Бугарски ставови во однос на Античка Македонија и нивното историско право врз историјата на Античка Македонија

Од Википедија, слободната енциклопедија
Скокни на: содржини, барај
Западниот и централен дел на денешниот регион Македонијa во Класичната Антика.
Источниот дел на денешниот регион Македонијa во Класичната Антика.

Официјалниот македонски став за етногенетскиот карактер на македонскиот народ е дека современите Македонци се производ на мешањето на словенските племиња кои се се населуваат во Македонија во 7 век, со локалното население.

Содржина

[уреди] Ставови за врските на македонскиот народ со Античките Македонци

Постојат различни ставови за врските на македонскиот народ со Античките Македонци.

[уреди] Популистички ставови

Некои квазинаучни ставови се за директна врска меѓу древните со денешните Македонци. Според оваа теорија, поддржувана особено од Александар Донски и Васил Иљов, Македонците се автохтоно население, кое и покрај транзицијата на други народи на овие подрачја, сепак ги има задржано цртите од своите антички предци.[1] Се тврди дека македонскиот генетички код е единствен и впишан кај народот кој себеси се идентификува како таков. Гвори се исто дека тој е непроменлив и вековит.[2]

[уреди] Научни ставови

Во таа врска мора да се истакне дека српскиот академик Фанула Папазоглу (родум од Битола) смета дека реката Вардар е допирна точка на три големи етногрупации: на запад Илири, на исток Тракијци и на југ Хелени. Таа смета дека Антички Македонци се периферен хеленски народ, измешан со Траки и Илири, кој во 5 век пр.н.е. целосно се хеленизира.[3] Од друга страна Античка Македонија пред Класичната Антика го опфаќала мал дел од Егејот.[4] Одделно, по голем дел од централна и западна Егејска Македонијa, пред македонската инвазијa бил зеселени со тракијиски племиња, кои потпаѓат подоцна под Македонците.[5] Во западниот дел од Егејска Македонијa заедно со Македонците се живели и молоски грчки племиња.[6] Во 5 век п.н.е. на Халкидики и по крајбрежјето на Егејско море се создале голем број грчки колонии.

По македонската инвазијa во 5 век пр.н.е. Македонија го опфаќала Егејското крајбрежје на југ од линијата ОхридПелагонија - Гевгелија.[7] Северно од таа линија, на територијата на западниот дел од она што е денес Република Македонија се живели Илири,[8] а во централниот, источниот и северниот дел до Струма се простирало кралството на Пајонците.[9] На исток од Струма во денешна Пиринска Македонијa и источниот дел на Егејска било кралството на Тракијците.[10] Пајонија потпаѓа под вазалство на Македонците, но дури за време на походите на Александар Македонски, тој не стапнува во Скопската котлина.[11] Таму живееле Дарданците, племе со илирско потекло. Тие често претставувале закана за кралството Македон. Пајонија за неколку векови вазалство, прво под Македонците, а потоа и под Римјаните, целосно исчезнува, а Скопје единствено почнува да се развива за време на римското владеење. Присуството подоцна на римските војски, но и на Готите, Хуните, Аварите и Словените носи промени во етничкиот состав на автохтоното население.[12] Кај регионот поминали и делумно се поселили исто така Прабугари, Кумани, Вардариоти (Турки) и др. народи.[13][14][15]

Генетските истражувања на македонската популација и резултатите добиени од споредбата со соседните популации докажуваат дека не постои "македонски" ген, а голема разноликост во македонските гени (како што е случај и кај останатите балкански народи). Генетски Македонците се најблизко до нивните Балкански соседи, кое укажува на висок степен на мешање на Македонскиот народ со околните народи.[16][17][18]

[уреди] Заклучок

Од ваквото претставување на историјата, може да се согледаат некои од главните недостатоци на полагањето на историски права кон Античка Македонија и овој балкански проблем може да се смета за обид за оттргнување на вниманието од вистинските секојдневни проблеми на луѓето во регионот што е резултат на недостигот на креативност на политичките елити за нивно решавање. Според некои освен дискутабилниот континуитет и територијалниот аспект.

Тема поврзана со античките Македонци која се исто така е дискутабилни се нивните хеленистичките културни афилијации,[19] посебно ако се има предвид дека Александар Македонски во Египет бил претставуван како египетски фараон. Стремежот да се создаде нов идентитет, како наследство од древната антика, предизвикува криза на идентитетот во земјата и ги зголемува тензиите со соседите.[20] Идејата за континуитет помеѓу Античка и современа Македонија е митологизација[21][22]

Во таа врска Наде Проева, професор по историја вели:

Етногенезата на секој народ е многу сложен процес за да може да се објасни во неколку реченици. Она што мора јасно да се каже е методолошкиот пристап во изучувањето на ова прашање... Одговорот на тоа кој се живеел во Македонија зависи од периодот: сигурно дека жителите во старото камено време не се истите со оние во античкиот период и од средновековието, а уште помалку со оние од последниве векови и поврзувањето на палеолитските луѓе со денешниве не само што е смешно и нарцисоидно (ние сме стари, односно најстари) туку е и опасно, зашто води кон фашизоидно однесување.[23]

А Мирко Спироски, професор по генетика вели:

