966569(5)[1]
Категорија  преоден метал
Група и блокгрупа 11, d-блок
ПериодаVI периода
Електронска конфигурација[Xe] 4f14 5d10 6s1
по обвивка
2, 8, 18, 32, 18, 1
Физички својства
Фазацврста
Точка на топење1.337,33 K ​(1.064,18 °C)
Точка на вриење3.243 K ​(2.970 °C)
Густина близу с.т.19,30 г/см3
кога е течен, при т.т.17,31 г/см3
Топлина на топење12,55 kJ/mol
Топлина на испарување342 kJ/mol
Моларен топлински капацитет25,418 J/(mol·K)
парен притисок
P (Pa) 1 10 100 1 k 10 k 100 k
при T (K) 1,646 1,814 2,021 2,281 2,620 3,078
Атомски својства
Оксидациони степени5, 4, 3, 2, 1, −1 ​(амфотерен оксид)
ЕлектронегативностПолингова скала: 2,54
Енергии на јонизацијаI: 890,1 kJ/mol
II: 1980 kJ/mol
Атомски полупречникемпириски: 144 пм
Ковалентен полупречник136±6 пм
Ван дер Валсов полупречник166 пм
Color lines in a spectral range
Спектрални линии на злато
Разни податоци
Кристална структурастраноцентрирана коцкеста (сцк)
Кристалната структура на златото
Брзина на звукот тенка прачка2.030 м/с (при с.т.)
Топлинско ширење14,2 µм/(m·K) (при 25 °C)
Топлинска спроводливост318 W/(m·K)
Електрична отпорност22,14 nΩ·m (при 20 °C)
Магнетно подредувањедијамагнетно[2]
Затезна цврстина120 MPa
Модул на растегливост79 GPa
Модул на смолкнување27 GPa
Модул на збивливост180 GPa[3]
Поасонов сооднос0,4
Мосова тврдост2,5
Викерсова тврдост188–216 MPa
Бринелова тврдост188–245 MPa
CAS-број7440-57-5
Историја
Наречен поОд латинскиот збор aurum, што значи блесок при изгрејсонце
ОткриенНа Среден Исток (пред 6000 п.н.е.)
Најстабилни изотопи
Главна статија: Изотопи на златото
изо ПЗ полураспад РР РЕ (MeV) РП
195Au веш 186,10 д ε 0,227 195Pt
196Au веш 6,183 д ε 1,506 196Pt
β 0,686 196Hg
197Au 100 % (α) 0,9545 193Ir
198Au веш 2,69517 д β 1,372 198Hg
199Au веш 3,169 д β 0,453 199Hg
Режимите на распад во загради се предвидени, но сè уште не се забележани
| наводи | Википодатоци

Златохемиски елемент во периодниот систем на елементите со симбол Au (латински aurum) и атомски број 79.

Производство и на злато[уреди | уреди извор]

Во минатото, златото се добивало преку миење на златоносниот песок по реките и потоците, додека денес се користат посовремени методи за негова експлоатација. Во природата, златото се среќава често во форма на електрум (смеса од самородно злато и сребро) или како придружен метал во рудниците на бакар или во кварцните вени. Најголемите рудници на злато во светот се наоѓаат во Јужноафриканската Република. Други големи производители се Кина, САД, Австралија, Русија, Перу и Канада.

Трговија со злато[уреди | уреди извор]

Во 2014 година, светскиот пазар на злато изнесувал 3.924 тони. Почнувајќи од 1919 година, цената на златото се одредува на берзата во Лондон, каде двапати дневно, во 10:30 и во 15 часот по лондонско време, група банки, преку процес на наддавање, врши фиксирање на цената на златото (изразена во долари, фунти и евра). Сепак, по Глобалната финансиска криза од 2008 година се појавиле сомнежи дека, наместо на конкурентски начин, големите банки меѓу себе тајно ја договараат цената на златото. Во февруари 2015 година, весникот „Волстрит џурнал“ објавил дека Американското министерство за правда и Комисијата за термински стокови трансакции отвориле истрага за можните манипулации со цената на скапоцените метали на светскиот пазар. Претходно, пред судот во Њујорк биле обединети 25 поединечни тужби против неколку големи европски банки за наводно местење на цената на златото.[4]

