Енхедуана

Од Википедија — слободната енциклопедија

Енхедуана (2285-2250 п.н.е.),[1] или Ен-хеду-ана[2] ("ен" значи првосвештеничка или првосвештеник, и "хеду" значи украс, така што ова име се преведува како "Првосвештеничка - украс на богот Ан"[3][4]), била Акадиска принцеза, како и Првосвештеничка на богот на месечината Нана (Син)[5] во сумерскиот град-држава Ур. Таа била првата позната носителка на титулата "Ен Свештеничка", улога од голема политичка важност, која беше често давана на кралските ќерки.[6] Енхедуана беше тетка на Акадискиот цар Нарам-Син и е една од првите жени во историјата чие име е познато.

Сметана од страна на книжевни и историски научници за најраниот познат автор и поет, Енхедуана била Првосвештеничка за време на третиот милениум п.н.е..[1] Таа беше назначена за улогата од страна на нејзиниот татко, кралот Саргон Велики. Нејзината мајка била кралицата Ташлултум.[7][8] Енхедуана оставила зад себе корпус на книжевни дела, дефинитивно припишувани на неа, кои вклучуваат неколку лични молитви до божицата Инана и колекција на химни познати како Сумерските Храмски Химни - кои се сметаат за еден од првите обиди на систематска теологија. Покрај тоа, научниците, како што се Хало анд ван Дијк, укажуваат на тоа дека е можно некои текстови кои не се припишуваат на неа исто така да бидат нејзини дела.[9]

Како поетеса, принцеза, и свештеничка, таа беше личност која, според Вилијам Хало "ги утврди стандардите во сите три од нејзините улоги за многу векови."[10]

По нејзината смрт, Енхедуана била запаметена како важна личност, и можно е дури и да постигнала полубожествен статус.[11]

Археолошки и текстуални податоци[уреди | уреди извор]

Енхедуана е добро позната од археолошки и текстуални извори. Две печати го имаат нејзиното име, кои припаѓале на нејзините слуги и кои датираат од Саргонскиот период, биле ископани од Кралските гробишта во Ур.[12][13] Алабастер диск кој исто така го има нејзиното име и подобие бил ископан во Гипар во Ур, кој беше главната резиденција на Ен Свештеничката. Статуата била пронајдена во Исин-Ларса (2000-1800 п.н.е.) нивоа на Гипару заедно со статуа на Ен Свештеничката Енанатума.[14]

Копии на делата на Енхедуана, многу од кои датираат стотици години по нејзината смрт, биле направени и се чуваат во Нипур, Ур и евентуално Лагаш заедно со ројални натписи што укажува дека тие биле од висока вредност, можеби еднаква со таа на натписите на кралевите.

Нејзините книжевни дела[уреди | уреди извор]

Енхедуана композирала 42 химни посветени на храмовите низ Сумер и Акад вклучувајќи ги Ериду, Сипар и Еснуна.[15] Текстовите се реконструирани од 37 таблети од Ур и Нипур, кои датираат од Ур III и старовавилонските периоди. Оваа колекција е позната главно како Сумерските Храмски Химни. Храмските химни биле првата колекција на својот вид; во нив Енхедуана гласи: "Мој цар, нешто е создадено што никој не го создал претходно."[16] Копирањето на химните укажува дека храмските химни биле во употреба долго по смртта на Енхедуана и биле одржани во висока почит.

Нејзиното друго познато дело Егзалтацијата на Инана[17][18] е лична посветеност на божицата Инана и исто така го наведува протерувањето на Енхедуана од Ур.

Авторството на Енхедуана го покренува прашањето за женската писменост во древна Месопотамија; во прилог на Енхедуана се знае дека ројалните жени композирале поезија[19] и божицата Ниндаба дејствуваше како писар: "до одреден степен описните епитети на Месопотамските божици ја откриваат културната перцепција за жените и нивната улога во античкото општество".[20]

Список на композициите на Енхедуана[уреди | уреди извор]