Веднаш да кажам дека имуногенетските испитувања било каде во Светот, па и кај нас се показател на антрополошките карактеристики, но никако и национално обележје. Не може да прифатам дека најчестата појава на еден ген во едно подрачје значи национално обележје... Таквите заклучоци, благо кажано, се политички толкувања на генетските податоци и им нанесуваат ненадоместлива штета на научните и медицинските истражувања кај нас и во Светот... Нашите испитувања покажаа голема шареноликост во нашите гените што укажува на висок степен на мешање на нашиот народ со околните народи... Нашите испитувања не покажуваат дека постои "македонски" ген. .[24]

Професорот по политологијa Денко Малески, вели:

Ние бевме жртва на грчкиот национализам. Ако во изучувањето на историјата порано имавме нерамнотежа, сега правиме комплетна нерамнотежа. Нашиот базичен идентитет е словенски, таков ни е јазикот и културата. Ако ја загубиме таа основа, тонеме длабоко. Не ми е јасно од што се срамиме. Сега кога ја напуштаме сето тоа ќе треба да го објаснуваме и околу нацијата и околу јазикот.[25]

[уреди] Види уште


[уреди] Наводи

  1. „Етно-културните врски меѓу античките и денешните Македонци“, Александар Донски
  2. В-к Вечер од 11.07.2008 г. Здружението "Мијачки зограф" предлага УНЕСКО да го заштити македонскиот генетски идентитет.
  3. The Central Balkan Tribes in the pre-Roman times. Triballi, Autariatae, Dardanians, Scordisci and Moesians. Amsterdam Adolf M. Hakkert, 1978, стр. 8-10.
  4. South East Europe History pages - Map showing the languages around the Aegean in 5th century BC.
  5. Fine, John V.A. The Ancient Greeks: A Critical History. Harvard University Press, 1983, ISBN 0-674-03311-6. стр. 605-606.
  6. The Cambridge Ancient History Volume 3, Part 3: The Expansion of the Greek World, Eighth to Sixth Centuries BC by John Boardman and N. G. L. Hammond,1982,ISBN 0-521-23447-6,page 284
  7. South East Europe History pages - Map showing Upper and Lower Macedon and the growth of Macedon in 4th BC.
  8. Lewis, D.M. et al. (ed.), The Cambridge ancient history: The fourth century B.C., Cambridge University Press, 2000, ISBN 0-521-23348-8, pp. 723-724.
  9. Encyclopedia Britannica online - Paeonia.Paeonia
  10. The Oxford Classical Dictionary by Simon Hornblower and Antony Spawforth,ISBN-10: 0198606419,page 1514,"the kingdom of the Odrysae the leading tribe of Thrace extented ver present-day Bulgaria, Turkish Thrace (east of the Hebrus) and Greece between the Hebrus and Strymon except for the coastal strip with its Greek cities"
  11. Град Скопје. „Official portal of City of Skopje - History“. Skopje.gov.mk. http://www.skopje.gov.mk/EN/DesktopDefault.aspx?tabindex=0&tabid=46. проверено на 2009-10-06. 
  12. Македонска Енциклопедија Македонска Академија на Науките и Уметностите, Скопје 2009, редактор: академик Блаже Ристовски.
  13. Blaže Ristovski - „Macedonia and the Macedonian people“ , SIMAG Holding, 1999, стр. 358.
  14. Историја на македонскиот народ Автор Александар Стојановски, Издател Makedonska kniga, 1988, стр. 52.
  15. Македонски јазик, Томови 40—41, Универзитет во Скопје. Катедра за јужнословенски јазици, Институт за македонски јазик (Скопје, Македонија), 1989, стр. 222-223.
  16. Petlichkovski A, Efinska-Mladenovska O, Trajkov D, Arsov T, Strezova A, Spiroski M (2004). "High-resolution typing of HLA-DRB1 locus in the Macedonian population". Tissue Antigens 64 (4): 486–91. PMID 15361127
  17. Bulgarian Bone Marrow Donors Registry—past and future directions — Asen Zlatev, Milena Ivanova, Snejina Michailova, Anastasia Mihaylova and Elissaveta Naumova, Central Laboratory of Clinical Immunology, University Hospital "Alexandrovska", Sofia, Bulgaria, Journal Cell and Tissue Banking - Springer Netherlands, Published online: 2 June 2007 .
  18. Ann Hum Genet. 2006 Jul;70(Pt 4):459-87. Paternal and maternal lineages in the Balkans show a homogeneous landscape over linguistic barriers, except for the isolated Aromuns. Bosch al.
  19. Stanley M. Burstein, Walter Donlan, Jennifer Tolbert Roberts, and Sarah B. Pomeroy. A Brief History of Ancient Greece: Politics, Society, and Culture. Oxford University Press, p. 255.
  20. Balkan Insight, Ghosts of the Past Endanger Macedonia’s Future by Boris Georgievski, 28 октомври 2009.
  21. За внуците на Аминта, Колумна на Љубчо Георгиевски во неделникот Фокус од 27 март 2009 година.
  22. The Cristian Science Monitor, online edition - 2,300 years later, 'Alexander-mania' grips Macedonia, 20 март, 2009 edition.
  23. Наде Проева, професор по историја на стариот Исток, Нема наука кога има “интелектуална проституција”, Трибуне, Број: 220, Издание: 15/5/2009.
  24. Генот не е национално обележје. проф. д-р Мирко Спироски, ВЕСТ, Година: 2 Број:545 Сабота 5/4/2002.
  25. Дневник, 25 април 2009, Напредуваме само во антиката.
Лични алатки
Именски простори

Варијанти
Дејства
Навигација
технички
алатник