Употреба на златото[уреди | уреди извор]

Златото како тема во уметноста и во популарната култура[уреди | уреди извор]

Златото како тема во книжевноста[уреди | уреди извор]

Златото како тема во музиката[уреди | уреди извор]

  • „Дијаманти и злато“ (англиски: Diamonds & Gold) - песна на американскиот музичар Том Вејтс (Tom Waits) од 1985 година.[10]
  • „Куќа на златото“ (англиски: House of Gold) - песна на американскиот музичар Хенк Вилијамс (Hank Williams).[11]
  • „Чисто злато“ (англиски: Solid Gold) — музички албум на британската рок-група Gang of Four од 1981 година.[12]
  • „Злато и љубов“ (германски: Gold Und Liebe) — музички албум на германското електронско дуо ДАФ од 1981 година.[13]
  • „Копање злато“ (англиски: Mining for Gold) - песна на американската група Каубој џанкис (Cowboy Junkies) од 1988 година.[14]
  • „Во треската на златната прашина“ (англиски: In The Gold Dust Rush) - песна на шкотската рок-група Кокто Твинс (Cocteau Twins) од 1983 година.[15]
  • „Златото наспроти душата“ (англиски: Gold Against The Soul) — песна од истоимениот музички албум на британската рок-група Меник стрит причерс (Manic Street Preachers) од 1993 година.[16]
  • „Злато“ (англиски: Gold) - песна на британската поп-група Спандау балеј (Spandau Ballet) од 1983 година.[17]
  • „Жена од златна прашина“ (англиски: Gold Dust Woman) - песна на американската рок-група Флитвуд Мек (Fleetwood Mac) од 1977 година.[18]

Наводи[уреди | уреди извор]

  1. Standard Atomic Weights 2013. Commission on Isotopic Abundances and Atomic Weights
  2. Lide, D. R., уред. (2005). „Magnetic susceptibility of the elements and inorganic compounds“. CRC Handbook of Chemistry and Physics (PDF) (86th. изд.). Boca Raton (FL): CRC Press. ISBN 0-8493-0486-5.
  3. Kelly, P.F. (2015). Properties of Materials. CRC Press. стр. 355. ISBN 978-1-4822-0624-1.
  4. „Големите банки манипулирале со цената на златото“, Дневник, година XIX, број 5704, сабота, 28 февруари 2015, стр. 26.
  5. Народне лирске песме. Београд: Просвета, 1963, стр. 55.
  6. Т. М. Плаут, Скржавецот (Аулулариа). Скопје: Детска радост, 2013.
  7. Езоп, Басне (по Доситеју Обрадовићу). Београд: Просвета, 1963, стр. 84-85.
  8. Јован Јовановиħ Змај, Песме. Београд: Рад, 1963, стр. 172-173.
  9. Charles Baudelaire, Spleen Pariza. Zgreb: Mladost, 1952, стр. 62-66.
  10. DISCOGS, Tom Waits ‎– Rain Dogs (пристапено на 20.7.2019)
  11. YouTube, Hank Williams - House of Gold (пристапено на 3.5.2017)
  12. Discogs, Gang Of Four – Solid Gold (пристапено на 7.11.2022)
  13. Dicogs, Deutsch Amerikanische Freundschaft – Gold Und Liebe (пристапено на 23.6.2022)
  14. YouTube, Mining For Gold Cowboy Junkies (пристапено на 3.5.2017)
  15. Discogs, Cocteau Twins ‎– Head Over Heels (пристапено на 9.5.2020)
  16. Manic Street Preachers – Gold Against The Soul (пристапено на 3.3.2023)
  17. YouTube, Spandau Ballet - Gold (пристапено на 24.1.2016)
  18. Discogs, Fleetwood Mac ‎– Rumours (пристапено на 27.2.2019)