Ќук
- a0b0ff"
- a0b0ff"
colspan=2 style="text-align: center; background-color:
|
|
|---|---|
colspan=2 style="text-align: center; background-color:
|
|
| Царство: | Животни |
| Колено: | Хордати |
| Класа: | Птици |
| Ред: | Утковидни |
| Фамилија: | Утки |
| Род: | Ќук |
| Вид: | O. scops |
colspan=2 style="text-align: center; background-color:
|
|
| Otus scops (Linnaeus, 1758) |
|
| Распространување-легенда: портокалово - лето; зелено - становник; сино - зима. | |
Ќук (евроазиски ќук или Otus scops) е граблива птица од редот утковидни. Се среќава и во Македонија.
Ќукот е една од најмалите утковидни птици. Должината на телото достигнува 18 - 21 cm, распонот на крилјата е 47 - 54 cm, а тежината е 75 - 54 cm. Има стројна фигура, со голема глава. Го држи телото исправено. Поседува доброразвиени куси „уши“ од пердуви, кои понекогаш се прилепуваат назад и не се забележуваат добро. Ирисот му е јаркожолт. Лицевиот дел е непотполн, светлосив, ишаран со нежни темнокафеави дамки. Ограден е со темна „огрлица“ во облик на полумесечина. Клунот е кус, извиен и во основата со издуена восковица. Бојата на пердувите на грбот варира меѓу светложолтеникава до сиво-кафеава, ишарано со темни надолжни линии и светли заоблени дамки.
Нашироко е распространет во Централна, Источна и Јужна Европа, Северна Африка, Мала Азија, Иран, Казахстан и Русија. Зимува во Африка на територијата од Сенегал и Судан до Уганда и Кенија и в југозападниот дел на Арапскиот Полуостров.
Живее во разретчени широколисни шуми со високи дрвја, стари крајречни шуми, единечни дрвја во откриени предели, зашумени појаси, градини и паркови во населени места.
Ќукот е птица преселница. До местата за размножување долетува во април. Миграцијата зависи од временските прилики. При студено време одмора и се задржува на патот на миграција, па затоа се враќа подоцна. Уште при пролетната миграција мажјаците ја демонстрираат карактеристичната песна. Во есен ќукот е молчалив. Одлетува во септември и октомври.
Исхраната на ќукот е разновидна. Се состои од инсекти, многуноги, гуштери, птици и цицачи.
Ќуковите формираат постојани двојки. На почетокот од размножувачкиот период, мажјакот непрекинато „ќука“. Тој го повторува своето повикување 20 - 22 пати во минута. Во месец мај женката снесува 3 до 6 елипсовидни, гланц-бели јајца со маса 15 - 16 g. На јајцата лежи само женката во текот на 24 - 25 денови. Мажјакот го исхранува гнездото. Не се двоуми да нападне и човек. Женката исто така ги пази јајцата и не бега при опасност.
Надворешни врски[уреди]
- BSC-EOC.org, Avibase, includes link to Flickr Hand Guide images.
- Owlpages.com
- Ibercajalav.net, Ageing and sexing by Javier Blasco-Zumeta (PDF)