  • Нин-ме-Сара, Егзалтацијата на Инана, 153 линии, едитирано и преведено најпрвин од страна на Хало анд ван Дијк (1968), а подоцна од страна на Анет Згол (1997) на германски. Првите 65 линии се обраќаат на божицата со список на епитети, споредувајќи ја со Ан, врховниот бог на пантеонот. Потоа, Ен-хеду-ана зборува во прво лице и ја изразува нејзината несреќа што била протерана од храмот и градовите Ур и Урук. Ен-хеду-ана моли за посредување на Нана. Линиите 122-135 рецитираат божествени атрибути на Инана.
  • Ин-нин са-гур-ра, 274 линии (некомплетна), приредена од Шеберг (1976) со користење на 29 фрагменти.
  • Ин-нин ме-хус-са, Инана и Ебих, првин преведена од страна на Лимет (1969).
  • Храмските Химни, едитирани од Шеберг и Бергман (1969): 42 химни со различна должина, упатени до храмови.
  • Химна на Нана, едитирана од Вестенхолц

Поголемиот дел од делата на Енхедуана се достапни во превод . Исто така, се преведени и собрани во една унифицирана наратива од сумерскиот научник Самуел Ноах Крамер и поетесата Диана Волкстајн. Нивната верзија, објавена под наслов Инана, Кралицата на Рајот и Земјата: Нејзините Приказни и химни од Сумер, беше објавена во 1983 година.

Вестенхолц едитирал друга фрагментарна химна посветена на Ен-хеду-ана, најверојатно, од анонимен композитор, што укажува на нејзината апотеоза, станувајќи божество по нејзината смрт.

Наводи[уреди | уреди извор]

  1. 1,0 1,1 Binkley, Roberta (1998). „Biography of Enheduanna, Priestess of Inanna“. University of Pennsylvania Museum. Архивирано од изворникот на 2009-12-12. Посетено на 2014-10-26.
  2. „En HeduAnna (EnHedu'Anna) philosopher of Iraq – 2354 BCE“. Women-philosophers dot com.
  3. „The En-hedu-Ana Research Pages“.
  4. With reference to Nanna, the Moon God, the title "heduana" is a poetic epithet denoting the beauty of the Moon in the sky. Hedu means "adornment", and Ana means "of the sky and earth".
  5. Gods, Demons, and Symbols of Ancient Mesopotamia: An Illustrated Dictionary by Jeremy Black and Anthony Green (1992, ISBN 0-292-70794-0), p. 134 (entry "Nanna-Suen").
  6. J Renger 1967: "Untersuchungen zum Priestertum in der altbabylonischen Zeit", Zeitschrift für Assyriologie und vorderasiatische Archäologie. Vol. 58. p. 118.
  7. Elisabeth Meier Tetlow (2004). Women, Crime, and Punishment in Ancient Law and Society: The ancient Near East. Continuum International Publishing Group. ISBN 978-0-8264-1628-5. Посетено на 29 July 2011.
  8. Michael Roaf (1992). Mesopotamia and the ancient Near East. Stonehenge Press. ISBN 978-0-86706-681-4. Посетено на 29 July 2011.
  9. Hallo, William W. and Van Dijk, J.J.A. (1968). The Exaltation of Inanna. Yale University Press. p. 3.
  10. Enheduanna, "The Exaltation of Inanna." Translated by William W. Hallo and J.J.A. Van Dijk, Ams Pr Inc, 1979, ISBN 0-404-60263-0
  11. Hallo, William W. and Van Dijk, J.J.A. The Exaltation of Inanna, Yale University Press, 1968 p. 5
  12. Gadd, C. J. et al Ur Excavations Texts I – Royal Inscriptions" Trustees of the British Museum and of the Museum of the University of Pennsylvania, London, 1928
  13. Woolley, Leonard. Ur Excavations II: The royal cemetery: a report on the pre-dynastic and Sargonid graves excavated between 1926 and 1931". For the Trustees of the two Museums by the Oxford University Press, Oxford, 1934 p.312, 334–335 & 358.
  14. Weadock, P. 1975 'The Giparu at Ur.' Iraq 37(2): 101–128.
  15. Sjoberg, A. W. and Bergman, S.J 1969 'The Collection of Sumerian Temple Hymns' J.J Augustin Publisher, New York p.5
  16. (ETCSL translation: t.4.80.1, line 543–544 )
  17. Hallo, William W. and Van Dijk, J.J.A. The Exaltation of Inanna, Yale University Press, 1968
  18. Angelfire description
  19. Leick, Gwendolyn. "Sex and Eroticism in Mesopotamian Literature" Routledge, London, 1994 pp. 112 & 116
  20. Leick, Gwendolyn. "Sex and Eroticism in Mesopotamian Literature" Routledge, London, 1994 p. 65

Надворешни врски[уреди | уреди извор]