Ернст Радерфорд

Од Википедија, слободната енциклопедија
Скокни на: содржини, барај


The Lord Rutherford of Nelson

Lord Rutherford of Nelson
Роден(а) 30 август 1871(1871-08-30)
Brightwater, New Zealand
Починал(а) 19 октомври 1937 (возраст: 66 г.)
Cambridge, England
Живеалиште New Zealand, UK, Canada
Државјанство United Kingdom
Националност British-New Zealander
Полиња Physicist-Chemist
Работел(а) во McGill University
University of Manchester
Студирал(а) во University of Canterbury
University of Cambridge
Академски советници Alexander Bickerton
J. J. Thomson
Докторски студенти Edward Victor Appleton
Alexander MacAulay
Ernest Walton
Robert William Boyle
Cecil Powell
Nazir Ahmed
Rafi Muhammad Chaudhry
Charles Wynn-Williams
Други значајни студенти Mark Oliphant
Patrick Blackett
Hans Geiger
Niels Bohr
Otto Hahn
Teddy Bullard
Pyotr Kapitsa
John Cockcroft
Charles Drummond Ellis
James Chadwick
Ernest Marsden
Edward Andrade
Frederick Soddy
Edward Victor Appleton
Bertram Boltwood
Kazimierz Fajans
Charles Galton Darwin
A. J. B. Robertson
George Laurence
Henry DeWolf Smyth
Harriet Brooks
Douglas Hartree
Iven Mackay
Norman Alexander
Познат(а) по Father of nuclear physics
Rutherford model
Rutherford scattering
Rutherford backscattering spectroscopy
Discovery of proton
Rutherford (unit)
Coining the term 'artificial disintegration'
Влијаел(а) врз Henry Moseley
Hans Geiger
Albert Beaumont Wood
Поважни награди Rumford Medal (1905)
Nobel Prize in Chemistry (1908)
Elliott Cresson Medal (1910)
Matteucci Medal (1913)
Copley Medal (1922)
Franklin Medal (1924)
Потпис
Потпис на The Lord Rutherford of Nelson

Ернст Раденфорд (англиски: Ernest Rutherford, 1st Baron Rutherford of Nelson; 1871-1937) бил британски физичар и хемичар. Роден е на Нов Зеланд и бил пофесор на факултетот во Монтреал потоа предавал во Манчестер а во 1919 година бил директор на КЕВЕНДИШ лабараторијата на Кембриџ. Во 1908 година добил Нобелова награда за хемија бидејки имал голема залуга во поучуваљето на радиоактивноста . Зрачењето го класифицирал на алфа-зраците,бета-зраците,и гама зраците. Бо 1919 тој извел експрерименти во кој бомбардирал елеметот алот со алфа честечките ја извршил првата трансмисија на еден елемент во друг.Бо таа реачција настанал кислород,тоа е правата нуклерана реакција.[1]

[уреди] Наводи

Лични алатки
Именски простори

Варијанти
Дејства
Навигација
технички
алатник
Други јазици